Preduzetništvo i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji

23 February 2016, Komentari 0
23.02.2016

Vlada Srbije, proglasila je 2016. godinu godinom preduzetništva. Tim povodom Ekonomsko poslovni forum Evropskog pokreta u Srbiji, Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 20 Preduzetništvo i industrijska politika i Privredna komora Srbije, organizovali su 11. februara 2016. godine skup na kome se raspravljalo o načinima kako da se 2016. godina iskoristi sa ciljem unapređenja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Preduzetništvo i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Preduzetništvo i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Aktivnosti na polju preduzetništva, ispred Ministarstva privrede predstavila je Katarina Obradović Jovanović. Ona jenaglasila da je prošle godine Vlada usvojila strateški dokument koji pokriva period do 2020. godine zajedno sa dvogodišnjim Akcionim planom za 2015. i 2016. godinu. U toku je ažuriranje Akcionog plana kako bi adekvatno ispratio 2016. i 2017. godinu. Akcioni plan se odnosi na unapređenje poslovnog okruženja kao preduslova za razvoj privatnog sektora, preko pristupa finansijama, unapređenja kadrovskih potencijala, unapređenja konkurentnosti, izvoza i razvoja ženskog i omladinskog preduzetništva. Jovanović je rekla kako su u 2015. godini sprovedene važne mere koje mogu pomoći razvoju preduzetništva. U oblasti unapređenja poslovnog okruženja, ostvareni su napori u oblasti lakšeg izdavanja građevinskih dozvola. Takođe, otpočelo se sa sprovođenjem Zakona o inspekcijskom nadzoru koji bi trebalo da deluje preventivno i doprinese borbi protiv sive ekonomije. Ocenjeno je kao pozitivno to što je prvih mesec dana sprovođenja Zakona o kontroli neregistrovanih delatnosti, zabeleženo je povećanje broja novootvorenih preduzetničkih radnji, preduzetnika i preduzeća za 50%.

Veliki broj propisa ostao je u nadležnosti ministarstva finansija, naročito oni koji se odnose na donošenje Zakona o naknadama kako bi se popisale sve postojeće naknade. Izmene Zakona o administrativnim taksama nisu bile u potpunosti adekvatne, sve takse nisu obuhvaćene u određenom nominalnom iznosu. Neophodno je da se ograniče varijacije koje postoje u lokalnim komunalnim taksama.

Od sledeće godine će početi sistematično popisivanje svih administrativnih procedura na svim nivoima. U narednom periodu biće važne i izmene Zakona o upravnom postupku. Na primer, do sada je postojala obaveza da državni organi ne traže od stranaka dokumenta kojima već raspolažu neki drugi organi, ali se ta odredba retko sprovodila. Planirano je da se to promeni u cilju unapređenja poslovnog okruženja unapredi.

Postoje napori da se osim bankarskih kredita uvedu i drugi načini finansiranja. Privreda je na dobrom smo putu da konačno dobije Zakon o mikrofinansirjskim instutucijama tj. o nedepozitnim finansijskim institucijama.

U oblasti ljudskih resursa u toku su dve paralelne aktivnosti. Radi se na uspostavljanju sistema dualnog obrazovanja ili kooperativnog modela obrazovanja. Ovu aktivnost sprovode Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije a uz podršku nemačkih i austrijskih partnera. Cilj je da se domaći stručni kadar osposobi za tržište rada kroz novi način obrazovanja odnosno da sam ciklus obrazovanja posebno stavi naglasak na praksu. Takođe u narednom periodu se očekuje revizija industrijske politike. Prelazi se na sektorski pristup, mi smo do sada imali horizontalne mere, nismo imali mere koje su usmerene samo za jedan sektor.

Jovanović je istakla kako su visoka očekivanja od novoformirane Razvojne agencije Srbije – RAS, koja je zamenila Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj – SIEPA naročito u delu koji se tiče unapređenja konkurentnosti i izvoza. RAS će imati važnu ulogu u sprovođenju plana za godinu preduzetništva.

Milica Zatezalo iz Ministarstva privrede govorila je o programu COSME kojem je Srbija pristupila u 2016. i koji je u EU glavni instrument za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Za sve zemlje koje učestvuju u programu COSME (zemlje članice EU i 7 zemalja koje nisu članice među kojima je i Srbija) obezbeđeno je 2,3 milijarde evra za period od 2014. do 2020. Ukupno 300.000 kompanija će imati koristi od ovog programa i predviđeno je da bude otvoreno milion novih radnih mesta do 2020.

Budući da je malo otvorenih poziva za grantove za mala i srednja preduzeća Evropska komisija odlučila se da plasira ova sredstva preko lokalnih banaka za finansijske instrumenta, a preostali deo preko posrednika koji mogu biti: NVO, klasteri, inkubatori, poslovne asocijacije i sl. COSME pruža mogućnost da predstavnici nacionalnih, regionalnih i lokalnih organa vlasti, u okviru svojih projekata utiču na poboljšanje uslova poslovanja za mala i srednja preduzeća.
Zatezalo je istakla kako se COSME sastoji iz 4 komponente. Prva je finansijska i omogućava olakšan pristup novim izvorima finansiranja. Za tu komponentu će biti zadužene lokalne banke. Ostale komponente su: unapređenje nastupa na stranim tržištima, unapređenje poslovnog okruženja i promocija preduzetništva. Kod unapređenja nastupa na stranim tržištima neizbežna je Evropska mreža preduzetništva.

Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije govorio je o Indeksu razvojnih potencijala razmenljivih sektora u Srbiji koji su konstruisali u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. On je istakao kako od 2000. godine do danas mi celokupan razvoj možemo podeliti u dva segmenta, do svetske ekonomske krize, a drugi je postkrizni period. U prvom periodu Srbija je beležila veoma dinamičan rast, gde je BDP po glavi stanovnika utrostručen a prosečna stopa rasta bila impresivnih 6% godišnje. Ipak rast nije bio održiv, pametan, niti inkluzivan. Zasnivao se na ekspanziji uslužnog sektora, prilivu stranih deviznih investicija, i podsticanju tražnje zasnovane na zaduživanju. Sa dolaskom krize tokovi kapitala su bili prekinuti. Kako dotadašnji razvoj nije bio održiv, on nije ni stvorio „trajnija“ radna mesta niti uticao na to da unapredimo nove tehnologije i steknemo nova znanja.

Preduzetništvo i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Preduzetništvo i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Šormaz je istakao kako preduzetništvo može veoma da utiče na uspostavljanje održivog rasta. Pre svega je potrebno da se prepoznaju konkurentna domaća preduzeća koja mogu da se takmiče na stranim tržištima i proizvode kvalitetne proizvode. Nakon toga potrebno je da se ustanovi u kojim sektorima postoji najveća koncentracija takvih preduzeća i vidimo da li se drugim sektorima može ponuditi recept uspešnih. Razvojni potencijali za svrhu konstrukcije Indeksa definisani su kao sposobnost preduzeća da na zdrav i održiv način, kroz direktne i indirektne kanale, doprinose stvaranju radnih mesta i generisanju dodate vrednosti.

Danijela Bobić iz Centra za visoke ekonomske studije govorila je o međunarodnoj konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Govoreći o potencijalima najsvetliji primer tu su preduzeća koja se nazivaju „Gazele“. To je oko 2000 preduzeća koja daju doprinos privredi. To su preduzeća koja su u periodu od 4 godine kontinuirano uspevala da zapošljavaju, rastu i dupliraju svoje prihode. Ta preduzeća su u prethodnih pet godina stvorila preko 57.000 radnih mesta, i to u periodu kada je celokupna privreda izgubila preko 110.000 radnih mesta. Međunarodna konkuretnost jedan je od veoma bitan faktora koji utiču na to koja će preduzeća biti uspešnija. Preduzeća koja su veliki izvoznici su se u prethodnom periodu sistematično pokazala uspešnijim od onih koja ne izvoze. Među malim i srednjim preduzećima koja su izvoznici gotovo polovina njih je uspešno tj. 45%. Dok je u okviru „neizvoznika“ tek 20% uspešnih. Prosečan izvoznik je ostvario rast aktivnosti prethodnom periodu ostvario rast od 5% dok je prosečni neizvoznik ostvario pad aktivnosti od 15%. Ipak činjenica je da nisu sva mala i srednja preduzeća sposobna da se okrenu izvozu.

Usvajanjem novog Zakona o komorama, postavljena su visoka očekivanja od PKS kao tela koje treba da ima uticaj na izvršnu vlast i propise koji se tiču cele privrede. Postoji obaveza Ministarstava da Privrednoj komori dostavljaju svaki nacrt zakona koji se tiče privrede, a Privredna komora ima pravo da obrazloži stavove sa analizom efekata na celokupnu privredu. PKS je pokrenula inicijativu za donošenje Zakona o mikrofinansiranju, o čemu je govorioAleksandar Gračanac, direktor Centra za mala i srednja preduzeća, Privredne komore Srbije. Pored finansijskih ograničenja, on je skrenuo pažnju i na čitav niz mera nefinansijke prirode koje utiču na stvaranje boljeg poslovnog okruženja kao što su: smanjivanje broja propisa, ukidanje parafiskalnih nameta (poreza i taksi), unapređenje javne administracije na lokalnom nivou, jačanje pravne sigurnosti i konkurentnosti tržišta.

O iskustvima samih preduzetnika i problemima sa kojima se suočavaju, govorila je dobitnica nagrade za najbolju preduzetnicu 2015. godine Ljiljana Karaklajić, direktorka kompanije Daily Express. Ona je istakla kako se čak i najuspešnija preduzeća u Srbiji suočavaju sa velikim problemima. Neki od njih su: slaba prodaja i loša naplata potraživanja, nelikvidna i kreditno prezadužena preduzeća, negativni tokovi gotovine, reprogramiranje dugova. Naročito je teško za preduzeća da se izbore sa administrativnim zahtevima i brojnim taksama koje preduzeća moraju da plaćaju. Karaklajić je istakla kako je prisutan i negativan trend zanemarivanja domaćih investitora i potpuni fokus na privlačenje stranih. Takođe, što se samog finansiranja tiče ono je posebno otežano za početnike budući da u velikoj meri ne mogu da računaju na pristup finansijskim instrumentima kod komercijalnih banaka.