O Poglavlju 8 - Politika konkurencije

Teme poglavlja i pregovora

Pravila kojima se štiti konkurencija važe za sve učesnike na tržištu, a zadatak im je da omoguće bolje funkcionisanje tržišta, koja će krajnjim korisnicima (građanima) omogućiti širu mogućnost izbora, bolji kvalitet roba i usluga, po najpovoljnijoj ceni. Pravila zaštite konkurencije štite građane, zabranjujući privrednim subjektima sklapanje restriktivnih sporazuma kojima bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvori nabavke. Ona tako sprečavaju zloupotrebu dominantnog položaja učesnika na tržištu i onemogućavaju njihova spajanja, koja bi mogla imati uticaja na konkurenciju. Pored navedenog, svako odobravanje državne pomoći preduzećima, zabranjeno je kada narušava konkurenciju, odnosno stvara nepravednu prednost u odnosu na slična preduzeća i sektore na tržištu.

Poglavlje o konkurenciji sastoji se iz tri dela: politike konkurencije u užem smislu (zabrana sklapanja restriktivnih sporazuma, kontrola zloupotrebe dominantnog položaja i kontrola koncentracija), politike kontrole državne pomoći ( koja narušava ili može da naruši konkurenciju) i liberalizacije određenih sektora privrede.

Pravne tekovine konkurencije zasnovane su na članu 37 (državni monopoli privrednog karaktera), članovima 101–105 (pravila koja se primenjuju na preduzeća), članu 106 (javna preduzeća i preduzeća sa posebnim ili isključivim pravima) i članovima 107–109 (pravila primenjiva na državnu pomoć) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU).

Pravila konkurencije se neposredno primenjuju na čitavoj teritoriji EU i države članice moraju u potpunosti sarađivati sa Evropskom komisijom s ciljem njihovog sprovođenja.

U oblasti državne pomoci, samo Evropska komisija može doneti odluku o tome da li je pomoć koju je država članica odobrila kompatibilna sa pravilima EU o zajedničkom tržištu, jer se, danom pristupanja EU, sva ovlašcenja za ispitivanje mera državnih pomoci prenose na Evropsku komisiju.

Termin liberalizacija se odnosi na definisanje unutrašnjeg tržišta o funkcionisanju EU i obuhvata sistem koji onemogučava narušavanje konkurencije u slučaju javnih preduzeća i preduzeća kojima države članice odobravaju posebna ili isključiva prava. U skladu sa obavezom liberalizacije pojedinih sektora (železnica, poštanske usluge, telekomunikacije, i dr.), u toku pregovora,  primenjuju se pravila iz poglavlja relevantna za ove oblasti.

Status poglavlja

Poglavlje o konkurenciji ubraja se u jedno od najzahtevnijih i najsloženijih u pregovaračkom procesu. Mnoge zemlje su ovo poglavlje zatvorile među poslednjim imajući u vidu složenost i horizontalnu povezanost sa drugim poglavljima. Takav slučaj je bio i sa Republikom Hrvatskom koja je ovo poglavlje zatvorila među poslednjima uz zaključivanje dva protokola koji se odnose na sektor brodogradnje. Praksa je pokazala da je ovo i jedno od poglavlja za koje se često traže prelazni rokovi, i to najviše zbog politike državne pomoći. Pred sektorom javnih preduzeća, kao i preduzeća koja imaju drugačiju pravnu formu, ali obavljaju delatnost od opšteg interesa, pre stupanja u članstvo EU predstoji proces strukturnih reformi koji podrazumeva njihovo organizaciono i  finansijsko restrukturiranje, korporatiizaciju i potpunu ili delimičnu privatizaciju.

Obaveze u oblasti Politike konkurencije proizilaze iz obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i Evropske unije (SSP) koji je trenutno na snazi. SSP uključuje odredbe uporedive sa pravnim tekovinama EU o konkurenciji i reguliše sporazume suprotne pravilima konkurencije, zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu i državnu pomoc. Osim toga, njime se regulišu i specijalna pravila koja važe za javna preduzeca i preduzeca sa posebnim i ekskluzivnim pravima. Sporazumom se zahteva od operativno nezavisnih organa Republike Srbije, za zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći da nadziru primenu pravila o konkurenciji u Republici Srbiji.

Kako bi otvorila pregovore u ovom poglavlju, Republika Srbija treba da ispuni šest merila za otvaranje koja su definisana kao rezultat skrininga :

  1. Srbija treba da dopuni i izmeni svoje zakonodavstvo o dodeli državne pomoci u cilju ispunjavanja svojih obaveza iz SSP;
  2. Srbija treba da obezbedi da organ nadležan za kontrolu državne pomoci bude operativno nezavisan i da ima potrebna ovlašcenja i resurse za potpunu i ispravnu primenu pravila o dodeli državne pomoci;
  3. Srbija treba da upotpuni postojeći spisak mera državne pomoci u smislu clana 73 stav 6 SSP i utvrdi akcioni plan koji ce prihvatiti Komisija, sa jasnim vremenskim planom usklađivanja svih preostalih postojećih šema državne pomoći odnosno ekvivalentnih mera za koje je utvrđeno da nisu kompatibilne sa obavezama koje proističu iz SSP;
  4. Srbija treba da uskladi postojeće šeme skalne pomoći, tj. Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o slobodnim zonama sa pravnim tekovinama EU u oblasti kontrole državne pomoci;
  5. Srbija treba da obezbedi usklađenost pomoci dodeljene Železari Smederevo sa svim uslovi ma propisanim u Protokolu 5 uz SSP o državnoj pomoci industriji celika;
  6. Srbija treba da ispuni svoju obavezu iz clana 73 stav 5 SSP i Protokola 5 uz SSP i Komisiji dostavi celovitu informaciju o pojedinačnim slučajevima pružanja državne pomoći kako bi Komisija mogla oceniti i pratiti usklađenost tih mera pomoci sa obavezama Srbije iz SSP.