Dijalogom do kvalitetnijeg Zakona o policiji

19. mart 2015. godine

Uključivanje što više predstavnika građanskog društva, lokalnih i akademskih zajednica i zainteresovane javnosti u diskusiju o novom Zakonu o policiji doprineće povećanju poverenje građana u rad ove bezbednosne institucije, zaključak je okruglog stola održanog u okviru sastanka Radne grupe za poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Dobra strana nacrta novog Zakona o policiji su unapređenje upravljanja ljudskim resursima i uvođenje novih antikorupcijskih mera, istakli su učesnici skupa koji je Beogradski cenatra za bezbednosnu politiku, kao koordinator Radne grupe organizovao zajedno sa EU info point Niš u četvrtak, 19. marta u Nišu.

„Novi Zakon o policiji je preduslov reformi koje su neophodne za ispunjenje velikog dela zahteva iz poglavlja 23 i 24 procesa pregovora Srbije i EU. Ali, još važnije, njegovo dosledno sprovođenje je uslov da granice budu bezbedne i da građani budu zaštićeni. Jako je bitno vratiti policiju među građane i poboljšati lokalnu bezbednost”, istakla je direktorka BCBP-a, Sonja Stojanović Gajić.

Istraživač BCBP-a, Saša Đorđević, je naglasio da nacrt predviđa formiranje posebnog sektora u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji bi se bavio upravljanjem resursima, a koji ne bi bio puko tehničko telo već su takstativno navedene potrebe kadrova, kao i njihova zaduženja.

„Jedna od najvećih dobrih novina jeste uvođenje konkursa za rad u MUP-u. Takođe, tačno su propisani kriterijumi za napredovanje u policiji, kontrolisaće se imovina svih zaposlenih, a policajci ubuduće neće moći da budu vlasnici privatnih preduzeća, članovi upravnih odbora, ili da obavljaju poslove privatnog obezbeđenja, osim ako ih ne imenuje Vlada“, naveo je Đorđević.

Sektor unutrašnje kontrole, odnosno organizaciona jedinica koja se bori protiv korupcije u okviru policije, će ubuduće kontrolisati sve zaposlene u MUP-u, što do sada nije bio slučaj.

„Da bi ova reforma zaživela u praksi, neophodno je da unutrašnja kontrola dobije i više resursa, jer ostaje otvoreno pitanje kako će 96 članova ovog sektora kontrolisati 46.000 zaposlenih u MUP-u“, istakao je istraživač BCBP.

Najveće mane nacrta novog Zakona o policiji su nedovoljno uređena civilna i demokratska kontrola i nepotpuna depolitizacija policijskog rada. To se pre svega ogleda u nedovoljnoj nezavisnosti rada Sektora unutrašnje kontrole i prevelikim diskrecionim ovlašćenjima ministra.

„Ministar i dalje može da spreči istragu koju vodi unutrašnja kontrola i dodeli je nekom drugom u policiji, što ugrožava njenu nezavisnost, a ona je jedan od ključnih međunarodnih standarda kako bi se efikasno suzbila korupcija u policiji. U celom sistemu upravljanja ljudskim resursima nije dobro to što ministar i dalje postavlja i razrešava veliki broj policijskih rukovodioca, sve do načelnika područnih policijskih uprava“, ističe istraživač Đorđević.

Kao još jedan od potencijalnih rizika politizacije i nedostatka demokratske kontrole, Stojanović Gajić je istakla to što „u nacrtu zakonu nisu definisani obavezni oblici saradnje MUP-a i BIA već se to prepušta dogovoru ministra i direktora, čime se ostavlja diskrecija u odlučivanju o rukovodiocima ovih ustanova, a ne zakonodavcima “.

Milan Stefanović iz EU info point Niš je naglasio da novi zakon predstavlja priliku da se policijska praksa na vreme uskladi sa evropskom. Predstavnik Centra za ljudska prava iz Niša, Milan Jovanović, je ukazao da je većina policijskih ovlašćenja precizno uređena u skladu sa međunarondim normama zaštite ljudskih prava. Kao glavni nedostatak istakao je to što nisu precizno definisane situacije u kojima je opravdano da policijski službenici upotrebe vatreno oružje. O značaju saradnje lokalne samouprave i policije govorio je predsednik opštine Niška Banja, Dragan Jovanović. On je naglasio da je nužno raditi na prevenciji i boljoj komunikaciji predstavnika lokalne samouprave i policije, te da bi bilo dobro da se preciziraju obavezni načini koordinacije između ovih institucija.

Okrugli sto „Šta građanima donosi novi Zakon o policiji?“ privukao je veliku pažnju javnosti. Značajan doprinos diskusiji u Medija centru Niš su kroz pitanja i komentare dali predstavnici Policijske uprave Niš, Vojske Srbije, privatnih bezbednosnih kompanija, javnih preduzeća i brojnih organizacija civilnog društva, kao i medija. Skupu su prisustvovali i članovi lokalne samouprave, akademskih i nezavisnih državnih institucija, sindikata, advokatske komore, političkih stranaka i drugih organizacija.