Kako možemo da se zaštitimo od rizika promene deviznog kursa?

16 May 2018, Komentari 0

15. maj 2018. godine

Strategija dinarizacije finansijskog sistema Srbije

Strategija dinarizacije znatno doprinosti smanjenju rizika od promene deviznog kursa. Ona se sastoji od tri stuba. Prvi stub podrazumeva jačanje makroekonomskog okruženja obezbeđivanjem niske i stabilne inflacije uz rukovođeno plivajući devizni kurs i održiv privredni rast. Drugi stub odnosi se na na razvoj tržišta dinarskih hartija od vrednosti i stvaranje uslova za uvođenje novih dinarskih proizvoda, dok treći stub predviđa razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Kako nastaje rizik od promene deviznog kursa?

Preduzeće izloženo riziku promene deviznog kursa kocka se sa svojim novcem. Zaštita od rizika promene deviznog kursa obezbeđuje stabilnost. Prihodi u jednoj valuti, a plaćanja u drugoj automatski izlažu preduzeća rizicima promene deviznog kursa. Preduzeća sa deviznim plaćanjima i dinarskim prihodima (uvoznici) gube kada dinar slabi, dok preduzeća sa deviznim prihodima i dinarskim plaćanjima (izvoznici) gube kada dinar jača. Što je veći nesklad između prihoda u jednoj i plaćanja u drugoj valuti, to je veća potreba za zaštitom od deviznog rizika.

Kretanje kursa dinara u budućnosti nemoguće je sa sigurnošću predvideti. Zaštitom od deviznog rizika, preduzeće otklanja neizvesnost u pogledu kretanja deviznog kursa čime omogućuje jasnu kalkulaciju novčanih tokova, jasno formiranje cena svojih proizvoda, realizaciju poslovnih planova, kao i stabilnost u poslovanju i mogućnost da se preduzeće fokusira na svoj osnovni biznis.

Prirodni hedžing – najbolja zaštita

Najbolja zaštita od rizika promene deviznog kursa je prirodni hedžing, tj. valutna usklađenost prihoda i rashoda. Međutim, mnoga preduzeća ne mogu na ovaj način da obezbede potpunu usklađenost valutne strukture plaćanja i prihoda.  Zbog toga postoje različiti tržišni instrumenti zaštite od deviznog rizika.

Terminski ugovor – Sigurnost se plaća, ali se višestruko isplati

Jedan od instrumenata je terminski ugovor (devizni forvard) koji podrazumeva ugovaranje kupovine ili prodaje deviza na ugovoreni dan u budućnosti po unapred ugovorenom kursu. Terminski ugovor je obavezujući i za banku i za preduzeće,  bez obzira na tržišni nivo deviznog kursa u trenutku njegovog izvršenja.  Terminski kurs izračunava se po posebnoj formuli.

Terminska kupovina deviza sa pokrićem

Terminska kupovina deviza sa pokrićem je još jedan od mogućih načina zaštite od rizika promene deviznog kursa. Radi se o ugovoru kod kojeg se od preduzeća traži da odmah, u trenutku ugovaranja transakcije položi deo ili celu dinarsku protivvrednost deviza koje kupuje na određeni dan u budućnosti. Na ove depozite banka obično plaća samo deo tržišne kamate ili je uopšte ne plaća, pa je cena ovog instrumenta samo naizgled povoljnija od klasničnih terminskih ugovora.

Valutni svopovi

Valutni svop je kupovina ili prodaja deviza uz obavezu kupca/prodavca da istu sumu proda/kupi na ugovoreni dan u budućnosti. Ovaj instrument omogućuje preduzeću zaštitu od kursnog rizika – u slučaju vremenskog nepodudaranja priliva i odliva po valuti u budućnosti i upravljanje likvidnošću – tako što obezbeđuje likvidnost u slučaju privremenog deficita domaće valute, a suficita strane valute i obrnuto.

Usvajanje evra nije cilj, već rezultat

Države članice Evropske unije čija je valuta evro nisu osigurane od rizika promene deviznog kursa jer one u velikoj meri zavise od promene kursa dolara. Stoga, usvajanje evra za Srbiju ne treba da bude cilj po sebi, već eventualni rezultat temeljnog usvajanja finansijskog acquis-a EU u vlastitom privrednom interesu – zaključeno je na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 29 – Carinska unija, koja je održana 15. maja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na sednici je, pored koordinatora Radne grupe Prof. Marka Malovića i koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataše Dragojlović, govorio i Branislav Zoroja iz Narodne banke Srbije.