O Poglavlju 21 - Transevropske mreže

Teme poglavlja i pregovora

Ideja transevropskih mreža (TransEuropeanNetworks – TENs) pojavila se prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta. Veliko tržište, uz slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, podrazumevalo je povezanost regionalnih i nacionalnih mreža modernom i efikasnom infrastrukturom. Stvaranje transevropskih mreža je značajan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji. UFEU, u članovima 170–172, daje pravni osnov za uspostavljanje transevropskih mreža u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija. Njime je definisano da je cilj EU promovisanje međupovezanosti i interoperabilnosti nacionalnih mreža, kao i pristupa tim mrežama. Transevropske transportne mreže (TEN-T) doprinose održivom i multimodalnom razvoju transportnog sistema i otklanjaju eventualne zastoje pri odvijanju saobraćaja. Transportne mreže igraju veliku ulogu u obezbeđivanju održive mobilnosti, spajajući konkurentsku sposobnost Evropske unije i dobrobit njenih stanovnika, uz istovremeno obezbeđivanje transporta robe i putnika. Imajući u vidu porast broja država članica koji se očekuje do 2020. godine, utvrđena je lista prioritetnih transnacionalnih projekata u skladu sa njihovim strateškim značajem. Nova infrastrukturna politika EU predviđa formiranje centralne mreže “core network” do 2030. godine, koja će obuhvatati 9 glavnih koridora.
Cilj je transformacija konekcija na liniji istok–zapad, unapređenje infrastrukture graničnih prelaza, unapređenje funkcionisanja različitih vidova saobraćaja i doprinos ciljevima Evropske unije u oblasti klimatskih promena. Transevropske energetske mreže (TEN-E) obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije, i u velikoj meri doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa. TEN-E treba da odgovore na sve veći značaj sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja Unije energijom, obuhvatajući energetske mreže država članica i država kandidata, i obezbeđujući usklađeni rad energetskih mreža EU i susednih zemalja. Glavni ciljevi politike u ovoj oblasti su sigurnost snabdevanja i funkcionalno unutrašnje tržište energije. Ovo je definisano u smernicama za transevropske energetske mreže iz 2006. godine, kojima su utvrđeni i rangirani po važnosti prioritetni projekti, projekti od zajedničkog interesa i projekti od evropskog interesa u ovoj oblasti. Transevropske telekomunikacione mreže se uglavnom odnose na razvoj mreža i distribuciju povezanih usluga u okviru određenog programa Unije. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Srbija je u okviru pregovora u ovom poglavlju definisala koji će energetski i saobraćajni pravci u Srbiji postati deo zajedničke transevropske mreže. Pravci buduće transevropske mreže u Srbiji profitiraće od  finansijske pomoći Evropske unije, i to posebnog dela budžeta Unije, namenjenog transevropskim mrežama, iz strukturnih fondova, kao i iz Kohezionog fonda. Takođe, Srbija će moći da koristi povoljne zajmove Evropske investicione banke za investicije u infrastrukturu.