O Poglavlju 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj

Teme poglavlja i pregovora

Zajednička poljoprivredna politika EU jedna je od najznačajnijih oblasti, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast, tako i u pogledu udela poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije. Naime, veličina budžeta Zajedničke poljoprivredne politike je veoma visoka i iznosi nešto manje od 40% ukupnog budžeta EU.
Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama što, sa druge strane, znači odgovarajući prihod za poljoprivredne proizvođače. Ono što predstavlja poseban izazov u procesu pregovora za Republiku Srbiju jeste što se očekuju izvesne promene u okviru reformisane Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2014–2020, kojima će administracija Srbije morati da se prilagođava „u hodu“. Pravne tekovine u oblasti poljoprivredne politike pregovaraće se u više potpoglavlja. Okosnicu poljoprivredne  politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja.

Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Ovi podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije. Tržišne intervencije se odnose na interventni otkup i druge oblike povlačenja proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer), podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou Evropske unije. Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifi kacije ruralne ekonomije. Sredstva za ove mere obezbeđuju se iz Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Za otvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbiji su postavljena dva merila:

1. Srbija treba da predstavi Komisiji akcioni plan koji će služiti kao osnova za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ovaj akcioni plan će, između ostalog, obuhvatati i razvoj relevantnih administrativnih kapaciteta, procenu zahtevanih resursa, kao i razvoj Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema radi pripreme za upravljanje i kontrole poljoprivrednih plaćanja.

2. Srbija treba da dostavi Komisiji zahtev za poveravanje poslova u vezi sa sprovođenjem budžeta za IPARD II, u skladu sa odredbama Sprovedbene uredbe Komisije 447/2014.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim zemljama. Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.