Briselski dijalog životno, a ne političko pitanje

15. oktobar 2018. godine

Prošlo je pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Pojedini delovi Sporazuma sprovedeni su u potpunosti, a neki drugi samo delimično. Međutim, implementacija najvažnijih delovi Briselskog sporazuma još uvek čeka, kao što je npr. formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Da li je Briselski sporazum klinički mrtav?

Da li se razgraničenjem (razmenom teritorija) koči Briselski sporazum ili je neuspeh Briselskog sporazuma doveo do razgraničenja kao jedine opcije?

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Damnjan Jović smatra da sve u vezi sa Briselskim sporazumom zavisi od političke volje iz Vašingtona. „Najvažnije je da naš narod na Kosovu dobro živi.“ Potrebna je spremnost obe strane da žrtvuje svoj politički rejting kako bi se došlo do kompromisnog rešenja. Jović takvu spremnost primećuje samo kod srpske strane.

Da li Vlada Kosova* vidi Briselski sporazum kao šansu ili pretnju miru i stabilnosti?

„Pet godina je prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma, a i dalje nije postignut ni prvi korak ka formiranju ZSO, što nije slučajnost“, rekao je Dalibor Jevtić zamenik premijera i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova*. Najbolji odgovor na pitanje da li je Briselski sporazum živ ili mrtav mogu da daju oni koju su njegovi garanti, kao što je Evropska unija. Kada EU želi da reši neko pitanje, ona pronađe načine i mehanizme. Jevtić je ispričao da se nedavno pojavila inicijativa o formiranju novog pregovaračkog tima Kosova, što srpska lista ne podržava jer bi se time samo otežao i usporio proces uspostavljanja međusobnog poverenja.

Da li je Briselski sporazum doprineo normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava i član Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 – Ostala pitanja: Kosovo Ivan Đurić odgovorio je da je Briselski sporazum nesporno pozitivno uticao na normalizaciju odnosa, ali on ima ograničene domete jer se stalno predstavlja kao sporazum „jedni protiv drugih“ i forsira se takmičarska metodologija „ko je šta dobio i izgubio“ sa obe strane. I jednom i drugom narodu je potreban suštinski mir, kao i puna sloboda kretanja. „Kada budu uspostavljeni univerzalni standardi koji jednako važe za sve, tada možemo da kažemo da smo na početku normalizacije.“ Đurić je podržao retoriku političkog vrha koja se odnosi na mir, bezbednost i stabilnost, ali da se, nažalost, retorika koja koristi podizanje borbene gotovosti mnogo jače čuje. On je objasnio da noramlizacijom ne može da se bavi jedan čovek, bez obzira na to koliku podršku ima, već je neophodno da ceo tim učestvuje u procesu, kao i civilno društvo i mediji.

Šta za Srbe južno od Ibra znači Briselski sporazum?

„Za nas je značajno da se razgovara i da dijalog ne bude mrtav jer je to šansa da se problemi rešavaju“, rekao je Dalibor Jevtić.

Ivan Đurić smatra da potencijalno razgraničenje kao eufemizam za razmenu teritorija nije garant mira, već siguran generator segregacije između dva naroda, koji bi proizveo nove sukobe i bio izvor nestabilnosti. „Tačno je da zvuči kao jednostavno rešenje, ali da ono postoji, do sada bi ga neko već pronašao.“ Đurić je siguran da bi takav scenario ostavio posledice na region, ako ne i šire. On je objasnio da je za uspostavljanje trajnog mira potrebno mnogo više od iscrtavanja granica.

Okrugli sto Da li je Briselski sporazum klinički mrtav? Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 održan je 15. oktobra u Medija centru. Diskusiju je otvorio i moderirao Dragiša Mijačić direktor Instituta za teritorijalni ekonosmki razvoj i koordinator Radne grupše NKEU.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova. http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=168200