O Poglavlju 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

Teme poglavlja i pregovora

Poglavlje 22 obuhvata propise koji se odnose na planiranje i sprovođenje kohezione politike EU, korišćenjem evropskih strukturnih i investicionih fondova. Reč je o uredbama kojima se definišu konkretni ciljevi kohezione politike EU za period 2014–2020, fondovi za njenu realizaciju (Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond), aktivnosti koje mogu biti fi nansirane (poput izgradnje i unapređenja infrastrukture, razvoja obrazovanja i stručnog usavršavanja, istraživanja, inovacija, preduzetništva, itd.), principi34 i pravila za pružanje podrške i iznos raspoloživih fi nansijskih sredstava, sa metodologijom/kriterijumima za utvrđivanje iznosa35 podrške državama članicama EU. Ovim propisima takođe je utvrđen i neophodni strateško-programski okvir, odnosno konkretni programski dokumenti (partnerski sporazum i operativni programi), koje je neophodno usaglasiti sa Evropskom komisijom, i institucionalni okvir za upravljanje navedenim programima.

Za otvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbiji je postavljeno jedno merilo: Srbija treba da predstavi Komisiji detaljan Akcioni plan i dinamiku istog, postavljajući jasne ciljeve i vremenske okvire kako bi ispunila zahteve koji proističu iz kohezione politike EU.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Uspostavljanje sistema za upravljanje fondovima/programima u funkciji ukupnog razvoja države članice predstavlja okosnicu ovog poglavlja. Budući da je reč o sistemu koji treba da obezbedi efektivno, efi kasno i vidljivo korišćenje fondova za potrebe realizacije ekonomskog i društvenog razvoja država članica, uspostavljanje ovog sistema – uključujući pitanja planiranja/programiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije i fi nansijskog upravljanja i kontrole – predstavlja značajan izazov. O ovome posebno svedoče iskustva država članica koje su 2007. godine pristupile EU, postajući zapravo neto kontributori/neto davaoci umesto neto korisnika budžeta EU, usled slabe apsorpcije sredstava. Razlog za slabu apsorpciju leži u činjenici da se ove zemlje nisu na najbolji način pripremile za postpristupni period i mogućnost korišćenja višestruko većih fondova, koji na godišnjem nivou mogu iznositi čak do 2,5% bruto nacionalnog dohotka prema pravilima za period 2014–2020. Iz ovog razloga, osnovni instrument finansijske pomoći EU u pretpristupnom periodu, IPA, navodi kao jedan od dva strateška cilja – pored podrške sprovođenju političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi – i pripreme za sprovođenje kohezione politike EU. Evropska unija u kontinuitetu podržava napore na sprovođenju aktivnosti koje su usmerene ka uspostavljanju sistema za indirektno upravljanje (pretpristupnim) fondovima u Republici Srbiji, kao okosnici budućeg sistema za upravljanje postpristupnim – strukturnim fondovima i Kohezionim fondom EU.