O Poglavlju 23 - Pravosuđe i osnovna prava

Teme poglavlja i pregovora

Kada je reč o poglavlju Pravosuđe i osnovna prava, potrebno je istaći da je to novo poglavlje, uvedeno nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. Prethodno  je postojalo jedno poglavlje za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, koje je već u slučaju pristupnih pregovora sa Hrvatskom podeljeno na dva – Pravosuđe i osnovna prava (Poglavlje 23) i Pravda, sloboda i bezbednost (Poglavlje 24). Pre svega, materija o kojoj se pregovara u ovom poglavlju odnosi se na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni uslov daljih evropskih integracija država u procesu pristupanja. Veoma je mali broj propisa na nivou Evropske unije koji regulišu materiju koja je obuhvaćena ovim poglavljem, jer je najvećim delom ostavljeno državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da kroz najbolju evropsku praksu poštuju standarde koji su temeljne vrednosti na kojima počiva Evropska unija. Uzimajući u obzir i novi pristup pregovorima, koji u centar pregovaračkog procesa stavlja vladavinu prava, Republika Srbija će u sprovođenju reformi u poglavljima Pravosuđe i osnovna prava i Pravda, sloboda i bezbednost morati da dostigne visok nivo ispunjenosti kriterijuma – za koje će države članice smatrati da su u skladu sa standardima koji postoje u okviru EU. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela, i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efi kasno, odgovorno i profesionalno. Nezavisnost se pre svega ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji mora biti oslobođen od bilo kakvog političkog uticaja. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao najviša tela u pravosuđu, moraju biti nezavisni. Nepristrasnost se obezbeđuje kroz precizno defi nisan sistem napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovan sistem dodeljivanja predmeta. Efi kasnost se odnosi na dužinu trajanja postupka. Mnoge države kandidati se suočavaju sa velikim brojem zaostalih predmeta. Srbija u tome nije izuzetak, te će rešavanje ovog pitanja umnogome doprineti pozitivnoj oceni efi kasnosti pravosuđa. Potrebno je napraviti adekvatan sistem, kako bi se taj zaostatak postepeno smanjivao i kako bi to omogućilo veću pravnu sigurnost u smislu ostvarivanja zaštite prava kroz suđenje u optimalnom roku. Jasno postavljen sistem odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija takođe je neophodan preduslov da posao koji obavljaju donosi rezultate u zaštiti prava građana. Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se pre svega ogleda u tome da dobro poznaju zakonodavstvo koje treba da primenjuju. To se postiže stalnom obukom sudija i tužilaca, koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo, a ono će datumom prijema postati važeće zakonodavstvo Srbije.

Borba protiv korupcije obuhvata nekoliko aspekata, i to preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir, koji mora biti postavljen tako da obezbedi efi kasno rešavanje ovog pitanja. Pod prevencijom se prvenstveno misli na uklanjanje svih mogućih rizika koji pogoduju korupciji. To znači unapređenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogućnost korupcije. Pregovori na području prevencije korupcije obuhvatiće sledeće oblasti: sprečavanje sukoba interesa, fi nansiranje političkih partija, postupke javnih nabavki, pristup informacijama od javnog značaja, profesionalizaciju državne uprave, ali i mnoga druga pitanja koja se već niz godina navode u izveštajima o napretku koje objavljuje Evropska komisija. Kada je reč o represiji, biće potrebno pokazati efi kasnu borbu protiv korupcije na svim nivoima, u smislu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela. Uz statistiku, koja će biti dokaz o rezultatima borbe protiv korupcije, biće potrebno ojačati administrativnu strukturu – i to policije, tužilaštva i sudstva – kada se radi o procesuiranju ovih krivičnih dela.

Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, što je uvedeno članom 6 UFEU i predstavlja primarno pravo Evropske unije jer ima istu pravnu snagu kao osnivački ugovori. Međutim, kada je reč o osnovnim vrednostima na kojima počiva EU – a to je zaštita ljudskih prava – pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve međunarodne instrumente u ovoj oblasti, a pre svega međunarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Svakako najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, ali i niz drugih konvencija koje je Savet Evrope usvojio na temu zaštite manjina, kulturnih prava, zaštite dece, zaštite podataka, i dr. Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak u oblastima: sprečavanja svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanja slobode medija, zaštite prava dece, zaštite prava žena, zaštite osoba sa invaliditetom, pristupa pravdi, reforme zatvorskog sistema, sprečavanja torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanja pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti.

Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina Evropske unije kojima se daje pravo „građanima Evropske unije“ odnosno državljanima svih država članica EU da koriste svoje aktivno i pasivno biračko pravo za izbore za Evropski parlament i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije bez obzira da li su državljani države u kojoj imaju zakonsko prebivalište. U ovoj oblasti se defi niše i  pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU od strane diplomatsko-konzularnog predstavništva bilo koje države članice, kao i obraćanje institucijama EU i evropskom Ombudsmanu.

Za otvaranje pregovora u ovom poglavlju Srbiji je postavljeno jedno merilo: Republika Srbija bi trebalo da usvoji jedan ili više detaljnih akcionih planova koji imaju usklađeni raspored, utvrđene jasne ciljeve i rokove, kao i neophodni institucionalni okvir i adekvatne procene troškova i fi nansijskih izdvajanja, u sledećim oblastima: • Pravosuđe, • Borba protiv korupcije, • Osnovna prava, Republika Srbija je pripremila traženi Akcioni plan i na osnovu njega predala pregovaračku poziciju. Poglavlje 23 je otvoreno na 3. sastanku Međuvladine konferencije 16. jula 2016. godine. Prilikom otvaranja, Evropska unija je utvrdila 50 prelaznih merila za dalje pregovore u ovom poglavlju.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Ustanovljavanje pouzdanog pravosudnog sistema, u kome će građani moći da zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude, osnovna je dobit svih aktivnosti koje se preduzimaju u oblasti reforme pravosuđa. Osim toga, uz efi kasan pravosudni sistem i efi kasnu borbu protiv korupcije, Srbija postaje država koja ima stabilan pravni sistem i pouzdana zemlja koja na taj način postaje privlačna za investiranje. Poboljšanje zaštite ljudskih i manjinskih prava svakako utiče na svakog građanina Srbije; što je stepen tih prava veći, građanima se omogućava uživanje sve više prava koja su tekovina modernih demokratskih društava i čime se podiže kvalitet života njenih građana.