O Poglavlju 32 - Finansijski nadzor

Teme poglavlja i pregovora

Ovo poglavlje sadrži četiri glavne oblasti na koje se odnosi politika, a to su interna fi nansijska kontrola u javnom sektoru (IFKJ), eksterna revizija, zaštita fi nansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifi kovanja. Interna fi nansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatan koncept za podršku zemlji kandidatu pri poboljšanju njenog sistema unutrašnje kontrole i obuhvata međunarodno priznate standarde i dobru praksu EU u pogledu interne kontrole u celom javnom sektoru. Eksterna revizija se odnosi na funkciju vrhovne revizorske institucije, koja je odgovorna parlamentu. Interna fi nansijska kontrola u javnom sektoru i eksterna revizija se odnose na celokupan javni budžet, posebno na prihode i rashode na centralnom nivou, uključujući strana sredstva. U pogledu eksterne revizije, od zemlje kandidata se očekuje da primeni norme koje je defi nisala Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija – INTOSAI – posebno deklaracija iz Lime i Meksika, koje predviđaju da te institucije budu funkcionalno, institucionalno i fi nansijski nezavisne i da budu odgovorne samo parlamentu.
Ostala relevantna pitanja u ovom poglavlju tiču se zaštite fi nansijskih interesa EU. Ovo pitanje uključuje operativnu saradnju zemalja članica, koje moraju biti sposobne da efi kasno sarađuju sa Evropskom komisijom i da izveštavaju o svim sumnjivim slučajevima i neregularnostima, kao i o zloupotrebama. Takve saradnje moraju da obezbede zaštitu fondova EU na najmanje jednakom nivou zaštite nacionalnih fondova. U toku pripreme za članstvo neophodno je da zemlja kandidat uspostavi efektivne strukture i kapacitete za saradnju i koordinaciju. Ovaj deo poglavlja sadrži nekaznene aspekte zaštite evra od falsifi kovanja, kao što je zabrana upotrebe medalja i žetona sličnih kovanicama evra, obavezu fi nansijskih institucija da povuku falsifi kovane banknote i kovanice, kao i osnivanje tela i postupaka za efi kasnu borbu protiv falsifi kovanja.

U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje. Ovo poglavlje je otvoreno na 2. sastanku Međuvladne konferencije 14. decembra 2015. godine i tada su utvrđena sledeća četiri merila za njegovo zatvaranje:

1. Srbija treba da izmeni pravni okvir kako bi obezbedila koherentnost zakonodavstva u oblasti IFKJ. Srbija treba da sprovodi zakonodavstvo u oblasti IFKJ, kao i osnovne politike, i obezbedi dovoljne administrativne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, u fondovima za socijalno osiguranje i u javnim preduzećima. Srbija treba da osigura da funkcija centralizovane budžetske inspekcije bude usklađena sa zahtevima IFKJ.

2. Državna revizorska institucija treba da funkcioniše u skladu sa standardima Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI), uključujući fi nansijsku, funkcionalnu i institucionalnu nezavisnost, sprovođenje fi nansijske revizije i revizije svrsishodnosti, obezbeđujući dovoljne administrativne kapacitete.

3. Srbija treba da obezbedi delotvornu i efi kasnu koordinaciju aktivnosti za suzbijanje nepravilnosti i prevara i saradnju sa Komisijom kako bi garantovala izvršavanje budućih obaveza koje proističu iz člana 325, stav 3 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i primenu odredbi Uredbe (EU, EVROATOM) broj 883/2013 o istragama koje sprovodi Evropski biro za borbu protiv prevara (OLAF) i Uredbe (EZ) broj 2185/96 o proverama i inspekcijama na terenu koje sprovodi Komisija, a posebno obaveze pružanja pomoći inspektorima Komisije. Srbija u nacionalnom zakonodavstvu treba da obezbedi postojanje obaveze čuvanja dokaza. Srbija treba da obezbedi sveobuhvatnu pravnu osnovu i dovoljan operativni kapacitet za svoju nacionalnu jedinicu za koordinaciju suzbijanja zloupotrebe i prevara. Srbija treba da pokaže „rezultate primene“ (track record), u saradnji sa Komisijom u vezi sa prijavljenim nepravilnostima i istragama koje se odnose na fondove EU.

4. Srbija treba da ratifi kuje i sprovodi međunarodnu Ženevsku konvenciju o suzbijanju falsifi kovanja valuta iz 1929. godine, uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU o proveri autentičnosti kovanica evra i postupanju sa kovanicama evra koje nisu podobne za opticaj i o proveri autentičnosti novčanica evra. Srbija treba da obezbedi dovoljne administrativne kapacitete u centru za tehničku analizu.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Država kandidat za članstvo u EU sprovodi reforme koje imaju za cilj unapređenje upravljanja javnim finansijama – kroz razvoj sistema upravljanja i kontrole nad korišćenjem javnih sredstava – kako bi kao država članica bila spremna za izazove koje donosi članstvo u EU i mogućnosti u pogledu korišćenja finansijskih sredstava Evropske unije. Značaj efektivnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru je u tome što doprinosi uspešnijem i odgovornijem korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokalnom nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema se u javni sektor uvodi novi pristup upravljanju – kroz definisanje strateških ciljeva u obavljanju delatnosti, sagledavanju rizika, kao i uspostavljanje jačih kontrolnih mehanizama u prikupljanju i trošenju budžetskih sredstava. U pogledu eksterne revizije, usklađivanjem sa zahtevima u procesu pristupanja utiče se na uspostavljanje funkcionalno i operativno nezavisne vrhovne revizorske institucije. U oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u pogledu finansijskih interesa EU,  država kandidat treba da obezbedi neophodne administrativne kapacitete koji će se baviti pitanjima suzbijanja nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava EU, kao i da uspostavi odgovarajuću administrativnu strukturu potrebnu za borbu protiv krivotvorenja novčanica i kovanica evra.