O Poglavlju 17 - Ekonomska i monetarna politika

Teme poglavlja i pregovora

Pravne tekovine EU u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrže pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama i zabranjuje direktno fi nansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i privilegovani pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Nacionalne centralne banke podležu Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropskoj centralnoj banci. Od država članica se očekuje da koordinišu svoje ekonomske politike i poštuju pravila Pakta o stabilnosti i rastu koja se odnose na stabilnost javnih finansija i koordinaciju fi skalnih politika (prevencija), kao i na postupak prekomernog defi cita (korekcija). Godine 2011. uveden je tzv. Evropski semestar, tj. sistem nadzora ekonomske i fiskalne politike utemeljen na praćenju makroekonomskih i strukturnih trendova, konkurentnosti i fi nansijske stabilnosti država, a što uključuje defi nisanje strateških smernica, izradu programa stabilnosti (evrozona) i konvergencije (ostale članice). Na osnovu toga, Evropski savet donosi preporuke, čime vrši kontrolu u procesu izrade budžeta država članica. Pritom se uspostavlja sistem ranog upozorenja koji bi trebalo da registruje makroekonomske neravnoteže koje zemlje moraju otkloniti odgovarajućim korektivnim merama kako se ne bi izložile sankcijama. Makroekonomski i fi skalni nadzor unutar EU doprinosi konsolidaciji javnih fi nansija odnosno smanjenju budžetskog defi cita i javnog duga (maksimalne dozvoljene vrednosti su: javni dug ne sme preći 60% BDP-a, a budžetski defi cit 3% BDP-a). Evropski stabilizacioni mehanizam (osnovan 2012) pruža fi nansijsku pomoć državama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim neravnotežama. Nove države članice su takođe obavezne da poštuju kriterijume za usvajanje evra. Dok se ne pridruže evrozoni, one će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice sa izuzećem i moraju da tretiraju svoju politiku deviznog kursa kao pitanje od zajedničkog interesa. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Države članice EU imaju obavezu da koordinišu nacionalne ekonomske politike kroz zajedničko planiranje integracije privreda, podsticanje privrednog rasta, obezbeđivanje radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede kao celine. Jedan od važnih preduslova za funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije je nezavisnost Evropske centralne banke i centralnih banaka država članica EU. Države članice imaju obavezu da fi skalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU, da izveštavaju o stanju budžetskog deficita i javnog duga, kao i da učestvuju u koordinaciji ekonomskih politika. U slučaju kada zemlja članica ispuni kriterijume za uvođenje evra i uvede evro kao nacionalnu valutu, centralna banka te države članice sprovodiće Zajedničku monetarnu politiku u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i ostalim centralnim bankama evrozone. Dostignuća Evropske monetarne unije ogledaju se kroz funkcionalnu tržišnu ekonomiju, nisku stopu infl acije, niske kamatne stope, kreiranje boljeg poslovnog ambijenta, očuvanje makroekonomske i fi nansijske stabilnosti i integrisano, konkurentno tržište koje snižava cenu roba i usluga.