Srbija i dalje daleko od kvalitetne politike zaštite prava potrošača

27 September 2019, Comments: 0

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zaštita zdravlja održala je sednicu u sredu, 25. septembra, na kojoj su glavna tema bili ključni problemi u primeni Zakona o zaštiti potrošača i mogućnosti za unapređenje pravnog okvira u sklopu njegove predstojeće revizije.

Nataša Dragojlović, koordinatorka NKEU, pozdravila je prisutne članove Radne grupe i osvrnula se na prethodni period u radu Konventa, i naročito predstojeće aktivnosti do kraja godine, koje uključuju izradu godišnjih preporuka Konventa u vezi primene obaveza koje Srbija preuzima tokom pregovora o pristupanju EU i druge oblike informisanja javnosti o toku i posledicama integracije naše zemlje u Evropsku uniju. Dodala je da će poglavlje 28 izvesno biti u prvom sledećem paketu pregovaračkih poglavlja koja će biti otvorena, a da se to može očekivati već do kraja ove godine.

„Zaštita prava potrošača i ostale ekonomske teme čine dve trećine pregovaračkog procesa i imaju najvećeg uticaja na svakodnevni život naših građana , ali u javnosti se ne priča dovoljno o tome, već je naglasak na političkim pitanjima. Prepoznajući ovu potrebu, mi smo, zajedno sa NALED-om i portalom European Western Balkans, a uz pomoć EU, pokrenuo projekat za jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju EU kroz ekonomska poglavlja, uključujući i poglavlje 28, kako bi se ovim pitanjima dao značaj koji zaslužuju,“ rekla je Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike – CEP, organizacije koji vodi ovu grupu u okviru Konventa.

Zaključak sa diskusije predstavnika potrošačkih organizacija jeste da postoje brojni izazovi i prepreke za efektivnu zaštitu prava potrošača, koje su pretežno vezane za praksu primene važećeg Zakona. Pristup pravdi u sudskom postupku je gotovo onemogućen, jer troškovi postupka prevazilaze vrednost predmeta. Ishod spora neizvestan, čak i kad je osnovan zahtev potrošača, zbog ekonomske neravnopravnosti potrošača i trgovca, ali i zbog sporadične i neujednačene primene materijalnog prava potrošača od strane suda. „Vidimo se na sudu“ ne predstavlja nikakvu opomenu trgovcima, jer su svesni nemogućnosti sprovođenja pravne zaštite potrošača na taj način. Posledica je proizvoljno odbacivanje reklamacija potrošača, bez stvarne provere njihove osnovanosti, isključivo u cilju ispunjavanja zakonske obaveze da se pruži formalni odgovor na reklamaciju, pod pretnjom sprovođenja inspekcijske kontrole i prekršajnih sankcija.

Imajući u vidu da potrošački sporovi spadaju u sporove male vrednosti i da je teško obezbediti pojedinačnu pravnu zaštitu, kolektivna zaštita ima veliki značaj. Ocenjeno je da postojeća praksa kolektivne zaštite koja se sprovodi u Ministarstvu trgovine predstavlja svetlu tačku zaštite potrošača prema važećem Zakona, i da bi se predloženim isključivanjem nepoštene poslovne prakse iz materije kolektivne zaštute značajno unazadilo postojeće stanje i ostvareni nivo zaštite prava potrošača.

Analizirana su i druga predložena zakonska rešenja iz radne verzije novog Zakona o zaštiti potrošača, i zajednička je ocena da predložene novine ne nude napredak u primeni zaštite prava. Kritikovan je nerealan model vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, jer su potrošači zainteresovani za medijaciju, dok nema pravog podsticaja za trgovce da prihvate medijaciju i njene odluke.

Dušan Protić, programski menadžer u CEP-u i koordinator radne grupe Konventa za poglavlje 28, ukazao je da potrošačke organizacije mogu više da iskoriste potancijal Nacionalnog konventa.
„Civilno društvo ima mogućnost da preko platforme Nacionalnog konventa pokreće inicijative, sada možda i više nego ranije, da u suženom prostoru za javni dijalog omogući svojim članicama da se čuje njihov glas i da utiču na donosioce odluka“, istakao je Protić, uz napomenu da je potrebno dalje umrežavanje i bliža saradnja organizacija civilnog društva u sektorskim oblastima, i horizontalno, po temama koje prožimaju više pregovaračkih poglavlja.