Uncategorized    EU: Srbija treba da postepeno usaglasi spoljnu politiku

EU: Srbija treba da postepeno usaglasi spoljnu politiku

16. decembar 2014. godine

Savet ministara Evropske unije zatražio je 16. decembra od Srbije da postepeno usaglasi spoljnu politiku i politiku energetske bezbednosti sa EU, pohvalio napredak Srbije u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, kao i ekonomske i strukturne reforme, ali traži i dodatne napore za jačanje vladavine prava. Evropski zvaničnici su stavili do znanja da će Srbija, da bi otvorila prvo poglavlje u pregovorima o članstvu sa EU, morati da sprovede do sada postignute sporazume o normalizaciji sa Prištinom. U zaključcima za zemlje Zapadnog Balkana naglašava se podrška merama Komisije da se u središte reformi koje vode ka članstvu u EU stave privredni rast, zapošljavanje, investicije.

Savet ministara inostranih poslova EU je u zaključcima usvojenim posle rasprave o Zapadnom Balkanu, Turskoj i Islandu istakao „visoku pripremljenost“ srpskih vlasti za otvaranje poglavlja o vladavini prava i osnovnim slobodama u pregovorima o članstvu s EU.

U zaključcima, međutim, nije ukazano na to da li bi uskoro moglo biti otvoreno prvo poglavlje u tim pregovorima.

Takođe je predočeno da Srbija mora, u skladu s preporukama usaglašenim s Evropskom komisijom, izraditi akcioni plan za sprovođenje uslova za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu.

„Savet ministara poziva Srbiju da postepeno usaglasi svoju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u sklopu Pregovaračkog okvira (EU-Srbija)“, navodi se u završnom dokumentu zasedanja, mada se izričito ne pominju sankcije EU prema Rusiji.

Zvaničnici na zasedanju su agenciji Beta preneli da je jednoglasan stav ministara evropske dvadesetosmorice da se od Beograda ne traži da „odmah usaglasi spoljnu politiku sa stavovima EU, što se odnosi na sankcije Rusiji“, ali da se to usaglašavanje, pa i ako sankcije do tada ostanu na snazi, „sasvim podesi sa politikom EU do trenutka kad Srbija okonča pregovore i dođe na prag Unije“.

„Niko ne spori da članice EU mogu imati dobre odnose s Rusijom, ali su sankcije jednoglasno usvojene kao oruđe da se Moskva privoli da poštuje uspostavljeni pravni poredak u Evropi“, rekli su ovi izvori.

Šefovi evropskih diplomatija su u zaključcima naglasili da srpske vlasti „moraju posvetiti pažnju reformi državne uprave i sprovesti ekonomske i strukturne reforme da bi ponovo uspostavili budžetsku održivost i time obezbedili podršku (privrednom) rastu i zapošljavanju“.

Evropski ministri podvlače da je „potrebno da Srbija održi delatno i konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije s Kosovom, u čemu je ostvaren značajan napredak“.

„Savet ministara EU će i dalje tesno pratiti angažovanje Srbije ka vidljivom i trajnom napretku u sređivanju odnosa s Kosovom, uključujući primenu postignutih dogovora u dobroj veri, tako da Srbija i Kosovo mogu da nastave svojim odgovarujućim putevima ka Evropi, s tim da nijedno od njih ne koči drugog u tim nastojanjima i da ispunjava sopstvene odgovornosti“, navodi se u dokumentu.

„Savet ministara podseća na to da napredak u normalizaciji odnosa s Kosovom u okviru poglavlja 35 mora ići uporedo s napretkom u sveukupnim pregovorima“ i da poglavlje 35 mora biti otvoreno odmah, u početnoj fazi pregovora.

U završnom dokumentu zasedanja se od vlasti Srbije traži da obezbede „delotvorno, nezavisno sudstvo i rezultate u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala“, a posebna pažnja se traži za osnovne slobode.

Evropski ministri „izražavaju zabrinutost zbog pogoršavanja uslova za punu slobodu izražavanja“ i podvlače nužnost poboljšanja uslova poslovanja i investiranja.

Dijalog posle Božića

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini izjavila je 15. decembra u Briselu da će dijalog Beograd-Priština biti nastavljen posle pravoslavnog Božića u januaru na nivou premijera Srbije i Kosova. Ona je rekla i da je Evropska služba za spoljne poslove već počela pripreme za nastavak dijaloga.

„Ja sam posebno zadovoljna što će to biti nastavljeno jer sam ubeđena da je to jedan od elementata, kada je reč o Zapadnom Balkanu, gde doprinos EU zaista može doneti bitan pomak“, kazala je evropska zvaničnica.

Evropski komesar Johanes Han rekao da je važno da, kad je reč o otvaranju bitnog poglavlja 35 koje obuhvata normalizaciju s Kosovom, srpske vlasti urade neke stvari u toj normalizaciji. Kako je dodao, „postoje tačke koje srpske vlasti mogu sprovesti i bez koordinacije, saradnje s kosovskom vladom“.

Komesar za susedstvo i proširenje je dodao da „ne može biti opravdanje za srpske vlasti što tamo nema“, odnosno nije bilo, vlade u Prištini.

„Isto to važi za kosovsku vladu koja može učiniti i primeniti sama i ne može se pravdati drugom stranom“, predočio je evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju.

„Postoji niz tačaka koje zahtevaju sprovođenje od obe strane, ali većinu tačaka u dogovorima postignutim od aprilskog sporazuma (Beograd-Priština) može sprovesti pojedinačno svaka od tih vlada“ u Beogradu i Prištini, rekao je Han.

Nastaviti prijem u EU

Savet ministara EU potvrdio je 16. decembra da će nastaviti politiku prijema novih zemalja u članstvo, ali uz „stroge i poštene uslove i načelo sopstvenih zasluga, s tim da i EU bude sposobna da to ostvari“.

Šefovi diplomatija EU su na završetku zasedanja poručili da građani zemalja kandidata i same Unije moraju biti uvereni da je proširivanje korisno. Time je ukazano da u građanstvu i političkim snagama EU postoji ne mala uzdržanost prema prijemu novih članica.

U zaključcima, donetim na temelju rasprave o Strategiji proširenja i godišnjih izveštaja o zemljama na putu u EU, koje je izradila Evropska komisija, podvlači se da „ono što se događa izvan granica EU, naglašava važnost daljeg produbljavanja saradnje na spoljnopolitičkim pitanjima“.

Otud, kako se kaže, „mora biti ojačan bilteralni spoljnopolitički dijalog“ kandidata za prijem i EU, i „podvlači se važnost usklađivanja sa stavovima EU u spoljnoj politici“ što se odnosi i na sankcije prema Rusiji, iako se to izričito ne kaže.

Takođe se ističe potreba tesne saradnje kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo sa EU u „jačanju energetske bezbednosti evropske dvadesetosmorice, uključujući infrastrukturu i diversifikaciju izvora snabdevanja“.

Evropski ministri ističu da je učvršćenje vladavine zakona od ključne važnosti za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

U zaključcima se naglašava podrška merama Evropske komisije da se u žižu reformi koje vode ka članstvu u EU stavi jačanje uprvljanja ekonomijom i konkurentnosti, s ciljem da se stvore bolji uslovi za poslovanje i da se podstaknu privredni rast, zapošljavanje i investicije.

Vlade zemalja Zapadnog Balkana u tom cilju do januara 2015. treba da izrade nacionalne programe ekonomskih reformi koji će biti usaglašeni s onim što se unutar EU preduzima za podstrek ekonomskom rastu i zapošljavanju.

Savet ministara EU će svoje zaključke podneti na usvajanje liderima Unije koji zasedaju krajem nedelje.

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta

Add Comment