PrEUgovor: Bez većeg napretka u poglavljima 23 i 24

4 June 2015, Komentari 0

4. jun 2015. godine

U proteklih pola godine u Srbiji nije bilo većeg napretka u oblasti vladavine prava, što ilustruje odnos vlasti prema nezavisnim institucijama, pre svega prema zaštitniku građana, i primeni zakona, rečeno je 4. juna na predstavljanju četvrtog, polugodišnjeg izveštaja koalicije nevladinih organizacija “PrEUgovor” o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. U celini, u oblastima obuhvaćenim tim poglavljima koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, slobode i bezbednost, napredak je bio “ograničen i neujednačen”, rečeno je na skupu. U Srbiji nema poboljšanja kada je reč o sprečavanju nasilja nad ženama, sistem zaštite žrtava trgovine ljudima nije zadovoljavajući, posebno u sudskim postupcima, a na planu migracija ne postoji zaokružen okvir.

Na predstavljaju četvrtog izveštaja koalicije nevladinih organizacija “PrEUgovor” o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović rekao je da odnos vlasti prema vladavini prava ilustruje njen odnos prema nezavisnim insistucijama, posebno prema zaštitniku građana.

On je rekao da je primer odnosa vlasti prema zaštitniku građana izuzetno važan za vladavinu prava jer pokazuje da su “ministri odlučivali da li će se zakon primeniti ili ne, odnosno u kojoj meri”. Kako je rekao, neki dokumenti su davani na uvid zaštitniku građana a neki ne, što je u suprotnosti sa zakonima koji regulišu nadležnosti i ovlašćenja te nezavisne institucije.

Petrović je ukazao i na negativan odnos vlasti prema povereniku za pristup informacijama od javnog značaja kome su, kako je rekao, predstavnici vlasti počeli da osporavaju ovlašćenja u odnosu na sektoru bezbednosti.

Dodao je i da se jako kasni sa usvajanjem izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ocenio da vlast odugovlači sa tom reformi ne želeći da toj agenciji da veća ovlašćenja.

“To nam sve ukazuje da zapravo nije bilo nekog velikog napretka u oblasti vladavine prava jer se, ukoliko primena zakona zavisi od političke volje, ne može govoriti o vladavini prava”, rekao je Petrović.

Muškarci u većini u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović je na predstavljanju izveštaja rekla da nije bilo napretka u oblasti rodne ravnopravnosti i sprečavanja diskriminacije i dodala da nema poboljšanja kada je reč o nasilju nad ženama. Ona je izrazila zabirnutost zbog nedovoljne primene zakona.

Ilustrujući prilike u vezi sa rodnom ravnopravnosti u Srbiji, ona je navela i da su pet od šest članova Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost muškarci i a samo jedan član žena, kao i da akcioni plan za to telo nije usklađena sa Akcionim planom za poglavlje 23 u delu rodne ravnopravnosti – ni u rokovima, ni u budžetu ni u institucijama, iako predviđaju slične aktivnosti i mere.

Ona je rekla i da je Autonomni ženski centar uputio pismo Evropskoj komisiji u kome se traži da se Akcionom planu za poglavlje 24 da rodna dimenzija ii uvrsti i pitanje lične bezbednosti.

Ignjatović je kritikovala proceduru i kriterijume za izbor poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Žrtve trgovina ljudima uglavnom ostaju u Srbiji

Predstavnica organizcije Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) Ivana Radović je rekla da su žrtve trgovine ljudima manje zaštićene u sudskim postupcima od osoba optuženih za to krivično delo. Radović rekla da iskaz žrtve i dalje predstavlja glavni dokaz na suđenju, što je neprihvatljivo. Žrtve su, takođe, godinama primorane da dolaze na sud jer suđenja dugo traju a često moraju da sede blizu okrivljenog za trgovinu ljudima, rekla je ona.

Navela je da je u Srbiji od 2000. registrovano više od 800 žrtava trgovine ljudima, da je samo jedna od njih dobila status svedoka saradnika a jedna kompenzaciju, dok je prosečna kazna koja se dosuđuje za delo trgovine ljudim 3,9 godina.

Prema njenim rečima, u Srbiji je trgovina ljudima najčešće interna a između 10 i 30% odnosi se na eksploataciju u inostranstvu. Žrtve su uglavnom ženskog pola i deca, iako je prošla godina bila izuzetak jer su muškarci činili 80% žrtava, rekla je ona i dodala da je reč o eksploatisanoj radnoj snazi na gradilištima u Rusiji.

Do kraja godine i do 40.000 tražilaca azila

Na planu migracija Srbija nema zaokružen okvir i nije iskoristila vreme da se pripremi za migracije preko svoje teritorije koje su u porastu proteklih godina, rekla je predstavnica Grupe 484 Miroslava Jelačić. Ona je dodala da Srbija nema definisane procedure za iregularne migrante i da se suočava sa teškoćama u sprovođenju sporazuma o readmisiji koje ima sa EU i zemljama u okruženju.

Pomak na planu sistema azila, prema njenim rečima, predstavlja uspostavljanje Kancelarije za azil početkom godine, kao i to što nije bilo humanitarnih kriza sa migrantima van centara za azil.

Jelačić je navela da je u prva četiri meseca ove godine 13.480 ljudi izrazilo nameru da traži azil u Srbiji i iznela procenu da bi njihov broj mogao da do kraja godine bude između 30 i 40.000.

Izvor: EurAktiv