Novi trendovi trgovine u EU i kako će to uticati na Srbiju

18 June 2018, Komentari 0

15. jun 2018. godine

U prostorijama Narodne skupštine, u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) danas je održana Zajednička sednica radnih grupa (RG) Nacionalnog konventa o EU (NKEU) koja prate pregovore o pristupanju Srbije EU u pregovaračkim poglavljima 1 (Slobodno kretanje roba), 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga) i 28 (Zaštita potrošača i zaštita zdravlja), kojima u okviru NKEU rukovodi CEP. Pored članova navedenih grupa, sastanku su prisustvovali i predstavnici RG koja u okviru Konventa prati Pregovaračko poglavlje 10 (Informaciono društvo i mediji).

Prvi deo sednice bio je posvećen informisanju članova RG o trenutnom stanju i ostvarenom napretku u gore navedenim pregovaračkim poglavljima. Razgovor sa članovima RG moderirao je Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište u CEP-u i koordinator ovih radnih grupa u okviru Konventa. Prisutnima se obratio i Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, kao i predstavnici Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija i Ministarstva privrede.

Lazarević je ocenio da u prethodnom periodu nije bilo značajnog napretka u ovim poglavljima. On je dodao da je Srbija spremila nacrt pregovaračke pozicije za Pregovaračko poglavlje 28 krajem prošle godine, i da se očekuje da bi ovo poglavlje moglo biti otvoreno krajem ove godine. Protić je istakao da su nedavna dešavanja u oblasti Jedinstvenog digitalnog tržišta EU, među kojima je najznačajnije usvajanje Generalne regulative o zaštiti podataka (GDPR) bili povod da se organizuje zajednička sednica ovih radnih grupa. Sednica je organozovana na godišnjicu ukidanja rominga u EU, što je jedan od najopipljivih rezultata Jedinstvenog digitalnog tržišta.

Jedinstvenom digitalnom tržištu i GDPR-u je bio posvećen drugi deo sastanka, gde su se prisutnima još obratili i  Olimpia Troili, predsednica Alternativa Europea iz Italije, doc. dr Mihailo Jovanović, v.d. direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, Nenad Paunović, direktor Tima za informacione tehnologije i preduzetništvo pri Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište u CEP-u. Diskusiju je moderiratla programska direktorka CEP-a, Milena Lazarević.

Troili je istakla kako „jedinstveno digitalno tržište otvara mogućnosti za nove startup-ove i otvara postojećim kompanijama pristup tržištu od preko 500 miliona ljudi.“ Kada je u pitanju GDPR, Trolli, koja je bila jedna od ljudi koji su radili na njegovoj izradi, je objasila zašto je bitno da se građani Srbije informišu o ovoj temi.

„Ovi propisi imaće veliki uticaj i na Srbiju, iako ona nije članica EU,  jer svako ko želi da posluje na tržištu Evropske unije i sa državljanima EU moraće da poštuje ovu novu regulativu,“ objasnila je Troili. Ona je izjavila da smatra da je regulativa dobra i da će državljani EU imati koristi od njenog usvajanja, kao i da smatra da bi regulativu nalik njoj trebalo usvojiti u Srbiji.

Jovanović je istakao da osnovna vrednost koju zaokruživanjem zakonodavstva i uređenjem oblasti digitalnih tehnologija dobijamo je transparentnost, ali i činjenica da sami podaci predstavljaju novu dodatnu vrednost, imajući u vidu da su otvoreni podaci tržište vredno 400 milijardi eura (unutar EU), i da ovo predstavlja veliki potencijal i za prilike u Srbiji, pogotovu za startup-ove i softverske firme.

Paunović je izjavio da je cilj reformi koje se rade u digitalnom sektoru „obezbeđivanje da se iz Srbije može voditi biznis za ceo svet“, budući da je sada česta praksa da se firme registruju u inostranstvu, budući da uslovi poslovanja u Srbiji često nisu povoljni po njih.

Zaključak sastanka je da jedinstveno digitalno tržište otvara značajne mogućnosti za privredni i ekonomski rast, ali ujedno nosi i brojne rizike, pa da je od izuzetnog značaja da država prati regulative koje će otvoriti prostor za razvoj, ali i da zaštititi potrošače i privrednike, što je proces u kojem je neophodna saradnja države i civilnog sektora.

Izvor: Centar za evropske politike