Slaba ocena napretka u oblastima rada, zapošljavanja i socijalne politike

16 October 2014, Komentari 0

15. oktobar 2014. godine

Juče je u Beogradu održan hitan sastanak Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlja o socijalnoj politici i zapošljavanju kako bi se razmotrile slabe ocene napretka u tim oblastima  iznete u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i utvrdile predstojeće aktivnosti Radne grupe.

Kako u zaključcima godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU stoji da je u oblasti zapošljavanja i socijalne politike postignut ograničen napredak, okupljeni su predstavnici organizacija zaiteresovanih za ove teme  koji su detaljno razmotrili ove navode. Članovi radne grupe su još na prvom sastanku u junu ove godine izrazili nezadovoljstvo povodom izostanka javne rasprave prilikom donošenje Zakona o radu, kao i u vezi sa hitnom procedurom po kojoj je donet zakon. Izveštaj Evropske komisije potvrdio je ono na šta je Radna grupa ukazivala.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije posebno ističu da poslednje restriktivne izmene Zakona o radu faktički predviđaju ukidanje kolektivnih ugovora u industriji, zbog čega treba menjati odgovarajuće odredbe Zakona o radu. Najave donošenja Zakona o sindikatima nisu zahtev Evropske unije i ne predstavljaju opšte prihvaćenu praksu. Za sindikate u Srbiji ovakav zakon bi značio sputavanje u odnosu na Ustavom garantovane slobode organizovanja i udruživanja. S obzirom na neizvesnosti u kom će smeru voditi najavljene izmene Zakona o štrajku, oko socijalnog dijaloga i sindikata “steže se obruč” dodaju iz SSSS-a.

Razgovaralo se o inicijativi  Ministarstva  rada, zapošljavanja, boračkih i  socijalnih pitanja  u vezi sa izradom tzv. Kodeksa rada. Neophodne su jasne i precizne informacije o zakonima koji će biti obuhvaćeni, planiranoj dinamici donošenja i sastavu Radne grupe za izradu ovog seta zakona. Institut za industrijske odnose ističe da posebno zabrinjava činjenica da o tim pitanjima nisu obavešteni socijalni partneri. Marko Vučenović je pokrenuto i teme reprezentativnosti socijalnih partnera i položaja poslodavačkih udruženja, posebno u svetlu ponovnih najava izmena u komorskom sistemu i modela po kome će biti uređen, zbog čega je neophodan jasan stav Unije poslodavaca.

Konstatovano je da postoji potreba za jačanjem uloge Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, a Ana Dešić iz Partnera za demokratske promene dodaje i ostale alternativne načine za rešavanje sporova.

Aleksandra Petrović  iz Centra za dostojanstven rad navodi da je potrebno usvojiti antidiskriminacione direktive EU 2000/43/EC i 2000/78/EC kojima se obezbeđuje jednak tretman svim licima bez obzira na rasnu ili etničku pripadnost i svim licima prilikom zapošljavanja i na radu. U tom smislu, neophodno je usvojiti što precizniju definiciju resne, nacionalne i etničke pripadnosti, uz usvajanje posebnih zakona kojima bi se ove oblasti regulisale.

Slaba ocena u vezi sa inkluzijom Romskog stanovništva mora biti ozbiljno uzeta u obzir. Evropska unija nastaviće da podstiče unapređenje situacije u ovoj oblasti  i to kada su u pitanju lična dokumenta, stanovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje i obrazovanje. Romi moraju imati pristup socijalnim uslugama i zapošljavanju kako je to i navedeno u Izveštaju. Aleksandra Petrović je dodala da treba posebnu pažnju posvetiti i sprečavanju očigledne diskriminacije prilikom zapošljavanja kao i na radu, naročito ako se ima u vidu da su dosadašnja postupanja bila u suprotnosti  sa ratifikovanim međunarodnim dokumentima.

Institucije koje se bave socijalnom zaštitom neophodno je unaprediti sa posebnom pažnjom na stanje na lokalnom nivou i saradnji institucija koje deluju u lokalnoj zajednici. Zaposleni u centrima za socijalni rad najveći deo svog radnog vremena provode obavljajući administrativne poslove i imaju suviše diskrecionih prava u odlučivanju, a usluge koje se pružaju nisu uvek u skladu sa realnim potrebama ugroženih kategorija.

Sa novim Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, na čije se donošenje čeka već dugo, Centri za socijalni rad dobijaju ovlašćenje da odlučuju po zahtevu za dobijanje besplatne pravne pomoći, a isti ne samo da nemaju resurse, već ni dovoljno znanja u oblastima izvan socijalne zaštite, a u nekim slučajevima mogu biti i u direktnom sukobu interesa, napominju iz Praksisa.

U oblasti socijalne zaštite potrebno je uvesti sisteme evaluacije kojima bi se vršila procena postignutih rezultata koje su zaposleni ostvarili u svom radu sa strankama i redovne treninge i obuke u cilju njihove senzibilizacije i dodatne motivacije, stav je Centra za dostojanstven rad, koji je kroz svoje programe već imao iskustva sa zaposlenima u ovoj oblasti.

U vezi sa problemima otpuštanja trudnica i porodilja, seksualnog uznemiravanja i nejednakog položaja žene kada su u pitanju napredovanje i povišica učesnici sastanka su izrazili zabrinutost za odnos države prema rodnoj ravnopravnosti, a s obzirom na ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost i neaktivnosti nove jedinice unutar nadležnog ministarstva. Ovaj problem posebno je istakla Nikolina Milić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Sastanak je sazvala Fondacija Centar za demokratiju, koja u okviru Konventa koordinira radnu grupu za poglavlja 2 i 19. Prisustvovali su: Bojana Bjelović Bosanac (Savez samostalnih sindikata Srbije), Marko Vučenović (Institut za industrijske odnose), Nada Novakovic (Institut drustvenih nauka), Nikolina Milić (Beogradski centar za ljudska prava), Ljubiša Čkovrić (Centar za ljudska prava iz Čačka), Marijana Luković i Kristina Vujić (Praxis), Ivana Lazarević, Dina Rakin i Nataša Dragojlović (Evropski pokret u Srbiji), Aleksandra Petrović (Centar za dostojanstven rad), Ana Dešić (Partneri za demokratske promene), Jasna Tesla (Samostalni sindikat zaposlenih u bankama), Bojana Ružić, Nataša Nikolić, Nataša Vučković i Tijana Kljajević (Fondacija Centar za demokratiju).

Izvor: Institut za industrijske odnose