O Poglavlju 15 - Energetika

Teme poglavlja i pregovora

Sigurnost snabdevanja energentima garantuje se pravnim tekovinama EU kojima se države članice obavezuju da drže u propisanim zalihama određene kategorije naftnih derivata, i da o svim aktivnostima koje služe ostvarenju navedenog cilja obaveštavaju Evropsku komisiju. U 2013. godini donet je Zakon o robnim rezervama, koji je prethodno usklađivan sa propisima EU. Time je Srbija ispunila deo obaveza prema Energetskoj zajednici.   Unutrašnje tržište električne energije i gasa je potpuno liberalizovano u EU 2007. godine, dok se kod nas očekuje dalja liberalizacija sprovođenjem Trećeg paketa propisa koji je prenet u zakonodavni sistem Srbije. Propisi pozivaju na garantovanje univerzalnih usluga u sektoru energetike, kao i na adekvatnu zaštitu osetljivih korisnika u svim oblastima. Radi što boljeg funkcionisanja energetskog tržišta, zahteva se uspostavljanje nezavisnih regulatornih tela i nezavisnih sistemskih operatera prenosa. U promovisanju obnovljivih izvora energije i energetske efi kasnosti pravo EU propisuje proizvodnju i poboljšanje energetske efi kasnosti kao oblasti koje će se prožimati. Prevashodno se ističe energetska efi kasnost kao oblast koja će obeležiti sve energetske politike. Postavljaju se zahtevi ekološkog dizajna i energetskih oznaka. Visok nivo nuklearne bezbednosti i zaštite od rizika je od izuzetne važnosti. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je regulatorno telo Republike Srbije osnovano u skladu sa regulativom EU. Ova agencija postupa u skladu sa svojim nadležnostima i reguliše ovu oblast. U Evropskoj uniji to je Euratom agencija za energetsko snabdevanje koja ima ekskluzivna prava na zaključivanje ugovora o snabdevanju nuklearnim materijalima. U vezi sa unutrašnjim energetskim tržištem,  posebno  tržištem  električne energije i gasa, izazov za nas u predstojećem periodu predstavljaće sprovođenje zakonodavstva usklađenog sa Trećim paketom propisa EU, koji se tiče sekundarnog zakonodavstva (čini ga set direktiva i uredbi u oblasti električne energije i gasa). Neki od ciljeva Trećeg paketa su stvaranje potpuno liberalizovanog tržišta, postojanje jakih mera zaštite potrošača, potpuno nezavisnog regulatora i dobro razvijene i uređene vlasničke mreže.

Za otvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbiji su postavljena dva merila:

1. Srbija treba da predstavi akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se tiču minimalnih rezervi nafte i naftnih derivata. Ovaj Akcioni plan treba da pokaže vremenski okvir za zakonodavno usklađivanje, za utvrđivanje mera koje treba preduzeti u hitnim slučajevima, za sticanje skladišnih kapaciteta i za postepeno povećavanje nivoa zaliha do dostizanja minimalnog nivoa koji je utvrđen pravnim tekovinama Evropske unije;

2. Srbija treba da usvoji pravnoobavezujući plan, uključujući i vremenski okvir, za potpuno razdvajanje u gasnom sektoru kako bi sprovela pravne tekovine Evropske unije u oblasti unutrašnjeg tržišta. Ovaj plan treba da uključi razdvajanje vertikalno integrisanog javnog preduzeća u skladu sa jednim od modela koje predviđa Direktiva o gasu iz 2009. godine.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Značaj oblasti energetike ogleda se u činjenici da je još 2006. stupio na snagu Ugovor o osnivanju energetske zajednice33 i da je Srbija od tada, na izvestan način, već deo energetskog tržišta EU: preko tela (EnZ) stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU. Oblasti rada Energetske zajednice su: električna energija, gas, investicije, sigurnost snabdevanja, obnovljivi izvori energije, energetska efi kasnost, zaštita životne sredine, konkurencija, socijalna pitanja, nafta, kao i rešavanje sporova nastalih u vezi sa Ugovorom. Kroz rad tela EnZ Srbija utiče na energetsku politiku regiona. Srbija će pristupanjem EU obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, privući investicije u energetsku infrastrukturu, unaprediti zaštitu životne sredine i stvoriti jedinstven regulatorni prostor za trgovinu energentima. S tim konačnim ciljem u vidu, članstvom u Energetskoj zajednici su uspostavljena tri nivoa obaveza:

1. Primena pravnih tekovina EU u energetici, zaštita životne sredine, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita konkurencije,

2. Uspostavljanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efi kasno funkcionisanje tržišta unutar Energetske zajednice i povezivanje sa tržištem Evropske unije i

3. Stvaranje tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica, unutar koga će biti razvijena koordinacija uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spoljnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice.