Doneti zaključci o problemima manjinskog informiasanja

3 March 2017, Komentari 0

Učesnici konsultativnog sastanka “Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija – poglavlje 23” u Novom Sadu, zaključili su da je ta oblast izuzetno važno pitanje, kojem se u prethodnom period apsolutno nije posvećivala dovoljna pažnja, te da je bila nepravedno zapostavljena u procesima EU integracija i medijske reforme u Srbiji.

Kako je rečeno na sastanku, ohrabruje činjenica da je donet poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, ali da obeshrabruje činjenica da se u njemu nije govorilo o konceptu medijskih sloboda, položaja novinara i nezavisnim uredjivačkim politikama.

Istaknuto je da je jedan od najvećih problema manjinskih medija finansijska održivost, te da ne postoji “dobro vidljiv mehanizam kako će se finansirati informisanje na jezicima nacionalnih manjina”. Kao jedan od gorućih problema navedeno je I da javni servisi moraju početi da poštuju zakon, a pre svega Radio – televizija Srbije, koja mora u svoj program uvrstiti i nacionalne manjine, što je propisano Zakonom o javnim servisima. “Nije dovoljno da taj program bude kvantitativno zastupljen, već je bitno govoriti i o njegovom kvalitetu”, kazala je medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš nakon sastanka.

Medju zaključcima je i upozorenje da trenutno ne postoji mehanizam koji može da zaštiti uredjivačku politiku u manjinskim medijima koje osnivaju Nacionalni saveti, te da za tim rešenjima treba tragati i u sferi samoregulative i zakonske regulative. “Jako je važno da se ostvari medijski pluralizam u manjinskim medijima i da se ne dozvoli da celokupan proces manjinskog informisanja bude pod kontrolom nacionalnih saveta”, kazao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Učesnici su se složili da bi sva ova pitanja trbebalo takodje da se adresiraju i kroz donošenje nove Medijske strategije, predvidjene Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, kao i kroz druge akcione planove. “Kada imamo izveštaje o realizaciji nakog akcionog plana, oni na papiru zvuče dobro, ali veoma često nemaju nikakvog dodira sa tvarnošću”, rekao je Sejdinović i dodao da je potrebno u sve te procese uključiti civilno društvo, kao i predstavnike novinarskih i medijskih udruženja.

Na sastanku je učestvovala i predstavnica Medijskog odeljenja misije OEBS u Srbiji Ljiljana Breberina koja je ocenila da postojeći medijski pravni okvir Srbije pruža dobre osnove za medijski pluralizam u manjinskim medijima, te da ga treba što više koristiti. Kako je objasnila, zakoni pružaju četiri oblika organizovanja tih medija – javne servise, privatne medije, medije koje osnivanju fondacije ili nacionalni saveti, kao i medije civilnog društva. “Mediji civilnog društva su danas najmanje korišćen model, ali je to jedan od budućih odgovora na izazove u manjinskom informisanju i opstanak pluralizma u manjinskim medijima”, kazala je Breberina.

Predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova upzorila je da ta tela ne mogu do kraja da učestvuju u procesima pristupanja Srbije EU, jer od 115 programskih aktivnosti unutar Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, imaju pravo da komentarišu i pišu izveštaje samo o njih 20. “Još veći je problem kada se radi o oblasti informisanja, gde od devet aktivnosti možemo da izvestimo samo o dve. Na sve drugo nemamo pravo da damo komentar iako su u pitanju oblasti koje su jednako važne za nas”, rekla je Tomanova Makanova. Ona je zamerila Ministarstvu kulture i informisanja što nacionalni saveti nisu znali da je to telo donelo poseban pravilik, u kojem se odredjuje njihova uloga u davanju mišljenja na projekte pristigle na konkurse. Kritikovala je i činjenicu da su nacionalni saveti tek iz izveštaja o Akcionom planu saznali da je izabran i predstavnik manjina u REM.

Načelnica odeljenja Zaštitnika gradjana za prava nacionalnih manjina Violeta Ćorić rekla je da je ta institucija uradila Poseban izveštaj o informiasnju na jezicima manjina nakon privatizacije kao prevenciju, da se “ne bi čekalo više godina na rešavanje problema”. Ocenila je da je proces privatizacije medija kroz koji je Srbija prošla morao da dovede do gašenja nekih manjinskih, pa i većinskih medija, što je prema njenom mišljenju normalan ishod, ali da sada najviše nedostaje “kvlaitativna analiza programa u tim medijima”.

Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš, podsetila je da je nakon procesa privatizacije prestala da postoji jedna četvrtina programa na manjinskim jezicima, te da je identifikovano tri polja problema, od kojih je prvi “finansijska stabilnost i održivost”. Drugo polje je, prema njenim rečima, nivo i obim informisanja, a kao treće polje, Serenčeš je istakla “kvalitet informisanja na manjinskim jezicima”, gde jeprimetan “deficit raznovrsnosti ideja I mišljenja”, odnosno nedostatak pluralizma informacija.

Konsultativni sastanak sastanku “Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija – poglavlje 23” organizovala je Vojvodjanska incijativa za EU, sastavljena od više nevladinih organizacija.

Učestvovali su predstavnici nevladinih organizacija, manjinskim medija, nacionalnih saveta, kao i Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Zaštitnika gradjana, Nacionalnog konventa za EU i pregobvaračkog tima Srbije za poglavlje 10.