Izveštaj sa inicijalnog sastanka Radne grupe Slobodno kretanje radnika i Socijalna politika i zapošljavanje

26. jun 2014.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji zadužena za praćenje pregovora u poglavljima dva – Slobodno kretanje radnika i 19. Socijalna politika i zapošljavanje, održala je u četvrtak 26. juna inicijalni sastanak u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Radna grupa trenutno ima više od 20 članova, predstavnika najrelevantnijih organizacija civilnog društva, sindikata, udruženja poslodavaca, Međunarodne organizacije rada i akademske zajednice, a njenim radom koordinira Fondacija Centar za demokratiju.

Cilj radne grupe je praćenje pomenutih pregovaračkih poglavlja, kao i nadgledanje zakonodavnih i reformskih aktivnosti u ovim oblastima, uz praćenje efekata i primene nove zakonske regulative.

Nataša Nikolić, pravnica Fondacije Centar za demokratiju ukratko je predstavila zaključke sa eksplanatornog skrininga za poglavlje 19, koji je održan u februaru 2014. godine.

– Mišljenje predstavnika Evropske komisije je da su najuočljiviji problemi u nacionalnom zakonodavstvu RS rešavanje pitanja samozaposlenih, kao i u pogledu socijalnog osiguranja. Mora se obratiti pažnja na odredbe direktive 2006/54 o sistemu strukovnog socijalnog osiguranja. Uočljiv je problem i u definisanju zlostavljanja na radu, u nacionalnom zakonu RS. Nacionalni zakon o zabrani diskriminacije se odnosi samo usluge, dok dobra nisu pokrivena. Ne sme biti razlike u pogledu starosne dobi za penzionisanje. Za strukovno socijalno osiguranje, zakonsko uređenje nije za sada obavezujuće, dok ne budu usvojena rešenja na nivou EU – istakla je Nikolić.

Na sastanku radne grupe bilo je reči i o usklađenosti nacionalnog zakonodavstva u oblasti zapošljavanja i socijalne politike sa evropskim.

– Ono što su standardi u oblasti radnog zakonodavstva u Evropskoj uniji propisano je u direktivama koje su instrument za harmonizaciju, a ne za unifikaciju. Što se tiče na primer direktive o radnom vremenu, 48 sati je najduže moguće radno vreme. To je gornji limit i nipošto ne moramo imati četrdesetosmočasovnu radnu nedelju. Moramo posmatrati ono šta su standardi EU veoma pažljivo i razmatrati šta je to što nama odgovara. Takođe, ne moramo polaziti od pretpostavke da je evropski standard loš i da ga je teško primeniti – rekla je Ana Knežević Bojović iz NALED-a.

-Kakva god budu zakonska rešenja, praksa je ono šta će Evropska komisija posmatrati u procesu pregovora podjednako kao zakonodavstvo. Ne samo da li je zakonodavno rešenje dobro, već i kako i da li se sprovodi u praksi – dodala je Knežević Bojović.

Tokom sastanka, najviše reči je bilo o izmenama radnog zakonodavstva, a učesnici su izrazili veliko nezadovoljstvo u pogledu najavljenog načina usvajanja Zakona o radu. Činjenica je da je Srbija jedina država u tranziciji koja nije menjala Zakon o radu devet godina, a da potrebe za izmenama ne proizilaze samo iz zahteva pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Učesnici su osudili izostanak javne rasprave o ovom zakonu i to što ministarstvo mesecima nije imalo finalnu verziju koja bi bila predstavljena na javnoj raspravi. Na sajtu ministarstva srpska i engleska verzija nisu iste, a od međunarodnih organizacija se očekuje da daju komentare i mišljenje. Međunarodna organizacija rada će, prema rečima nacionalnog koordinatora ove organizacije, Jovana Protića, svoje mišljenje dati polovinom jula.

Izražena je zabrinutost da će ovaj korpus mera naneti direktnu štetu zaposlenima i da se uvode rešenja koje će morati da se menjaju u skorijem roku i biti predmet amandmana.

Da li mi želimo društvo u kome pojedinac i porodica žive od svog rada i da od svog rada planiraju bezbednu starost? Ispostavlja se na primer da se roditelju četvoro dece više isplati da prima socijalnu pomoć, nego da radi za minimalnu zaradu, a da za poljoprivrednu penziju od 10 000 dinara, poljoprivredni proizvođač danas mora da izdvaja isti taj iznos za doprinose. To je potencijalno veliki socijalni problem države za dvadeset godina – istakla je Nadežda Satarić iz udruženja Amity, koje radi sa najranjivijim kategorijama građana, a u velikoj meri sa starijom populacijom.

Uz prisustvo predstavnika vlade, parlamenta i civilnog sektora, pre nedelju dana je održana prva plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, koji će podsticati debatu o svim aspektima evrointegracija i stvaranje najšireg društvenog konsenzusa o pristupanju EU. Nacionalni konvent o EU nastao je kao ideja 2006. godine i danas ga sačinjava 21 radna resorna grupa, čiji će cilj biti praćenje i pospešivanje pregovora u svih 35 poglavlja.