Kako navodi, posledica izbora je konstituisanje Narodne skupštine u kojoj gotovo sva mesta zauzimaju predstavnici stranaka na vlasti, što dalje dovodi u pitanje ispunjavanje prvog kriterijuma iz Kopenhagena za članstvo u EU, koje se odnosi na funkcionisanje demokratskog političkog sistema.
„Održati kulturu dijaloga“
Multisektorska radna grupa Konventa za političke kriterijume je izradila set analiza i preporuka koje definišu i objašnjavaju uticaj političkog kriterijuma na dinamiku pregovora o pristupanju Srbije sa EU.
Članice Konventa ukazale su kako neispunjavanje političkog kriterijuma za pristupanje EU utiče na primenu važnih reformi u različitim poglavljima i kako nedostatak političke volje direktno podriva promene koje su neophodne ukolko Srbija želi da postane funkcionalna demokratija i članica EU.
Koordinatorka Konventa posebno je istakla važnost dijaloga između svih aktera koji učestvuju u pregovorima, kako političkih tako onih iz civilnog društva.
„Za nas je to dodatna obaveza da u Srbiji uspostavimo i održimo kulturi dijaloga, kroz koji uporno nastojimo da utičeno na politike, strategije i odluke vlade, zagovarajui pristupe, principe i prakse kojie nas približavaju članstvu u EU“, kaže za Euronews Srbija Nataša Dragojlović.
Ona je dodala da je Konvent uspeo nepristrasnim i neostrašćenim pristupom, objektivnim i na činjenicama zasnovanim stavovima, konkretnim predlozima uspeo da promeni mnogo toga u strategijama i akcionim planovima.
Članovi EU konventa naglasili su da je podrška javnosti za članstvo u EU na najnižem nivou, te da država mora više da radi na informisanosti i isticanju značaja evropskog puta Srbije.
„Neophodna nezavisnost sudstva“
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koja je članica radne grupe za poglavlje 23, izjavila je da jeste primetan pomak, ali da su i dalje problematične politički osetljive stvari i skeptičnost stručne javnosti.
„Tokom 2020. godine videli smo urušenu podelu vlasti i politički uticaj pre svega na tužilaštvo i sudstvo. To je dokaz da ne neophodno da institucije za zaštitu ljudskih prava zaista budu nezavisne“, navela je Golubović.
Ovo poglavlje u fokusu je prethodnih meseci zbog aktuelnih promena u oblasti pravosuđa, neophodnih za dalje ispunjavanje uslova za ulazak u EU.
Katarina Golubović je naglasila da je pred vladu je stavljen prioritet da se radi na pitanju zaštite ljudskih prava, te je u februaru objavljen i plan, koji predviđa da do kraja godine budu otkočeni svi procesi za poglavlje 23″
Poglavlje 35 – neophodan unutrašnji dijalog
Poglavlje 35 u pregovorima sa EU, koje podrazumeva ostala pitanja, u slučaju Srbije tiče se statusa Kosova. Radna grupa za poglavlje 35 u okviru EU konventa iznela je preporuke kako bi se napredovalo u rešavanju ovog pitanja.
Stručnjaci su saglasni da je potrebno intezivirati pregovore između Beograda i Prištine, koji bi doveli do potpisivanja Sporazuma, koji bi Srbiji omogućio put ka EU. Između ostalog, ističe se i važnost unutrašnjih pregovora o rešavanju kosovskog pitanja u formi koja omogućava otvoreni i konstruktivni dijalog između vlasti i opozicije i organizacija civilnog društva.
Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje više od godinu dana, što se nije desilo nijednom od početka pregovora. Prihvaćena je nova metodologija pridruživanja, a do sada je otvoreno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja.
Otvaranju poglavlja se u junu usprotivilo 10 članica, te su stručnjaci saglasni da je potrebno menjati taktiku i ozbiljno se posvetiti evropskom putu.
