O Poglavlju 1 - Slobodno kretanje robe

Teme poglavlja i pregovora

Sloboda kretanja roba je jedna od četiri osnovne slobode koje obezbeđuje EU. Suštinu poglavlja o slobodnom kretanju roba čine tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta (u koju spadaju: standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor). Ovi propisi se odnose na sve proizvode čije je stavljanje na tržište uređeno propisima EU. Oni obuhvataju tzv. harmonizovano područje. Harmonizovano područje se zasniva na direktivama „starog“ pristupa (u kojima se navode tačne specifi kacije proizvoda) ili direktivama „novog“ ili „globalnog“ pristupa (u kojima se navode opšti, odnosno bitni zahtevi za proizvode i njihovo označavanje pre stavljanja na tržište). Direktivama „starog“ pristupa propisani su tehnički zahtevi za proizvode poput motornih vozila, hemijskih, farmaceutskih, medicinskih i kozmetičkih proizvoda, igračaka, stakla, tekstila, obuće i dr., dok se direktivama „novog“ pristupa regulišu zahtevi za proizvode poput niskonaponske električne opreme, mašina, liftova, građevinskih proizvoda, žičara, pomorske opreme i drugo.
Sa druge strane, značajno je napomenuti da u okviru ovog poglavlja postoji  neharmonizovano područje koje obuhvata propise država članica kojim se reguliše stavljanje proizvoda na tržište. To je zakonodavstvo koje reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj zemlji članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU, na osnovu načela uzajamnog priznavanja, koje proističe iz sudske prakse Evropskog suda pravde. Ovi propisi  će takođe biti predmet pregovora o pristupanju. Bez pune primene zakonodavstva EU u ovoj oblasti, i to od prvog dana pristupanja nove članice EU, unutrašnje tržište neće pravilno funkcionisati. Zbog toga Evropska unija očekuje od država kandidata da usklade zakonodavstvo u ovom poglavlju najkasnije do dana pristupanja. Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti se prenosi u potpunosti u domaće kroz transponovanje brojnih direktiva „starog“ i „novog“ pristupa. Što se tiče „neharmonizovanih“ proizvoda, nacionalni propisi koji regulišu njihovo stavljanje na tržište različiti su u pojedinim državama članicama i ne smeju da sadrže odredbe koje predstavljaju dodatni teret za ulazak stranih proizvoda na tržište. Da bi se izbegle tehničke prepreke u trgovini, navedeni propisi moraju biti u skladu sa članovima 34–36 Ugovora o funkcionisanju EU (UFEU) i načelom uzajamnog priznavanja. Pored prenošenja evropskog prava u nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti,  neophodno je da zemlje kandidati, u toku pregovora, obezbede neometano sprovođenje i ispravnu primenu pravnih tekovina EU. To će zahtevati administrativne kapacitete neophodne za informisanje o ograničenjima u trgovini i za primenu horizontalnih i proceduralnih mera u oblastima kao što su standardizacija, ocena usaglašenosti, akreditacija, metrologija i tržišni nadzor.

Za otvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbiji su postavljena dva merila: 1. Srbija treba da predstavi Komisiji Akcioni plan za usaglašavanje sa čl. 34–36 UFEU, sa vremenskim okvirom za analitički pregled domaćeg zakonodavstva i administrativnih praksi, za uvođenje klauzule o uzajamnom priznavanju, kao i za neophodne dalje izmene ili dopune; 2. Srbija treba da predstavi Komisiji Strategiju i Akcioni plan sa vremenskim okvirima za sprovođenje evropskog zakonodavstva u okviru ovog poglavlja, koji sadrže planove za sprovođenje vertikalnog (stari i novi pristup) i horizontalnog zakonodavstva i planove za relevantne horizontalne institucije (standardizacija, akreditacija, metrologija i nadzor tržišta). Oni, takođe, treba da utvrde kako i do kad će Srbija ukloniti prepreke u trgovini u pogledu proizvoda obuhvaćenih ovim poglavljem, naročito dodatne granične i ostale kontrole i da defi nišu jasne nadležnosti za uvođenje i delotvorno sprovođenje zakonodavnih mera, kao i za obezbeđivanje neophodnih administrativnih kapaciteta.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Završetkom pregovora u ovoj oblasti biće obezbeđena potpuna usklađenost domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom koje se odnosi na proizvode. Postizanjem potpune usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta – slobode kretanja roba. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela Evropske unije, u bilo kojem drugom, mora da se sprovodi bez ograničenja. Shodno tome, i srpski proizvodi će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka. Danom pristupanja EU, Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU, na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica. Sloboda kretanja roba  omogućiće da srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a da istovremeno evropski proizvodi budu plasirani na srpsko tržište. Sertifi kate o kvalitetu izdate u Srbiji priznavaće sve članice EU, čime će srpski proizvodi imati slobodan pristup evropskom tržištu, a srpski proizvođači će izbeći dvostruka testiranja prilikom plasiranja proizvoda na evropsko tržište, što će uticati i na smanjenje troškova. Radi zaštite potrošača i zdravlja, kao i postizanja veće bezbednosti proizvoda, uskladiće se nadzor sa nadležnim evropskim telima pri stavljanju proizvoda na tržište.29 Pored toga, domaćim potrošačima biće dostupne detaljne informacije o sva kom proizvodu.