Izveštaj sa skrininga za Poglavlje 23 verovatno u junu

29.05.2014

Srbija bi krajem juna mogla da dobije izveštaj sa skrininga za Poglavlje 23, nakon čega će pristupiti izradi akcionog plana, nužnog za otvaranje tog poglavlja. Izrada akcionog plana veoma je obiman posao, a osim utvrđivanja aktivnosti i rokova za ispunjavanje preporuka EU, posebno je važno i to koliko je plan realan za sprovođenje, ističu srpski i crnogorski pregovarači. Prikazivanje rezultata i procene uticaja je novina koju Evropska komisija traži od Srbije i Crne Gore, za razliku od dosadašnjih zemalja kandidata. Prema iskustvima crnogorskih pregovarača, izazov u izradi planova predstavlja i vrlo detaljno prikazivanje troškova planiranih aktivnosti. Oni, takođe, preporučuju otvoren odnos prema Evropskoj komisiji, ističući da ona nije nalogodavac već partner.Jedno od prvih poglavlja koje će se otvarati u pregovorima Srbije o članstvu u EU jeste poglavlje 23, a pošto iz Brisela stigne izveštaj Evropske komisije srpske vlasti treba da počnu izradu akcionog plana za to poglavlje koje se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava. U akcionim planovima predstavljaju se koraci za sprovođenje preporuka Evropske komisije za određeno poglavlje.

Pomoćnik ministra pravde Srbije i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23, Čedomir Backović, rekao je da bi izveštaj Evropske komisije sa skrininga za to poglavlje mogao da bude dostavljen Srbiji krajem juna i da ne očekuje iznenađenja kada je reč o preporukama za Poglavlje 23.

„Taj izveštaj ćemo zvanično dobiti verovatno krajem juna, mada mi imamo neke ideje o tome kako on izgleda, kroz sistem usaglašavanja određenih problematika i otvorenih pitanja“, rekao je Backović.

On je dodao da je nacrt izveštaja, na osnovu koga će Srbija pripremiti akcioni plan nužan za otvaranje poglavlja, dostavljen članicama koje sada treba da „daju svoj doprinos sadržaju izveštaju i u vezi sa analitičkim delom i u vezi sa preporukama“.

Backović je ocenio da će preporuke za poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna ljudska prava, biti očekivane, odnosno da „u njima neće biti ništa što bi trebalo da iznenadi“.

„To su one stvari u kojima mi kao društvo moramo da ostvarimo određeni napredak bez obzira na to ko će gde da nas prima, ako mislimo da idemo u korak sa razvijenijim, naprednijim delom čovečanstva“, rekao je on.

Ocenio je da Srbija nije dostigla taj nivo, ali da to ne znači da ne zna „gde treba da stigne“. On je dodao da, ako zemlja može da se navikne na luksuz i napredne tehnologije razvijenih zemalja, onda može da preuzme i odgovornosti.

Izvor: EurActiv.rs