O Poglavlju 10 - Informaciono društvo i mediji

Teme poglavlja i pregovora

Ovo poglavlje pokriva elektronske komunikacije, informaciono društvo i audio-vizuelnu politiku. Kada je reč o  elektronskim komunikacijama, regulatorni okvir usmeren je na otvaranje tržišta telekomunikacija. Osnovni cilj je jačanje konkurentnosti kroz stvaranje uslova za lakši ulazak na tržište i podsticanje investiranja u ovaj sektor.  U okviru regulisanja tržišta, uloga EU je da utvrdi pravila koja će obuhvatiti sve telekomunikacione mreže i usluge; da obezbedi pravičan pristup osnovnim uslugama (telefon, faks, internet, besplatni hitni pozivi) po optimalnoj ceni svim korisnicima, uključujući osobe sa invaliditetom; da podstiče konkurentnost smanjujući dominantnu poziciju nacionalnih preduzeća u oblasti telekomunikacija koja su imala monopol na određene usluge (pristup brzom internetu). Informaciono društvo  –  regulatorni okvir usklađen je sa rasprostranjenim korišćenjem interneta u EU. Najveći izazovi u oblasti interneta, aktivnosti na internetu i IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) standarda su snabdevanje velikog broja virtuelnih adresa i skladištenje i transfer kapaciteta, kao i razvoj tehničkih standarda na teritoriji EU, kako bi se garantovala interoperabilnost, internet privatnost i pristupačnost interneta. Osnovni ciljevi u oblasti IKT, tačnije 13 specifi čnih ciljeva koji se odnose na digitalnu transformaciju, nalaze se u Evropskoj strategiji iz 2010. godine, Digitalnoj agendi za Evropu (DAE).

Audio-vizuelna politika formuliše se na nacionalnom nivou, a uloga EU je postavljanje osnovnih pravila i smernica vezanih za zajedničke interese, kao što su otvaranje tržišta Unije i slobodna konkurencija. U okviru televizijskih usluga, cilj regulative je koordinacija nacionalnog zakonodavstva kako bi se: slobodno  trgovalo TV programima i video-uslugama na zahtev; zaštitio kulturni diverzitet; televizijski kanali obezbedili bar polovinu vremena za emitovanje fi lmova i programa napravljenih u Evropi; kako bi se maloletnici zaštitili od neprikladnog TV sadržaja i obezbedila zaštita od neprimerenog oglašavanja u medijima.

U okviru elektronskih komunikacija i informacionog društva pregovara se o: obezbeđivanju nezavisnosti regulatora; potpunoj usaglašenosti sa EU regulatornim okvirom iz 2009. godine; fiksnoj širokopojasnoj mreži i širokopojasnoj mobilnoj telefoniji; uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve 112; jačanju administrativnih kapaciteta nacionalnog regulatornog tela u sklopu pripreme za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz članstva u BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) – regulatornoj agenciji za tržište telekomunikacija u EU.
Oblast informacionog društva otvara prostor za pregovore o: daljem usklađivanju sa propisima EU i razvoju u oblasti e-uprave, e-zdravlja, e-pravosuđa, e-trgovine; o informaciono-komunikacionim tehnologijama u obrazovanju, nauci, kulturi i privredi; o uslovnom pristupu; o jačanju ukupnih IT kapaciteta, posebno na lokalnom nivou.

U oblasti audio-vizuelne politike pregovori se odnose na: potpuno usaglašavanje sa Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama; obezbeđivanje administrativnih kapaciteta u Srbiji koji bi bili u skladu sa zahtevima iz Direktive o audio-vizuelnim medijskim servisima; jačanje uloge regulatora u delu praćenja; prelazak sa analognog na digitalni sistem u okviru digitalne televizije, imajući u vidu jun 2015. godine kao krajnji rok; u okviru interaktivnih medija, na internet pristup evropskom kulturnom nasleđu; digitalne biblioteke, interaktivne medijske sadržaje u Evropi i zaštitu korisnika video-igara. U momentu izrade ovog Vodiča još uvek je trajala rasprava u Savetu o Izveštaju sa skrininga za ovo poglavlje.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Cene rominga u Evropskoj uniji su ograničene, kao posledica konstantnih podsticaja Evropske komisije da mobilni operateri snize cene za korišćenje mobilnih telefona u inostranstvu. Prva uredba o ograničavanju cena rominga (Roaming Regulation) stupila je na snagu 2007. godine, a 2012. godine usvojena je nova uredba kojom su regulisane cene za krajnje korisnike ograničene. Evropska unija planira da 15. juna 2017. godine u potpunosti ukine roming prilikom korišćenja mobilnih telefona u inostranstvu. Dakle, jedna od povoljnosti je ta što se ulaskom u EU ukida roming za građane Srbije prilikom putovanja u druge države EU.

Korist od digitalizacije, koja se u Srbiji sprovodi u okviru Evropske agende, imaće građani Srbije, operateri, kao i država. Digitalizacija će omogućiti krajnjim korisnicima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i starije osobe, unapređene dodatne usluge i drugo. Državi će digitalizacija omogućiti efi kasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, korišćenje oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja tehnologije, kao i nova radna mesta. U oblasti mobilne telefonije, građani Srbije će moći da biraju između većeg broja usluga i različitih operatera, zbog čega će cene biti niže. Već sada je pod uticajem zakonodavstva EU korisnicima usluga omogućena slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja i predbroja, bez obzira na mrežu u koju se prelazi. Uvodi se besplatni, jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, koji se koristi u celoj EU. Moguće je pozvati broj 112 sa fi ksnog i mobilnog telefona, kako bi se konktaktirala hitna služba: hitna pomoć, vatrogasci ili policija. U oblasti informacionog društva, uvodi se elektronski potpis, koji štedi vreme i smanjuje troškove poslovanja. U oblasti audio-vizuelne politike, stvara se pravni okvir koji štiti interese gledalaca. Trajanje reklamnih spotova u okviru sat vremena u udarnom terminu na javnoj televiziji ne sme da pređe 4 minuta.