Zaključci i preporuke sa prvog sastanka Radne grupe NKEU za poglavlje 22 Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

6 October 2014, Komentari 0

6.  oktobar 2014.  godine

U ponedeljak 6. oktobra 2014. godine, u Plavom salonu Narodne skupštine RS, uspostavljena je radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) koja se bavi pregovaračkim poglavljem 22- Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Na sastanku su govorili  Ana Ilić, predsednica Pregovaračke grupe za Poglavlje 22 -Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, Ognjen Mirić, regionalni menadžer, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Sednicu je vodio koordinator ove Radne grupe, Ivan Knežević, ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Za ovu radnu grupu je prijavljeno oko 30 organizacija koje uključuju razvojne regionalne agencije, nevladine organizacije, think thank-ove, predstavnike sindikata i druge.

Po mišljenju koordinatora RG, Ivana Kneževića, Poglavlje 22 predstavlja jedno od najznačajnijih poglavlja za budući razvoj Srbije i njenu neto fiskalnu poziciju nakon što postane članica EU. Iako obim pravne tekovine EU u ovom poglavlju nije naročito veli

Sastanak RG Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 6. oktobar 2014.

Sastanak RG Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 6. oktobar 2014.

k reč je o kompleksnom i potpuno novom zakonodavstvu za zemlje koje nisu članice EU. S tim u vezi neće biti moguće prepisivati rešenja koje su druge zemlje nalazile, već će morati da se uspostavi jedinstveni sistem institucija koje će se baviti programiranjem, implementacijom, monitringom i svim ostalim aktivnostima koje prate upotrebu fondova EU. Dodatno je ocenjeno da od kvaliteta izgrađenog sistema za upravljanje fondovima će suštinski zavisiti  količina i kvalitet upotrebe sredstava koje će Srbija moći da koristi kada bude postala zemlja članica EU.

Ana Ilić, predsednica Pregovaračke grupe za ovo poglavlje, naglasila je da su pregovori u ovom poglavlju u snažnoj korelaciji sa pregovorima u drugim poglavljima. Naročito su od značaja poglavlja koja se bave finansijskom kontrolom, kontrolom trošenja državne pomoći ili statistikom u okviru koje će se definisati NUTS klasifikacija teritorijalnih jedinica. Takođe će izazov biti i kratak vremenski rok koji je zadat. Suštinski se u ovom poglavlju radi o tome kako izgraditi sistem koji će omogućiti dodatno podsticanje ekonomskog razvoja zemlje i osigurati kvalitetnu apsorpciju fondova EU. ‘’Pregovaramo samo kakav nam je sistem a ne šta ćemo finansirati. ‘’ Za ovo poglavlje je bitno pratiti funkcionisanje decentralizovanog sistema upravljanja EU fondovima koji je u Srbiji uveden od početka ove godine.

Ona je rekla da se od nas se ne očekuje da odmah definišemo strukture tj. imenujemo institucije koje će biti ovlašćena tela za upravljanje nekim od operativnih programa u okviru strukturnih fondova i kohezionog fonda EU već da se mi kroz naredne godine u najvećoj meri fokusiramo na jačanje kapaciteta na svim nivoima. Kao i da obratimo veću pažnju na pripremu projekata i na apsorpciju sada dostupnih sredstava. Imamo mali broj projekata koji su spremni za finansiranje od strane EU fondova. Projekti koji u narednom periodu mogu biti kandidovani moraju biti sveobuhvatni, sa potpunom dokumentacijom, rešenim imovinsko pravnim odnosima odnosno, toliko spremni da u roku od 6 meseci može da bude započeto njihovo sprovođenje. Priprema i sam monitoring projekata će biti pomno praćeni  od strane EU. Jedan od parametara na osnovu koga će oni procenjivati koliko smo spremni jei korišćenje IPA fondova. Posebno od ove godine od kada je u upotrebi sistem za decentralizovano upravljanje IPA fondovima u Srbiji će čitav proces biti pažljivo praćen. Sadržaj poglavlja 22 zbog boljeg razumevanja mora da se što više komunicira sa svima koji su bitni u tom procesu.

Bilateralni skrining za ovo poglavlje biće održan 28 i 29. januara 2015. godine. Sredinom novembra će biti poslat spisak pitanja od strane Evropske komisije na koje članovi pregovaračke grupe treba da se fokusiraju u svojim prezentacijama koje će predstaviti na bilateralnom skriningu. U pripremi odgovora na ta pitanja biće konsultovani i članovi radne grupe NKEU za ovo poglavlje. Naredni sastanak ove RG će biti organizovan upravo tim povodom.

Na samom početku svog izlaganja Ognjen Mirić, regionalni menadžer pri GIZ-u, naglasio je da treba biti svestan da se u okviru ovog poglavlja ne govori ni u kom slučaju o regionalizaciji kao administrativnom uređenju zemlje već se govori o NUTS klasifikaciji. U skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju Srbija trenutno ima 5 NUTS regiona. Ono što će biti sporno jeste region Kosova i Metohije zbog nedostatka administrativnog upravljanja nad tim regionom. Kada je u pitanju zakonodavni okvir, po njegovim rečima, ono gde moramo biti oprezni jeste da ne dođe do prekomernog normiranja tj da ne preopteretimo zakone koji će biti donošeni pri usklađivanju u ovom Poglavlju, suvišnim odredbama a da pritom zaboravimo na primenu onih odredbi koje već postoje.

EK od nas očekuje uspostavljanje sistema koga će činiti upravljačka tela, sertifikaciono telo, revizorsko telo, itd. Postojaće pitanje koliko treba Srbija da ima operativnih programa, po njegovom mišljenju najbolje je da operativni programi budu koncentrisaniji kako bi se njima efikasnije upravljalo. S tim u vezi, on je istakao da u ovom trenutku strateški okvir Republike Srbije je neadekvatan u odnosu na zahteve kohezione politike imajući u vidu da se sastoji od 105 sektorskih i međusektorskih strategija koje su međusobno sadržinski i vremenski neusklađene. On je naglasio da nije potrebno graditi po svaku cenu nove institucije zarad EU fondova, već treba iskoristiti postojeće u našem sistemu i proceniti kako ih unaprediti da budu funkcionalniji. Preklapanje nadležnosti različitih institucija kao i nepostojanje okvira odgovornosti prilikom sprovođenja projekata jesu velike manjkavosti sistema kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Takođe nepostojeća politika zadržavanja kadrova koji rade na poslovima vezanim za EU fondove dodatno može da uspori napredak u pregovorima u ovom poglavlju i sigurno će dovesti do lošijih rezultata u nivou iskorišćenosti EU fondova. Imajući u vidu da se programiranje i sprovođenje IPA II zasniva na sektorskom pristupu, a da nam IPA predstavlja onsovu za strukturne i investicione fondove, realno je očekivati da operativni programi budu planirani po sektorima. To je ono na šta moramo računati u narednom periodu kada budemo definisali institucionalnu strukturu za korišćenje EU fondova, kao i prilikom donošenja odluke između sektorskog i/ili teritorijalnog pristupa.

Posebno je naglasio da će male opštine u ogromnoj meri biti zavisne od velikih gradova kada je reč o povlačenju sredstava i ukazao na neophodnost među-opštinske saradnje. Istakao je i važnost pitanja korišćenja državne pomoćikoje će biti ograničeno pravilima koja važe u EU, kao i promene zakna o planiranju i izgradnji radi efikasnije implementacije projekata. Na kraju, izrazio je zabrinutost zbog toga što i posle nekoliko meseci od personalnih promena u Ministarstvu finansija, ključni nosioci DIS sistema nisu imenovani.

U diskusiji koja je usledila, članovi radne grupe su se složili da je neophodno da razumemo poziciju zemlje i fokusiramo se na sopstvena rešenja koja neće biti prepisana budući da se takva praksa pokazala neuspešnom na primerima drugih zemalja. Cilj je pripremiti održivu pregovaračku poziciju koja će davati rezultate na dugi rok, što je delom zadatak i civilnog društva, kako u ekspertskoj podršci tako i u komunikaciji čitavog toka pregovora sa građanima Srbije. Takođe je izražena puna spremnost da se pomogne i Parlamentu RS tamo gde bude potrebno. Članovi RG su istakli i da je neophodno da obezbedi dvosmerna komunikacija sa stukturama koje vode pregovore u ovom poglavlju kako bi preporuke NKEU i radnih grupa rezultirale kvalitetnijom pregovaračkom pozicijom Republike Srbije. Pitanja planiranja strateškog okvira razvoja zemlje, prioritizacije, koncentracije mera i upotreba finansijskih sredstava s takođe diskutovana na sednici radne grupe NKEU za poglavlje 22.

Zaključci i preporuke:

  1. RG NKEU za poglavlje 22 apeluje na Vladu R. Srbije da hitno imenuje nedostajuće funkcionere na ključnim pozicijama u ministarstvima (CAO, NAO i SPO-ove) kako bi DIS za korišćenje pretpristupnih fondova EU nesmetano funkcionisao.
  2. U pripremi prezentacija za bilateralni skrining odgovora na pitanja iz upitnika EK obaviti konsultacije sa RG NKEU za poglavlje 22. Naredni sastanak ove RG organizovan tim povodom bio bi održan početkom decembra.
  3. Potrebno je ojačati kapacitete institucija koje su ključne u ovom Poglavlju budući da evaluacije koje su se sprovele nakon 7 godina sprovođenja instrumenta za pretpristupnu pomoć upućuju na zaključak da domaće planiranje i administrativne strukture nisu dorasle većem obimu sredstava pretpristupne pomoći.
  4. Nije potrebno graditi po svaku cenu nove institucije zarad EU fondova, već treba iskoristiti postojeće u domaćem adminsitrativnom sistemu i proceniti kako ih unaprediti da budu funkcionalnije.
  5. Neophodno je hitno uspostaviti efikasnu politiku zadržavanja kadrova koji se bave EU fondovima kako bi sistem bio održiv i nezavistan od političkih promena.
  6. Kako bi se efikasnije upravljalo sredstvima EU fondova u budućnosti neophodno je obezbediti njihovu koncentraciju kroz manji broj upravljačkih tela i operativnih programa kao i osigurati kontinuitet institucija koje upravljaju EU fondovima.
  7. Vlada mora hitno da odredi prioritete nacionalnog razvoja. Potrebno je pokrenuti javnu debatu o tome šta su prioriteti razvoja zemlje na dugi rok  kako bi se raspoloživa sredstva iz nacionalnih i EU fondova efikasno usmeravala.
  8. Imajući u vidu činjenicu da tokovi novca iz nacionalnog budžeta i IPA fondova namenjenih razvojnim projektima trenutno nisu u potpunosti usaglašeni što u budućnosti sa povećanjem nivoa raspoloživih sredstava iz EU fondova može da bude naročito problematičnon neophodno je preduzeti sve mere kao bi se što pre uspostavili mehanizmi koji će obezbediti harmonizovanu upotrebu nacionalnih i sredstava iz EU fondova.