O Poglavlju 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Teme poglavlja i pregovora

Poglavlje 30 se odnosi na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici EU, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu – uključujući carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama – kao i na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU pruža zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.

Zajednička trgovinska politika ima poseban politički značaj kao spoljni aspekt unutrašnjeg tržišta i ona, u velikoj meri, proizlazi iz ugovora zaključenih u okviru STO. Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske tokove, a istovremeno je i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak za pristupanje Evropskoj uniji.

Zakonodavstvo EU u ovoj oblasti se uglavnom direktno primenjuje u državama članicama, odnosno ne zahteva se prenošenje u domaće zakonodavstvo. Države članice su u potpunosti prepustile Zajedničku trgovinsku politiku Evropskoj uniji, što znači da je za nju isključivo zadužena Evropska komisija. Ovo zakonodavstvo je uglavnom nastalo iz multilateralnih i bilateralnih trgovinskih obaveza EU, kao i iz nekoliko autonomnih preferencijalnih trgovinskih mera. Međutim, u ovoj oblasti postoji i nekoliko propisa iz domena izvoznih kredita i robe sa dvostrukom namenom i oni zahtevaju prenošenje u domaće zakonodavstvo. Od država kandidata za članstvo u EU se traži da progresivno usklađuju svoju politiku prema trećim zemljama i pozicije u međunarodnim organizacijama s politikama i pozicijama usvojenim od strane EU i njenih država članica.

Na području razvojne pomoći, države članice moraju da se pridržavaju zakonodavstva i međunarodnih obaveza EU i moraju da obezbede kapacitete za učestvovanje u razvojnim i humanitarnim programima i projektima EU.

U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranja . Poglavlje je zvanično otvoreno u decembru 2017, a dva merila za zatvaranje poglavlja su članstvo Srbije u STO i usvajanje Akcionog plana u pogledu usklađivanja zakonodavstva i pravnih tekovina EU u toj oblasti

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Poglavlje 30 spada u relativno lakša poglavlja. Nakon pristupanja, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences – GSP52)

Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, carinska unija Rusija–Belorusija–Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU. Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom zemljom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na određene srpske poljoprivredne proizvode, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU). Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i imaće obavezu da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume EU, iz kojih Srbija može da dobije mnogo koristi, pošto će joj biti otvorena nova tržišta.

Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini (pre svega Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji mora biti usklađen sa pravilima EU u toj oblasti, a što sada nije slučaj), kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim zemljama (pre svega sa Rusijom i Ukrajinom, budući da se ne pregovara sa svim zemljama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže). Srbija je u procesu pristupanja STO od 2006. godine.