O Poglavlju 16 - Oporezivanje

Teme poglavlja i pregovora

Pravne tekovine EU o oporezivanju uglavnom pokrivaju oblast indirektnog oporezivanja, kako u pogledu poreza na dodatu vrednost (PDV), tako i u pogledu akciza. One propisuju defi nicije i načela poreza na dodatu vrednost. Akcize na mineralna goriva, duvanske proizvode i alkoholna pića podležu direktivama EU o strukturi akciza, minimalnim stopama za svaku grupu proizvoda, kao i proizvodnji, držanju, kretanju i praćenju akcizne robe. Proizvodi su podložni akcizama ukoliko se proizvode u Evropskoj uniji ili uvoze iz trećih država. Međutim, akciza se plaća državi članici u kojoj je roba puštena u promet (sa ograničenim izuzecima), i po stopama koje se primenjuju u toj državi članici. U vezi sa direktnim oporezivanjem, pravne tekovine EU pokrivaju neke aspekte korporativnih poreza i uglavnom imaju za cilj uklanjanje prepreka za prekogranične aktivnosti između preduzeća. Pravne tekovine EU u oblasti direktnog oporezivanja uređuju određene aspekte poreza na dobit i poreza na kapital. Cilj politike EU u oblasti direktnog oporezivanja je otklanjanje poremećaja kod prekograničnih ekonomskih aktivnosti između privrednih društava unutar Evropske unije. Istovremeno, propisi EU u ovoj oblasti uređuju i obezbeđivanje efektivnog oporezivanja prihoda od štednje, u vidu kamata koje se isplaćuju fizičkim licima. Kodeks ponašanja za poslovno oporezivanje (Code of Conduct for business taxation) predstavlja političku obavezu država članica da spreče štetne poreske mere. Države članice se obavezuju da neće uvoditi nove, kao i da će ukinuti postojeće štetne poreske mere. Najzad, zakonodavstvo EU u oblasti administrativne saradnje i uzajamne pomoći između poreskih organa država članica propisuje instrumente za razmenu podataka, sa ciljem rešavanja pitanja utaje i izbegavanja poreza, a istovremeno i omogućava uzajamnu pomoć država članica u oblasti povraćaja poreza. Pravne tekovine EU u oblasti operativnog kapaciteta i kompjuterizacije obuhvataju pravila u vezi sa uspostavljanjem i funkcionisanjem različitih informacionih sistema za razmenu podataka između nacionalnih poreskih uprava (na primer, informacioni sistem za razmenu podataka o PDV, informacioni sistem za povraćaj PDV, informacioni sistem za razmenu podataka između država članica u vezi sa posebnim programom za elektronske usluge koje subjekti van EU pružaju građanima EU, informacioni sistem za razmenu podataka između država članica o proizvođačima i trgovcima akciznih proizvoda, automatski sistem za razmenu podataka u vezi sa prihodom od kamate na štedne depozite u elektronskom standardizovanom formatu). U momentu izrade ovog Vodiča još uvek je trajala rasprava u Savetu o Izveštaju sa skrininga za ovo poglavlje.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

U EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza, a harmonizacija u oblasti poreza ima za cilj koordinaciju poreskih sistema država članica EU radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje bi mogle da negativno utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Obaveza usklađivanja zakonodavstva postoji u oblasti posrednih poreza – poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza – na sledeće kategorije proizvoda: energente, duvanske proizvode i alkoholna pića. U pogledu poreza na dodatu vrednost, prema propisima EU, standardna stopa ne može biti niža od 15%, a države članice mogu da primenjuju i jednu ili dve snižene stope poreza na dodatu vrednost koje ne smeju da budu niže od 5%. U oblasti direktnog oporezivanja, pravna tekovina EU obuhvata samo određene aspekte oporezivanja dohotka od štednje fi zičkih lica i poreza na dobit.