Resetovanje evropskih integracija mora da počne stvarnim reformama
Od 130 preporuka iz prethodne Knjige preporuka, u potpunosti je ispunjeno osam, dok 61 preporuka nije ispunjena. Nova Knjiga preporuka ukazuje na ključne izazove u procesu evropskih integracija i potrebu za obnovom institucionalnog dijaloga i poverenja.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat razmenili su 5. novembra 2026. godine, u Evropskoj kući u Beogradu, Knjigu preporuka NKEU za 2026. godinu i godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.
Ovogodišnja Knjiga preporuka objavljena je u trenutku značajnih političkih i društvenih promena u Srbiji. Nakon dve godine građanske mobilizacije, protesta i blokada, vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra otvorili su mogućnost za novu fazu političkog i institucionalnog razvoja. Taj trenutak istovremeno otvara prostor za preispitivanje dosadašnjeg toka evropskih integracija i uspostavljanje drugačijeg odnosa između Srbije, Evropske unije i civilnog društva.
Nacionalni konvent smatra da eventualno resetovanje procesa evropskih integracija ne znači njegov početak od nule. Obaveze koje je Srbija preuzela ostaju na snazi, a znanje i iskustvo stečeno tokom pregovaračkog procesa predstavljaju važnu osnovu za nastavak reformi. Ključno je, međutim, da se one konačno sprovode suštinski, uz obnovu institucija, odgovornost za donete odluke i transparentan dijalog sa svim relevantnim društvenim akterima.
Koliko je taj posao neophodan pokazuje i analiza sprovođenja preporuka iz prethodne godine. Radne grupe Nacionalnog konventa ocenile su status ukupno 130 preporuka. U potpunosti je ispunjeno osam, delimično 61, dok isto toliko preporuka nije uopšte ispunjeno. Pojedine preporuke ponavljaju se već osam ili deset godina, što ukazuje na dugotrajno odsustvo odgovora institucija na probleme koje Konvent identifikuje.
Najčešća ocena u ovogodišnjoj analizi je „delimično ispunjeno“. Ona odražava obrazac u kojem se propisi usvajaju bez dosledne primene, strategije donose bez odgovarajućih sredstava i kapaciteta za njihovo sprovođenje, a javne konsultacije organizuju bez uslova za stvarno učešće zainteresovanih strana. Evropske integracije ne mogu se svesti na usvajanje zakona i ispunjavanje administrativnih obaveza. Njihov rezultat moraju biti institucije koje rade u interesu građana i promene koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu.
Poseban deo ovogodišnje Knjige posvećen je praćenju sprovođenja Reformske agende i obavezama povezanim sa sredstvima od 1,586 milijardi evra iz Instrumenta za reforme i rast. Prema nacrtu drugog nezavisnog izveštaja, od 47 reformskih koraka čiji su rokovi istekli do juna 2026. godine, ispunjeno je 15. Od deset koraka sa rokom u junu ispunjen je samo jedan, dok Evropska komisija još nije ocenila tri zahteva za isplatu, ukupne vrednosti 625 miliona evra. Ovi podaci dodatno potvrđuju potrebu za sistematskim praćenjem preuzetih obaveza i jasnim utvrđivanjem odgovornosti za njihovo sprovođenje.
Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu ukazuje da Srbija nije ostvarila suštinski napredak u pristupnim pregovorima. Iako je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, napredak u procesu pristupanja zavisi od rezultata u temeljnim oblastima, pre svega vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Komisija posebno ukazuje na izostanak napretka u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, kao i na dalje nazadovanje u oblasti slobode izražavanja i medija.
Nacionalni konvent posebno ističe da učešće civilnog društva u procesu evropskih integracija nije privilegija koju institucije mogu da dodeljuju ili uskraćuju, već evropski demokratski standard. U prethodnom periodu rad Konventa i njegovih članica odvijao se u uslovima pojačanih pritisaka i kampanja usmerenih protiv organizacija i pojedinaca koji prate evropske integracije. Uprkos tome, radne grupe nastavile su da prate reforme, pripremaju analize i daju preporuke. Obnova redovnog, transparentnog i institucionalizovanog dijaloga države i civilnog društva jedan je od preduslova za kredibilan nastavak evropskih integracija.
Nacionalni konvent ostaje spreman da novim institucijama ponudi stručnost, iskustvo, argumentovanu kritiku i saradnju u sprovođenju reformi. Naša uloga ostaje ista bez obzira na promene vlasti: da pratimo proces evropskih integracija, ukazujemo na odstupanja od preuzetih obaveza i insistiramo na odgovornosti institucija. Očekujemo da se preporuke i znanje okupljeno u okviru Konventa uzmu u obzir u kreiranju buduće reformske politike.
Brisel se uverava promenama, a ne izveštajima.
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa za 2026. godinu je dostupna je na: https://eukonvent.org/wp-content/uploads/2026/11/Knjiga-preporuka-2026.pdf
