O Poglavlju 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU nastala je Ugovorom iz Mastrihta, a posebno je ojačana Ugovorom iz Lisabona, jer EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici. Uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica, i to je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode ka zajedničkoj diplomatskoj akciji i ka preduzimanju zajedničkih akcija. Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku zadužen je za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što je uvedeno Ugovorom iz Lisabona. Osnovana je i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS – European External Action Service), kao evropska diplomatska služba i podrška Visokom predstavniku. Ova služba ima preko 140 delegacija i kancelarija širom sveta koje štite i promovišu interese EU.

Osim diplomatske akcije, osnovni pravci delovanja u okviru ovog poglavlja su Zajednička bezbednosna i odbrambena politika, spoljnopolitičke deklaracije i mere, kontrola naoružanja, podrška međunarodnim institucijama itd.

  • Zajednička bezbednosna i odbrambena politika – Evropska unija nema svoju vojsku, ali u slučajevima krize u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike obrazuje snage koje doprinose razoružanju, imaju humanitarne zadatke, daju vojne savete i pomoć, rade na sprečavanju sukoba i održavanju mira, upravljanju krizama, uključujući stvaranje mira i stabilizacije nakon konflikata. Civilne i vojne misije EU su otvorene i za učešće predstavnika drugih država te stoga Srbija odlučuje u kojoj meri će učestvovati u kojoj misiji i to već i sada čini.
  • Spoljnopolitičke deklaracije i mere– U slučajevima da neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, kao i da ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava (drugim rečima neke od osnovnih vrednosti za koje se EU zalaže u svom spoljnopolitičkom delovanju), Evropska unija reaguje kroz spoljnopolitičke deklaracije iz kojih mogu da proisteknu i restriktivne mere, koje su u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera. Od države kandidata se očekuje da se u procesu pregovora uskladi deklaracijama i merama koje je usvojila u prethodnom periodu EU.
  • Kontrola naoružanja – U okviru ove teme razgovora se o suzbijanju ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanju svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti. EU vidi malo i lako naoružanje kao najveću pretnju po bezbednost – kako država, tako i pojedinaca.
  • Evropska unija u svom delovanju naročito podržava globalne međunarodne institucije poput Ujedinjenih nacija i Međunarodnog krivičnog tribunala, i u skladu sa ciljevima i aktivnostima ovih organizacija definiše i svoje prioritete i poteze.

Srbija i dalje nije dobila Izveštaj o skriningu iako je od eksplanatornog i bilateralnog skrininga prošlo gotovo 4 godine. Po izveštajima u medijima, neke od država članica nisu zadovoljne neusaglašavanjem Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje se tiču Rusije i situacije u Ukrajini, te stoga odbijaju da daju saglasnost za dostavljanje Izveštaja, a potom i za otvaranje pregovora.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Kao članica EU, Srbija će morati da usaglašava svoje spoljnopolitičke stavove sa drugim državama članicama i da se pridržava zajedničkog spoljnopolitičkog kursa EU, ali će takođe imati pravo glasa i moći će da utiče na utvrđivanje tog kursa, kao i druge članice EU.

Kroz pregovarački proces će se raditi na smanjenju ilegalnog posedovanja malog i lakog naoružanja, što će dovesti do veće bezbednosti građana. Srbija će učestvovati u zajedničkim akcijama EU za upravljanje krizama i sprečavanje konflikata. Radiće se na sprečavanju ilegalne trgovine oružjem, što će na globalnom nivou dovesti do sprečavanja upotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.