Javni sastanak povodom predstavljanja finalne verzije Akcionog plana poglavlja 23

23 October 2015, Komentari 0

20. oktobar 2015. godine

Sastanak je otvorila Jovana Spremo, istraživačica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a objasnivši ulogu ove organizacije u koordinaciji radnom grupom NKEU za poglavlje 23. Ideja održavanja sastanka baš u Nišu bila je približavanje građanima širom Srbije rada Nacionalnog konventa i njegove uloge, odnosno koje su to specifične koristi koje građani Srbije imaju od detaljnog razrađivanja Akcionog plana za poglavlje 23.

Milan Antonijević, predstavnik Kuće ljudskih prava i koordinator Radne grupe NKEU za poglavlje 23, objasnio je kako je uspostavljena dobra saradnja sa Ministarstvom pravde od samog početka rada radne grupe za poglavlje 23. Budući da je već prvi nacrt plana bio dostavljen organizacijama na komentarisanje započeta je praksa dostavljanja dokumente organizacijama koje bi dalje vršile analizu, dostavljale primedbe ili predloge. Trenutni treći nacrt je prošao proveru od strane Evropske komisije, koja je dalje prosledila dokument nadležnima u svakoj od zemalja članica (COELA). Dodao je da se preporuka za otvaranje poglavlja 23 ne očekuje kasnije od februara 2016. godine.

Radna grupa konventa je otvorena za druge organizacije koje žele da se uključe proces. Antonijević je dodao da vidi šansu građana i organizacija civilnog društva u periodu nakog februara 2016. jer će imati značajnu ulogu u praćenju svih mera iz AP – u kojoj meri i da li se poštuju rokovi, tj. da li je država dokazala da je određene zakone usvojila u datom roku i sprovela na adekvatan način. Istakao je značaj produktivne komunikacije između Ministrastva i organizacija civilnog društva. Članice NKEU u dosadašnjoj praksi redovno zahtevaju od Ministarstva pravde odgovore sa obrazloženjem usvojenih/neusvojenih predloga.

Nina Nicović iz Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije predstavila je značaj učešća u Radnoj grupi NKEU za ovu organizaciju. Članice Evropske unije koje proveravaju trenutni nacrt Akcionog plana, ali imaju pravo da, ukoliko pronađu neslaganja, u svakom trenutku zaustave proces pregovora. Jedna od najtežih stvari s kojima će se radna grupa susretati u pregovorima u poglavlju 23, jeste izbor najkvalitetnijeg kadra za rad u pravosuđu. Potrebno je iskoristiti priliku i osloniti se na pomoć različitih profesionalaca koji će svojim idejama i komentarima poboljšati ceo proces. Dodala je da poglavlje jeste obimno, ali svako može da svoj doprinos u okviru onoga čime se bave u organizaciji.

U skladu sa ustavnim promenama, predviđenim u AP-u, izbor sudija i tužilaca ne bi smeo nikako da bude plod uticaja izvršne vlasti. Istraživanja su pokazala kao dobar model isključivanje predstavnika Ministarstva pravde više ne bude sa predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca prilikom izbora sudije, odnosno tužilaca, sve u cilju da izbor vrše isključivo najbolji profesionalci. Predstojeći izbori za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, biće blisko ispraćeni od strane stručne javnosti, kako bi proces bio što efikasniji i transparentniji.

Drugi deo sastanka bio je posvećen pripremi Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina unutar poglavlja 23. Antonijević je naglasio da je dostavljena prva verzija ovog akcionog plana, te da će se tek sa prvim komentarima videti njegove prednosti i mane. Ono što je za prethodno uočeno jeste da je neophodno unaprediti statističke elemente, odnosno precizirati podatke kada su u pitanju manjine, što ovaj akcioni plan uzima u obzir. Kao formalni članovi u izradi ovog akcionog plana, YUCOM je zamerao što ih Ministarstvo pravde nije pozivalo na sastanke tokom samog kreiranja prvog nacrta AP. Kada gledamo u okviru pregovaračkog procesa i Poglavlja 23, potrebno je još metodološki usaglasiti šta je to što država želi da unapredi ovim akcionim planom. Dokument je otvoren za komentarisanje i nije striktno vezan za poglavlje 23, odnosno neće usporavati pregovarački proces zastoji na ovom polju, ali je svakako odlična mera praćenja šta je na tom podpolju urađeno i na koji su to odgovorni subjekti. Konkretno od mera, pohvalno je što će se na nacionalnoj televiziji meriti tačna minutaža koliko je programskog sadržaja na jezicima manjina. Takođe, zabrana govora mržnje je našla bitno mesto u ovom planu. Akcioni plan se fokusira i na ekonomsko osnaživanje, koje je najviše usmereno na romsku zajednicu.

Dragan Đorđević iz Mreže odbora za ljudska prava CHRIS istakao je da se u Akcionom planu nalazi 11 strateških ciljeva, te budući da je on otvoren za predloge i komentare, sada je pravi momenat za reagovanje ukoliko nešto treba izmeniti. Jedan od bitnijih segmenata je učestvovanje u obavljanju javnih poslova. Naveo je primer iz Novog Pazara, gde uopšte nema zaposlenih Bošnjaka na mestima gde se donose važne odluke. Akcioni plan treba iskoristiti kao dodatni mehanizam za pritisak na državu. Uloga civilnog društva je kontrola mera, primene istih, kao i mehanizmi za rano reagovanje i rano upozoravanje kada su u pitanju prava manjina. Izdvojio je oblast Kulture, medija i upotrebu jezika. Položaj albanske, romske i vlaške nacionalne manjine u južnoj Srbiji nazadan je u odnosu na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini. Akcionim planom je predviđeno dosta aktivnosti u poslednjem kvartalu 2015. godine, što treba pomno pratiti. Dokument je daleko od toga da je sjajan, ali ima dosta prednosti.

Turkijan Redžepi iz organizacije Roma World istakao je da je rađena analiza u oblasti obrazovanja, stanovanja i uloge Roma u društvu. Realna statistika se ne slaže sa podacima iz Ministarstva. U 2014. u Nišu nije bilo nijednog romskog predstavnika u lokalnoj samoupravi. Mehanizam ranog upozoravanja je dobro sredstvo koje može pomoći da u realnosti romska zajednica ima korist od novog akcionog plana. Mere u obrazovanju daju rezultate, ali u ostalim oblastima, pogotovu zapošljavanju, nema pomaka. Neka romska naselja nisu prošla kroz planove detaljne i generalne regulacije, te je nužno je predvideti sredstva AP-om za sređivanje ovih naselja.

Za kraj, predstavnici Radne grupe NKEU za poglavlje 23 podsetili su prisutne da je priključivanje konventu otvoreno, te da organizacije koje žele da uzmu učešće mogu da se obrate koordinatoru. Važna je produktivna komunikacija između svih aktera u cilju rešavanja postojećih problema i uvažavanja svih primedbi.