Aktuelno    Nalazi EK o vladavini prava: Poboljšanja formalna, sistemski nedostaci još uvek prisutni

Nalazi EK o vladavini prava: Poboljšanja formalna, sistemski nedostaci još uvek prisutni

Problematične oblasti ostale su problematične – ovako se najkraće mogu sumirati nalazi novog polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije o stanju u oblasti vladavine prava u Srbiji. Nakon skoro deset godina pregovora o članstvu, Srbija je još uvek zemlja kod koje Evropska komisija ne vidi dovoljnu političku posvećenost u produbljivanju reformi. Od vlasti u Beogradu očekuje se da takvu posvećanost pokažu za oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, medija.

Izveštaj koji pokriva period od oktobra prošle do kraja maja ove godine, fokusira se na stanje u ključnim oblastima poglavlja 23 i 24, koja su blokirajuća u procesu pregovora Srbije sa EU, što znači da bez napretka u ovim poglavljima ne može biti sveukupnog napretka u pregovorima.

Bez obzira na posmatrani izveštaji period,  Evropska komisija se ipak ne osvrće na promenu političkog okruženja u Srbiji, koja je izazvana masovnim protestima građana koji već šest nedelja traju na ulicama srpske prestonice. Ipak, Evropska komisija prepoznaje probleme u istim oblastima na koje se odnose i zahtevi građana, pre svega u oblasti medija.

Premeštaj tužiteljki u izveštaju

Portal European Western Balkans je imao uvid u “non-pejper” Evropske komisije u kom se prepoznaje da je Srbija u februaru 2023. godine usvojila relevantne zakonske propise za sprovođenje ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Stoji i da je za pripremu ovih zakona, prema proceduri, konsultovala Venecijansku komisiju, telo Saveta Evrope, ali i da su održane javne rasprave. Dodaje se da set pravosudnih zakona ima potencijal da unapredi nezavisnost pravosuđa, ali da je za to neophodna njihova puna primena.

Koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Jovana Spremo komentariše za EWB nalaze Evropske komisije i navodi da Venecijanska komisija jeste dala pozitivno mišljenje na set pravosudnih zakona, ali i da se primećuje da postoji rizik od drugih indirektnih pritisaka na pravosuđe.

„Ako govorimo o potpoglavlju pravosuđe, izveštaj se osvrće na proces usvajanja pravosudnih zakona navodeći da je Venecijanska komisija dala generalno pozitivno mišljenje, ali da je naglasila da pravosudna reforma mora biti propraćena i promenom pravne kulture i mera koje nisu isključivo pravne prirode. Izvesno je da se govori o drugim indirektnim pritiscima na pravosuđe“, kaže Spremo.

Prema njenim rečima, Evropska komisija prepoznala je da je još uvek prisutan pritisak visokih državnih zvaničnika i poslanika na pravosuđe, da bez obzira na formalni napredak koji se svodi na usvajanje zakonskih okvira i javne rasprave.

“Pored napretka u pogledu usvajanja zakona i inkluzivne rasprave, konstantno su prisutni pritisci od strane visokih zvaničnika Vlade i poslanika koji nastavljaju da komentarišu tekuće istrage I sudske predmete, kao i pojedinačno delovanje sudija i tužilaca”, navodi Spremo.

Nakon Evropskog parlamenta koji je u svojoj poslednjoj rezoluciji konstatovao premeštaj dve tužiteljke koje su radile na slučaju visoke korupcije u državnom preduzeću “Elektroprivreda Srbije”, i u non-pejperu Evropske komisije se ovaj postupak ocenjuje kao sporan.

“Novim zakonom kojim se implementiraju ustavni amandmani iz 2022. godine uvedene su zaštitne mere u vezi sa obaveznim uputstvima i preraspodelom poslova u okviru Kancelarije javnog tužilaštva, čime su obezbeđeni snažniji alati javnim tužiocima da podnesu prigovor”, piše u dokumentu i dodaje da su premeštene tužiteljke radile na slučaju korupcije u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije.

Jovana Spremo naglašava da je važno što izveštaj prepoznaje slučaj premeštaja dve tužiteljke u Višem tužilaštvu u odeljenju za borbu protiv korupcije u odeljenje opšte nadležnosti bez obrazloženja kao problematično.

“U slučaju da se već počelo sa primenom zakona, tužiteljke bi imale bolje alate za zaštitu u slučaju obaveznih uputstava i premeštaja od strane rukovodilaca”, dodaje Spremo.

Potrebna veća nezavisnost REM-a

Evropska komisija izražava zabrinutost i za politički i ekonomski uticaj na medije, dodajući da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetničkih kampanja na medije, posebno na lokalnom nivou.

“Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru”, navodi se u dokumentu

Iako ne spominje građanske proteste, Evropska komisija u svom izveštaju primećuje potrebu za jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije. Podsećamo, među zahtevima građanskih protesta je smena Saveta ovog tela.

U izveštaju se navodi da je u januaru ove godine 2023. godine počeo rad na izradi izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, od čega se “očekuje jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), efikasno očuvanje medijskog pluralizma”. Dodaje se da je REM dodelio četiri dozvole za nacionalne frekvenzije sa rokom važenja osam godina, istim prethodnim licencama, uprkos što je REM dobijao upozorenja da te televizije krše zakonske obaveze. Piše i da je poziv za petu licencu objavljen 9. avgusta 2022. godine, a da je REM trebalo da donese odluku u roku od 30 dana od trenutka objavljivanja liste kandidata.

Osim REM-a, Evropska komisija navodi i sudske postupke Telekoma Srbije i privatnih kompanija u Srbiji, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u zemlji.

„Važna poruka je da REM mora biti nezavisan kako bi mogao da osigura medijski pluralizam. Slučaj Telekom je našao mesto u ovom izveštaju uz ocenu da visoki državni funkcioneri javno izražavaju preferencije ovog pružaoca medijskih usluga“, kaže Spremo i dodaje da se napadi, pretnje i kampanje blaćenja protiv novinara nastavljaju, posebno na lokalnom nivou.

Spremo objašnjava da se u izveštaju osuđuje govor mržnje i diskriminatorna terminologija koja se često koristi i toleriše u medijima, dok stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru. Dodala je da je prepoznat sve veći trend strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).

Borba protiv korupcije – korak napred, nazad dva

Izveštaj Evropske komisije prepoznaje da je u Srbiji u izveštajnom periodu došlo da “blagog” povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u poređenju sa 2021. godinom. Međutim, bez obzira na taj napredak, broj novih optužnica se smanjio, a u izveštajnom periodu nije prijavljen nijedan slučaj konačnog oduzimanja imovine stečene nelegalnim radnjama.

Kao i u ranijim izveštajima iz EK i ovom se primećuje da prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, nisu istražene u skladu sa zakonom. Vlasti se ponovo pozivaju da usklade zakonsku regulativu u ovoj oblasti sa evropskom.

“Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou kako bi ojačala poverenje u institucije”, navodi se u dokumentu. U non-pejperu se naglašava da vlasti nisu uspostavile konstruktivniji odnos sa Savetom za borbu protiv korupcije. Dodaje se da ovaj Savet takođe još nije bio sistematski konsultovan o nacrtima zakona.

Nakon pet godina kašnjenja, izveštaj Evropske komisije konstatuje da je formirana radna grupa za izradu nove strategije za period od 2023 – 2028. godine. Podsećamo, Srbija nema Strategiju za borbu protiv korupcije od 2018. godine, kad je poslednja istekla.

Mešovitu sliku Srbija je dala i u slučaju borbe protiv kriminala. Kao što je slučaj i sa borbom protiv korupcije, Evropska komisija zaključuje da kada se radi o borbi protiv kriminala Srbija je povećala broj novih istraga i optužnica, ali su se smanjile prvostepene i pravosnažne presude.

Bojan Elek, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 24, objašnjava da EK prepoznaje nedostatke u istragama i procesuiranju slučajeva organizovanog kriminala.

„Korisno je to što se preporučuje podizanje kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal i veća transparentnost u njegovom radu, uključujući i bolju komunikaciju sa građanima. Evropska komisija se pridružila kritikama stručne javnosti u Srbiji u vezi sa neopravdanim odugovlačenjem Vlade Srbije da preispita ulogu bezbednosnih službi u krivičnim istragama.

Prema rečima Bojana Eleka, u izveštaju o stanju u Poglavljima 23 i 24 Evropska komisije izbegla je da se adekvatno odredi prema pokušajima Vlade Srbije da usvoji Zakon o unutrašnjim poslovima. On je podsetio da se je nacrt ovog zakona suštinski u suprotnosti sa prelaznim merilima u Poglavlju 24, ali i sa standardima postupanja policije u demokratskim društvima.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova je krajem 2022. godine predstavilo drugu verziju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima (nakon prethodne verzije iz avgusta 2021. godine) koji je po drugi put povučen iz procedure nakon oštrih reakcija stručne javnosti. U celom izveštaju Evropska komisija pominje Nacrt samo u kontekstu zaštite privatnosti u okviru Poglavlja 23, potpuno zanemarujući pogubne efekte koje je Nacrt mogao da ima, kao što su ugrožavanja drugih prava i sloboda građana, nazadovanje u operativnoj autonomiji postupanja policije kao i upravljanja policijskom organizacijom”, zaključuje Elek.

Poglavlja koja se tiču vladavine prava blokirajuća su u procesu pristupanja. To znači da bez napretka u ovim oblastima, nema napretka ni u ostalim. Ovaj izveštaj Evropske komisije poslužiće vladama država članica EU da donesu odluku da li će sa Srbijom u junu otvoriti novi pregovarački klaster. Poslednji napredak na putu ka EU, posle dvogodišnjeg zastoja, Srbija je napravila u decembru 2021. kada je otvoren Klaster 4 koji se tiče zaštite životne sredine. Još u julu 2021. godine Srbija je ispunila tehničke kriterijume za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Bez obzira na to, zbog lošeg stanja u oblasti vladavine prava i odluke da se ne uskladi sa sankcijama Rusiji, otvaranje tog pregovaračkog klastera malo je verovatno.

(Tekst je izvorno objavljen na portalu Eruropean Western Balkans)