Grčka ekonomska kriza i pouke za Srbiju – Sličnosti, razlike i opasnosti
10. novembar 2015. godine
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika i 29 – Carinska unija, razmatrala je napredak u pregovorima, pouke Grčke ekonomske krize i detalje iz oblasti carinske politike. Koordinator Radne grupe je Institut ekonomskih nauka.
Godinama nakon lažiranja ekonomskih kriterijuma za usvajanje evra, Grci su živeli preko svojih mogućnosti uz korupciju, lažiranje izveštaja o javnoj potrošnji, nepotizam i sl. Takvo ponašanje dovelo je do ozbiljne finansijske krize. Stepen zaduženosti Grčke uskoro će biti viši od alarmantnih 200% BDP. Kako bi dobila neophodnu finansijsku pomoć, Grčka mora da podiže poreze, smanjuje penzije, proda posede čija je vrednost veća od 50 milijardi evra bez prava na smanjivanje fiskalnih ušteda radi ulaganja u rast i zapošljavanje. Ipak, ni u slučaju ispunjenja svih obaveza Grčka neće moći da provede sve mere štednje. Grčka kriza podstakla je EU da razmišlja o promenama svojih politika koje se svakako odražavaju i na nove zemlje članice. Zemlje kandidati moraju blagovremeno da prate i da se pripremaju za sve promene koje dolaze iz EU. Takođe preporuka je da zemlja po svaku cenu izbegava preuzimanje privatnog duga (banaka, javnih preduzeća…), naročito ako je ugovoren u stranoj valuti. Grčka kriza dokazala je da suštinska korist od pristupanja EU za naše građane zavisi od naše sopstvene predanosti, od rada na primeni, kontroli zakona i propisa od naročitog značaja za privredu i društvo.
Drugi zaključak sednice odnosio se na carinsku i trgovinsku politiku. Domaća preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti koje nudi bescarinski izvoz ka tržištu Evropske unije. Neophodno je dalje povezivanje izvoznika u grupacije kako bi zajednički nastupali na tržištu EU. Udruživanjem je moguće sniziti troškove i troškove sertifikacije. Obuke za proizvođače o tome kako da dobiju dokaze o poreklu robe, održavaju se od 2000. godine ali je potrebno dodatno promovisati ovakve programe kako bi prave informacije došle do većeg broja proizvođača. Ocena je da su domaći carinski propisi razvijeni i u najvećoj meri usklađeni sa propisima EU iako Srbija još uvek nije zemlja članica. Eksperti radne grupe izrazili su bojazan da se jedan broj naših uvoznika profitno „ugradio“ u snižavanje ili ukidanje carina nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
U narednom periodu ova Radna grupa Nacionalnog konventa će od januara 2016. godine učestvovati u konsultacijama o donošenju novog Programa ekonomskih reformi (Economic Reform Programe – ERP), zajedno sa stručnjacima iz Ministarstva finansija a u skladu sa zahtevima integracionog procesa.
