Izjava NKEU pročitana na sastanku u Narodnoj skupštini

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kao najveća platforma organizacija civilnog društva u Srbiji, u proteklih nekoliko meseci je doneo tešku odluku da obustavi učešće u procesima sa političkim akterima koji su izgubili svaki sadržaj inkluzivnosti i transformativne moći. U njih se uključujemo samo onda kada to učešće kredibilno doprinosi evropskoj transformaciji Srbije.

Tu odluku smo doneli zbog toga što je naš dijalog sa institucijama u mnogim aspektima sveden na formalnost – dekoraciju koja treba da zadovolji formu, ali ne menja suštinu, a koja je ponekad bila i pokriće za suštinsko nazadovanje. Naš glas je sistematski ignorisan, dok se na međunarodnoj sceni istovremeno projektovala slika „inkluzivnih procesa“ koji ne postoje u realnosti. Poslednji primer za to je proces usvajanja Reformske agende.

Danas smo ovde ne iz pozicije poverenja ili iz osećaja uvažene partnerske uloge, već odgovornosti prema građanima Srbije i evropskoj ideji kojoj sve članice Nacionalnog konventa istinski pripadaju. Da još jednom podsetimo na potrebu uloge javnosti u procesu evropskih integracija i da je u Srbiji posebno važno da evropski projekat odražava što širi društveni konsenzus. Takođe, i da kažemo da smo mi ti koji i dalje veruju da Srbija ima snage, ne da tavori na evropskom putu i otvara klaster po klaster dokle god je to uslov za pristup evropskom novcu, već da postane punopravna članica Evropske unije – ne samo geografski, već i demokratski, institucionalno i vrednosno.

Došli smo i zato jer verujemo da bi naše odsustvo moglo da posluži stvaranju narativa o „nekonstruktivnom“ civilnom društvu, kao „prepreci“ na evropskom putu. Svesni smo i da pojedini, ovde prisutni, rade na tome da se ukine finansijska podrška organizacijama civilnog društva u Srbiji, uz svu prateću retoriku koja neodoljivo podseća na period devedesetih. Ali upravo zato smo danas ovde.

Međutim, smatramo da ne postoje uslovi da se danas razgovara o dokumentu pod nazivom „Plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine“. Ističemo da nije došlo do promena okolnosti koje su, nažalost, dovele do toga da Nacionalni konvent donese odluku o prekidu komunikacije sa političkim akterima u procesu evropskih integracija.

Prvi razlog koji je do toga doveo tiče se formata i mogućnosti za uticaj civilnog društva u dosadašnjem procesu evropskih integracija. O nedostatku namere da se bilo šta u tom smislu promeni svedoči intenzitet aktivnosti povezanih sa Reformskom agendom, u čijoj realizaciji Srbija kasni za skoro svim državama regiona. Institucije ubrzano sprovode procese realizacije pojedinih obaveza, uključujući izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje tri medijska zakona, kao i Zakona o biračkom spisku, bez obezbeđivanja kvaliteta, transparentnosti i inkluzivnosti celokupnog procesa.

I sve se ovo dešava nakon što su probijeni prethodno postavljeni rokovi na koje se Vlada Republike Srbije sama obavezala. Ne postoji ni institucionalno ni reformsko opravdanje da se takvi procesi sada sprovode na brzinu, bez pune transparentnost, inkluzivnog učešća svih relevantnih aktera, kao i bez uvažavanja zabrinutosti koju su neki od njih izrazili u pogledu nekih rešenja.

Kao odgovor na ove kritike, prethodnih dana je intenzivirana kampanja sa narativom prema kome svi oni koji kritikuju aktuelne procese, zapravo žele da zaustave evropske integracije Srbije. A istina je upravo suprotna – kritikom se ne zaustavlja evropski put, već sprečava da on postane slepa ulica. Civilno društvo Srbije je to radilo u odnosu na svaku Vladu nakon 5. oktobra 2000. godine. Ako kritikovati zatvorenost, simulaciju i zloupotrebu evropske simbolike znači biti protiv EU, onda to nije evropski put, već imitacija sa ruskim metodama i evropskim budžetom.

Naše bojazni o tome da postoji namera institucija da i dalje simuliraju procese koji zahtevaju učešće javnosti, pokazuje i format ovog sastanka, neuobičajen po Poslovniku Narodne skupštine. Ovo nije ni sastanak skupštinskog odbora, ni javno slušanje, već sastanak na poziv predsednice Skupštine upućen poslanicima, članovima Vlade, predstavnicima civilnog društva i međunarodne zajednice, sazvan radi stvaranja predstave o dijalogu o dokumentu koji je učesnicima dostavljen u roku u kome je bilo nemoguće pročitati ga ili analizirati.

Po našem mišljenju, dokument o kome se danas govori je usvojen, u formi Zaključka od strane prethodne Vlade u tehničkom mandatu, bez primene pravila o donošenju planskih dokumenata, bez uvida ili uticaja bilo koga izvan Vlade. Bez objavljivanja na veb stranici Vlade, iako ne sadrži oznaku poverljivosti. O njemu se nije raspravljao niti je u njegov sadržaj blagovremeno imao uvid ni Odbor za evropske integracije. Sve to je bitno smanjilo šanse da on može dati doprinos daljem obezbeđivanju šireg društvenog konsenzusa o prioritetnim reformama. Njegovi ciljevi, uključujući punu harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine, a bez predviđene dinamike za obaveze koje su za Srbiju najkompleksnije – iz poglavlja 23, 24, 31 i 35, deluju ne samo ambiciozno, već i neostvarivo. Zato smatramo da bi jedina rasprava, koju bi imalo smisla voditi o ovom dokumentu, bila ona koja bi mogla da utiče na njegovu sadržinu – nakon što Skupština obavesti Vladu da nije poštovala propise o pripremi ovog plana, kao dokumenta javnih politika i pozvala je da o njemu otvori proces javnih konsultacija.

Drugi razlog za promenu načina naše komunikacije sa političkim akterima, koji je, na žalost, i dalje aktuelan, odnosi se na prepoznavanje i uvažavanje uloge civilnog društva, ne samo u procesu evropskih integracija, već i šire. Od trenutka kada je NKEU doneo odluku o prekidu komunikacije sa političkim akterima, situacija se samo dodatno pogoršavala. Kulminirala nezakonitim aktivnostima fizičkog upada u prostorije nekoliko organizacija, a novu fazu doživela tokom protekle nedelje, baš u trenutku u kome je stigao poziv za ovaj sastanak, objavljivanjem propagandnog filma Centra za društvenu stabilnost, organizacije među čijim saradnicima je ministar evropskih integracija. Ovaj film je emitovan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i reeemitovan na mreži lokalnih televizija bliskih ili pod kontrolom Srpske napredne stranke. Među njegovim učesnicima su, na primer, ovde prisutna predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Ana Brnabić i ministar finansija u Vladi Republike Srbije, Siniša Mali.

Zbog toga smo zapanjeni činjenicom da smo dobili poziv za bilo kakav zajednički sastanak izvršne i zakonodavne vlasti Srbije, civilnog društva i predstavnika međunarodne zajednice. Zaprepašćeni, jer je reč o filmu koji za cilj ima, ne samo diskreditaciju pojedinaca i organizacija iz Srbije, koje su ujedno i članice Nacionalnog konventa, što više nikome nije čudno, već ovaj film jasno diskredituje predstavnike međunarodne zajednice, diplomate i zaposlene u službama spoljnih poslova država članica Evropske unije, čiji predstavnici se nalaze i ovde. Film, takođe, na vrlo sistematičan način dovodi u pitanje čitav sistem međunarodne podrške organizacijama civilnog društva, ne samo u Srbiji, već i šire.

Nacionalni konvent ostaje otvoren za svaki dijalog koji je istinski, a ne fingiran. Ne pristajemo na bilo koje forme komunikacije u koje se pozivamo levom rukom, dok nam se desnom lupaju, šamari i pesnice, samo da bi se verifikovale reforme, potrebne za otključavanje fondova evropskog budžeta. U tom smislu, pre bilo kakve rasprave o prioritetnim reformama, neophodno je da utvrdimo da li je njihov krajnji cilj otključavanje evropskog novca ili put ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Ukoliko oko toga postignemo saglasnost, još jedna tačka koja mora prethoditi prioritetima jeste utvrđivanje prostora za učešće i stvarni uticaj civilnog društva na procese, u kome će kritike određenih rešenja biti shvatane kao pluralizam i konstruktivni doprinos raspravi. A pre svega toga, neophodno je da predstavnici države prestanu sa organizovanim i kontrolisanim kampanjama i hajkama protiv nas i naših kolega zloupotrebom državnih resursa.

Dok se ova tri uslova ne steknu, nemamo razloga da menjamo način našeg učešća.