Dopis upućen Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj skupštini, Odboru za finansije, kao i svim poslaničkim grupama, povodom predloga budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i Fiskalnu strategiju za period 2025-2027.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) analizirao je predlog budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i Fiskalnu strategiju za period 2025-2027. Analiza ukazuje na sistemske probleme koji ograničavaju razvojni potencijal Srbije i njenu sposobnost da se pripremi za članstvo u Evropskoj uniji: odsustvo strateškog planskog okvira, politizovano odlučivanje, izrazitu netransparentnost budžetskih procedura, i pristrasnost ka krupnim, ad hoc politički opredeljenim merama umesto programa koji podižu produktivnost i razvojni kapacitet društva.

Strukturne slabosti ekonomske politike ugrožavaju konkurentnost privrede. Realna apresijacija dinara i porast troškova proizvodnje za izvoznike, uz odsustvo programa za povećanje produktivnosti, rezultiraju smanjenjem privatnih investicija i, po prvi put u 2025. godini, stagnirajućim ili čak opadajućim izvozom domaćih malih i srednjih preduzeća. Bez temeljitih reformi, društveni i privredni razvoj osuđeni su na nizak rast BDP-a bez razvoja društva i uz dalje produbljivanje ekonomskih razlika među građanima.

Ključne preporuke

Transparentnost i odgovornost:

U pogledu upravljanja javnim investicijama, paralelno sa ispunjavanjem obaveza preuzetim u Reformskoj agendi (usvajanje pozicionog papira i Akcionog plana do kraja 2026, i ukidanje izuzeća od javnih nabavki do kraja 2027.godine) uspostaviti javno dostupnu platformu za praćenje svih javnih investicija, uključujući objavu svih ugovora, investicionih planova, praćenje realizacije i pripadajućih nabavki sa obrazloženjima, čak i za projekte izuzete iz Zakona o javnim nabavkama.

Uprkos pokretanju budžetskog portala i formalnom „pozivu građanima“ od strane Ministarstva finansija, neophodno je suštinski otvoriti proces konsultacija sa zainteresovanim stranama, i to znatno pre formulisanja predloga budžeta Vlade, kroz inkluzivan i pristupačan mehanizam učešća, a ne kroz ograničene aktivnosti zasnovane na kvizovima ili zatvorenim onlajn formatima.

Radikalno povećati transparentnost ključnih projekata i programa, uz povezano prikazivanje suštinski povezanog trošenja

Predlog budžeta bi trebalo prikazivati zajedno sa procenom realizacije tekuće godine, a obrazloženja treba da uključe jasan pregled ostvarenja tokom godine. Na taj način postaje vidljivo u kakvim se okolnostima budžet usvaja i koliko su projektovane brojke za narednu godinu realistične.

 

Regulatorni i strateški okvir:

Pristupiti izradi Plana razvoja i Investicionog plana u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, uz proaktivno uključivanje svih zainteresovanih strana

Ponovo pokrenuti i dovršiti reformu sistema plata i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru donošenjem novog sistemskog zakona i podzakonskih akata koji, oslanjajući se na principe nekadašnjeg (sada nevažećeg) Zakona o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016, uvode transparentne platne razrede i jasne kriterijume napredovanja i nagrađivanja.

Uspostaviti studije društvene isplativosti kao obaveznu proceduru pre početka izvođenja radova na svim velikim investicionim projektima

Ograničiti veličinu tekuće rezerve i logički i kvantitativno je povezati sa rizicima za koje su namenjene. Istovremeno, uvesti veću transparentnost njihovog trošenja i potpuni obuhvat namena za koje su prepoznati u analizi rizika.

 

Razvojna orijentacija i podrška privredi:

Ispravljanje poreske diskriminacije malih i srednjih preduzeća (MSP) u odnosu na velika preduzeća, u sklopu usklađivanje poreskih šema sa EU sistemom državne pomoći koje je najavljeno u Reformskoj agendi.

Uspostaviti državni garancijski fond za podršku izvozu MSP u iznosu od najmanje 15 miliona evra iz neobrazložene budžetske linije za „ulaganja od posebnog značaja“

Smanjiti poresko opterećenje najnižih zarada i povećati progresivnost oporezivanja, u skladu sa višegodišnjim preporukama civilnog sektora i dobrom međunarodnom praksom

Preusmeriti podršku od jednostavnih subvencija ka programima koji grade kapacitete i sinergije, stvarajući dodatu vrednost koja prevazilazi trošak

 

Sektorske reforme i priprema za EU:

Uspostaviti Zeleni fond uz reformu naknada koja uključuje nove naknade iz zakona vezanih za CBAM regulativu (Zakon o porezu na emisije sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda)

Hitno započeti pripremu transformacionih programa za smanjenje emisija i prilagođavanje klimatskim promenama i regulatorne promene u EU

Započeti suštinske reforme u ključnim sektorskim politikama: poljoprivredi, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti

Razvojni planovi i programsko razmišljanje, uz široko učešće građana i privrede, neophodni su da bi se identifikovali prioriteti koji jačaju produktivnost i sinergije. Sprovođenje takvih programa zahteva jake institucije sposobne da deluju sa jasno definisanim ciljevima. Bez snažnih i decentralizovanih institucija koje obezbeđuju sinergiju u delovanju svih delova društva i privrede, Srbija ne može da dalje da se razvija niti da se osposobi za članstvo u Evropskoj uniji.

Detaljnu analizu budžeta i fiskalnih politika možete pronaći u priloženom aneksu ovog dopisa.

Beograd, 28. novembar 2025. godine