Izveštaj i preporuke sa sedme sednice Radne grupe za poglavlja 11, 12 i 13
2. februar 2016. godine
Radna grupa NKEU za poglavlja 11, 12 i 13 u saradnji sa članicom radne grupe, Regionalnom razvojnom agencijom za Istočnu Srbiju (RARIS) organizovala je 2. februara 2016. godine sednicu u Knjaževcu, posvećenu procesu pregovora u sektoru proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića kao i potencijalima za razvoj ruralnog turizma.
Sednicu je otvorio predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić naglasivši značaj blagovremenog uključivanja lokalnih zajednica u proces pregovora sa Evropskom unijom kako bi se adekvatno iskoristili svi potencijali za razvoj regiona. Region Istočne Srbije u procesu evropske integracije, naročito je orijentisan na oblasti proizvodnje vina, rakije i sektor turizma.
U uvodnom izlaganju koordinatori Radne grupe za poglavlja 11, 12 i 13, Dragan Roganović i Ivan Knežević istakli su važnost učešća predstavnika proizvođača i civilnog društva u razmatranju važnih pitanja za razvoj poljoprivrede u procesu pregovora Srbije sa EU kako bi se što bolje iskoristile prilike za dalji razvoj. Tema sastanka RG je izuzetno značajna imajući u vidu da je sektor proizvodjne vina i jakih alkoholnih pića veoma regulisana oblast u EU i da je prilagođavanje domaćih proizvođača u navedenom sektoru veoma značajno.
Direktor Agencije za razvoj opštine Knjaževac, Dragan Milutinović je u svom izlaganju predstavio aktivnosti i rezultate opštinskog Fonda za poljoprivredni razvoj. Milutinović je naglasio da su prioriteti u koje fond ulaže su stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, edukacije poljoprivrednih proizvođača i nabavka mehanizacije. U planu je i osnivanje revolving fonda, gde bi se sredstva učinila dostupnim proizvođačima pod atraktivnim uslovima i bila povraćena u plasmanu proizvoda.
Sednica Radne grupe za poglavlja 11, 12 i 13 (Knjaževac, 2.2.2016.)
Darko Jakšić iz grupe za voćarstvo i vinogradarstvo Ministarstva poljoprivrede, naglasio je da iako je vinski sektor Srbije pohvaljen u Izveštaju o napretku Evropske komisije neophodno je nastaviti sa daljim prilagođavanjem u ovom sektoru jer je sektor vina u EU veoma regulisan što naše zakonodavstvo dodatno mora da isprati. Sektor vinogradarstva i vinarstva Republike Srbije je u određenoj meri usklađen sa zakonodavstvom EU, ali je neophodno ispuniti još brojne EU zahteve, pre svega one koji se odnose na implementaciju. Trenutno je u toku priprema Nacrta zakona o vinima koji prema Nacionalnom planu za usvajanje pravnih tekovina EU mora biti dovršen do juna 2016. godine. Deklarisanje domaćih i stranih vina na srpskom tržištu je usklađeno sa EU zahtevima, a uvedena je procedura dodele kontrolnih brojeva za vina, kako bi se obezbedili pravni instrumenti za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naročito je važno da se stvori vinogradski registar za koji će biti zadužene stručne organizacije. Zadatak takvim organizacijama biće i pružanje pomoći poljoprivrednicima pri obavljanju kompleksnih administrativnih zadataka naročito imajući u vidu činjenicu da je starosna struktura mnogih domaćinstva koja se bave proizvodnjom vina u zemlji nepovoljna. Važna su i sertifikaciona tela koja moraju biti dodatno osnažena zapošljavanjem novih ljudi kako bi se sertifikati brze dobijali. Takođe, neophodno je raditi na podizanju broja sezonskih ocenjivača kvaliteta vina u zemlji kako bi sistem provere kvaliteta vina nesmetano funkcionisao.
Oznaka kontrolisanog geografskog porekla za vina „Knjaževac“ je prva oznaka geografskog porekla za vina koja je u Srbiji zaštićena u skladu sa EU PDO/PGI sistemom geografskog porekla za vina, dok će oznaka „Negotinska Krajina“ najverovatnije biti druga ovako registrovana oznaka. Milan Ćuprić, šef Odseka za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine govorio je o proizvodnji jakih alkoholnih pića (JAP). On je istakao kako proces evropskih integracija može da doprinese da se umanje troškovi proizvodnje jakih alkoholnih pića i poveća konkurentnost od koje će zavisiti opstanak na tržištu EU. Takođe, procenjuje se da će biti olakšani razvoj i investicije u sektoru. Potrebno je i da se smanji sivo tržište rakije pre svega zato što ugrožava registrovane proizvođače. Kada Srbija postane članica EU, biće dozvoljeno da se proizvodnjom bave lica upisana u registar proizvođača (to mogu biti pravna lica i preduzetnici). Što se zakona koji reguliše ovo područje tiče, on je u potpunosti usklađen za pravnim tekovinama EU.
Zaštita geografskog porekla u sektoru JAP nije tako strogo regulisana kao kod vina. Sirovine mogu dolaziti i van određenog regiona samo je važno da se neka faza proizvodnje desi na određenom geografskom području. Sistem zaštite geografske oznake za jaka alkoholna pića u Srbiji treba prilagoditi sistemu zaštite u EU, po principu prihvatanja minimalnih standarda i uslova. Na taj način bi se nakon zaštite u Srbiji zaštita u EU obavila vrlo jednostavno, što treba da dovede do uspešnog promovisanja kvalitetnih proizvoda iz Srbije na zajedničkom EU tržištu.Neophodno je udruživanje proizvođača i u ovom sektoru kako bi se oborili troškovi proizvodnje i obezbedio zajednički nastup na tržištu EU. Takođe, udruženja imaju bolju poziciju da utiču na Ministarstvo finansija kako bi formulisalo akciznu politiku koja će im ići u prilog.
Prisutni proizvođači su predložili da se radi na primeni što dužih prelaznih perioda kako bi bili što spremniji za suočavanje sa konkurencijom na tržištu EU kao i neophodnom administracijom koju će morti da sprovode. Biće potrebne konsultacije sa udruženjima proizvođača kako bi Srbija odabrala prave mere prilikom kreiranja programa pomoći za uređenje tržišta vina koje će najviše pomoći domaćem sektoru proizvodnje vina.
U drugom delu sastanka raspravljalo se o mogućnostima za podršku ruralnom turizmu kroz IPARD program o čemu je uvodno izlaganje predstavila Ivana Stefanović Ristin iz organizacije LEADER plus. Stefanović Ristin je istakla da postojeće analize seoskog turizma u Srbiji pokazuju da on već doprinosi ruralnoj ekonomiji i da ima veliki potencijal za dalji razvoj. Komponenta ruralnog turizma u IPARD-u je jedina podobna i za „male“ proizvođače za razliku od komponente IPARD-a usmerene ka poljoprivredi i koja može biti dostupna samo velikim proizvođačima. Minimalni iznos povraćaja investicija za projekte u oblasti ruralnog turizma iznose 5000 evra dok je maksimalni iznos -300.000 evra.
Prihvatljive aktivnosti koje mogu biti podržane kroz program jesu investicije u izgradnju/rekonstrukciju i/ili opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga. Visina podrške iznosi 65% vrednosti investicije (ukupnih troškova) Korisnici mogu da prijave više od jednog projekta u tokom trajanja IPARD II programa s tim što se aplikacija za naredni investicioni projekat može se podneti nakon (konačne isplate) prethodnog. Mera namenjena razvoju ruralnog turizma je prilično dobro definisana i njeno sprovođenje je u bliskoj vezi sa LEADER pristupom. U ovom slučaju, lokalna populacija i njene lokalne strukture moraju biti od početka uključene u izradu lokalne strategije ruralnog razvoja koja identifikuje aktivnosti prihvatljive za svaki specifičan region.
Istaknut je i značaj Nacionalnog programa za poljoprivredu i ruralni razvoj Republike Srbije 2015– 2020 koji je jedan od ključnih instrumenata za finansijsku pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2015. do 2020. Program je komplementaran IPARD II programu i definiše mere za podršku ruralnom razvoju u skladu sa aktuelnim nacionalnim pravnim aktima i potrebama Ono što je važno jeste da ne sme biti preklapanja u merama i potencijalnim korisnicima u odnosu na IPARD II. Nacionalni program sadrži lakše uslove i zahteve za korisnike tako da on pokriva veći broj potencijalnih korisnika od IPARD II programa koji je zbog većih zahteva namenjen većim poljoprivrednim proizvođačima. Nakon prezentacije ključnih elemenata programa učesnici su postavljali pitanja u vezi sa kriterijumima za konkurisanje kao i mogućnostima za –pretfinansiranje / kofinansiranje projekata.
PREPORUKE
1. Potrebno je obezbediti adekvatne prelazne periode u uvođenju pojedinih obaveznih EU zahteva u sektoru vina i jakih alkoholnih pića i omogućiti što liberalnije uslove za proizvodnju kako bi mali proizvođači mogli što bolje da se pripreme za učešće na tržištu EU;
2. Neophodno je obezbediti tehničku i administrativnu sistemsku pomoć u sprovođenju obaveza EU u okviru vinogradarskog registra, obaveznih prijava, sistema pratećih dokumenata i evidencija;
3. Ministarstvo poljoprivrede treba da definiše i primeni efikasan sistem kontrole planiranih sertifikacionih/kontrolnih tela kako bi se strogi zahtevi u proizvodnji vina i jap zaista ispunjavali;
4. Izvršiti usklađivanje sa EU regulativom za vina po pitanju proizvođača vina – fizičkih lica/gazdinstava i „malih proizvođača“ vina kako bi se na adekvatan način u sistem uključila i fizička lica koja kao registrovana poljoprivredna gazdinstva proizvode vino od sopstvene sirovine
5. Imajući u vidu devastaciju vinograda u našoj zemlji u prethodnom periodu, neophodno je u cilju oporavka sektora zadržati nacionalnu meru podsticanja podizanja vinograda do ulaska u EU i zahtevati u procesu pregovora da se ova mera zadrži i u određenom periodu po ulasku u EU
6. Ustanoviti zakonski osnov za zvanično priznavanje proizvođačkih organizacija u sektoru vina, asocijacija proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija.
7. Prilikom izrade Nacionalnog programa za podršku vinskom sektoru obezbediti transparentnost procesa definisanja mera podrške, kao i visok nivo usaglašavanja nacionalnih mera sa EU merama.
8. Neophodno je da se izvrši kvalitetna obuka i priprema proizvođača za korišćenje mera Nacionalnog programa i izvršiti pripremu proizvođača za buduće korišćenje EU fondova za sektor vinarstva.
9. Obezbediti adekvatnu podršku proizvođačima vina prilikom uspostavljanja novih geografskih oznaka i njihovog priznavanja na EU nivou u vinskom sektoru i sektoru proizvodnje rakija
10. Neophodno je podržati udruživanje proizvođača vina i rakija u asocijacije koje bi pokretale i sprovodile postupak zaštite geografske oznake i upravljale sistemom zaštite.
11. Potrebno je uskladiti politiku akciza u oblasti alkoholnih pića u Srbiji sa EU pravilima, uz potrebu obezbeđivanja što dužeg prelaznog perioda za male proizvođače, a po sticanja članstva u EU. Takođe, rakija koju gazdinstva proizvode za sopstvne potrebe, treba da bude izuzeta iz obaveze plaćanja akcize
12. Neophodno je pružiti tehničku podršku potencijalnim aplikantima zainteresovanim za apliciranje za finansijska sredstva iz IPARD programa u okviru komponente ruralnog turizma, kako bi dostupna sredstva bila uspešno upotrebljena13. Neophodno je obezbediti kvalitetan protok informacija između lokalnih samouprava i nacionalnih vlasti prilikom planiranja mera podrške u oblasti seoskog turizma, proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića, a u cilju ozbegavanja dvostrukog finansiranja, a obzirom da su i lokalne samouprave prešle na programski budžet i trogodišnje planiranje budžetskih sredstava.
