Kako do dobrog sistema za korišćenje EU fondova

23 September 2015, Komentari 0

23. septembar 2015. godine

Srbija će do kraja godine dobiti izveštaj Evropske komisije za pregovaračko poglavlje 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, rekla je šefica pregovaračkog tima na sastanku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Glavni cilj ovog poglavlja je da Srbiju kao budućeg člana pripremi da što bolje iskoristi sredstva kohezione politike, čiji cilj je ujednačen razvoj EU, ostvarivanje zajedničkih ciljeva Unije i omogućavanje manje razvijenim zemljama da dostignu prosek u nivou razvijenosti. Kako je rečeno na sastanku, na kojem je predstavljen predlog modela upravljanja kohezionom politikom u Srbiji, potrebna je nadogradnja kapaciteta, što je teško u kontekstu mera štednje, ali i vođenje računa o aspektima koji se često zanemaruju poput elektronskog upravljanja kohezionom politikom. U Kancelariji za evropske integracije predlažu skore obuke za civilno društvo i nevladine organizacije, kako bi se ovi segmenti društva mogli uključiti u izradu akcionog plana, pa i samog modela upravljanja.

Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević, ocenio je da je trebalo ranije napraviti model upravljanja kohezionom politikom i da je pravi trenutak za to bio bilateralni skrining.

Stručnjak za fondove EU Ognjen Mirić složio se sa ocenom, dodavši da bi to omogućilo istovremeni rad na finansijskoj kontroli kroz poglavlje 32 i na poglavlju 22, jer je reč o srodnim oblastima.

Predstavljajući analizu politike “Institucionalni modeli upravljanja kohezionom politikom – Predlog modela za Srbiju” naveo je da bi sistem trebalo da bude sektorski orijentisan i centralizovan, zbog toga što se u Srbiji već primenjuje sektorski pristup a regionalna politika nije razvijena i takve institucije postoje samo u Vojvodini. Ocenio je i da će biti potrebne posredničke institucije za realizaciju fondova, poput Nacionalne službe za zapošljavanje u slučaju socijalnog fonda.

Zаmеnica dirеktоrа Kancelarije za evropske integracije i kооrdinаtоrka zа fоndоvе ЕU Аnа Ilić, ocenila je da Srbija ne kasni sa izradom modela za upravljanje kohezioniom politikom budući da su osnovni načeli već predstavljeni tokom bilateralnog skrininga za poglavlje 22.

Rekla je da će temelj buduće organizacije za korišćenje fondova za kohezionu politiku biti sadašnje strukture za korišćenje pretpristupnih IPA fondova i drugih sredstava za realizaciju projekata, koje će pretrpeti promene, i koje su kako je istakla nedovoljne. Znatnija izgradnja će biti težak posao u kontekstu restrikcija u zapošljavanju i zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, navela je ona.

Dodala je da pored aspekata o kojima se uvek razgovara u vezi sa korišćenjem fondova, poput pripreme projekata i dokumentacije, treba voditi računa i o e-koheziji, odnosno elektronskom sistemu za korišćenje kohezionih fondova, što podrazumeva obuku i korisnika i administracije i izgradnju sistema. Preporučila je da se organizuje obuka za ovo poglavlje za lokalnu samoupravu i nevladine organizacije kako bi mogle da učestvuju i u izgradnji akcionog plana za otvaranje poglavlja, i u izradi modela za korišćenje kohezione politike.

Šefica pregovaračkog tima za pristupne pregovore Tanja Miščević takođe se nije složila sa ocenom da Srbija kasni sa predstavljanjem modela. Navela je da je Srbija na bilateralnom skriningu predstavila ne samo trenutno stanje u ovoj oblasti, već i načela buduće organizacije.

“Procena Evropske komisije, ljudi iz Generalnog direktorata za regionalnu politiku koji se bave ovim pitanima i s kojima sam posle (skrininga) razgovarala rekli su ‘ne vidimo da ovde može biti problem'”, rekla je Miščević.

Izveštaj sa skrininga za poglavlje 22 o regionalnoj politici i koordinaciji strukturnih instrumenata biće završen do kraja ove godine prem anajavama iz Komisije, rekla je ona.

Dodala je da se već preduzimaju dalji koraci za pripremu pregovora jer se to može činiti na osnovu dostupnih informacija i iskustva drugih zemalja.

“Za početak znamo šta su merila jer pratimo iskustva Crne Gore, a to je akcioni plan kako izgraditi kapacitete. O tome smo pričali i tokom skrininga, i na ovakvim skupovima, tako da sam ja sigurna da možemo relativno brzo pripremiti sve ono što je potrebno za otvaranje i ovog poglavlja”, navela je ona.

Cilj kohezione politike je ujednačen razvoj zemalja članica, koje nakon pristupanja dobijaju veliki iznos novca za postavljene ciljeve razvoja, ali je iskustvo pokazalo da često ne mogu da ih adekvatno iskoriste pa je Rumunija zaključno sa junom 2013. iskoristila samo 26%, a Bugarska 40% prema podacima Kancelarije za evropske integracije.

Izvor: EurAktiv