Aktuelno    Održana Deveta plenarna sednica Nacionalnog konventa o EU – Drugi deo
Plenarna sednica

Održana Deveta plenarna sednica Nacionalnog konventa o EU – Drugi deo

Deveta plenarna sednica Nacionalnog konventa održana je u petak 5. novembra. Okupljeni predstavnici civilnog društva, Vlade RS i Narodne skupštine zaključili su da je neophodno nastaviti dijalog na svim poljima kako bi pristupanje Srbije EU, donelo neophodne promene u društvu.

Nakon uvodnih izlaganja, sednica je nastavljena panelom  posvećenom ispunjenju ekonomskih i političkih kriterijuma u procesu evropskih integracija.

Nataša Gligorijević, koordinatorka međusektorske radne grupe za održivi razvoj, podsetila je da je Konvent u dijalogu sa predsednicom Vlade pokrenuo pitanja poput prioritizacije razvojnih ciljeva u jednom strateškom dokumentu. Ona je govorila o preporukama za otvaranje klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i primeni zelene agende i podsetila da je za obe aktivnosti neophodna transparentnost od strane donosilaca odluka. Srbija nema plan razvoja niti novi prostorni plan Srbije.

Nataša Đereg koordinatorka radne grupe za poglavlje 27 predstavila je izazove za otvaranje klastera 4 u delu koji se tiču životne sredine. Program Srbija 2025 gde se predviđa izgradnja niza postrojenja za preradu otpadnih voda i komunalnog otpada, iako važan, još uvek nije stavljen na uvid javnosti. Da bi se unapredilo stanje u životnoj sredini potrebno je da se poboljša monitoring, poveća broj merenja i automatskih stanica, jer samo monitoring može da podstakne na poboljšanje situacije u oblasti životne sredine. Takođe potrebna je i strožija kaznena politika kao i zaštita prirodnih bogatstava.

Nataša Vučković koordinatorka radnih grupa za 2, 19 i Berlinski proces podsetila je da su ciljevi Vlade i civilnog društva u delu koji se tiče pristupanja Srbije EU isti, ali da je potrebno da se izbegnu kašnjenja pri donošenju važnih zakona kao što su zakoni u oblasti zapošljavanja i socijalne politike. Iako je poslednji izveštaj Evropske komisije pohvalio ekonomski razvoj u proteklih godinu dana, Vučković je napomenula da se nije postigao napredak kada je reč o borbi protiv korupcije, jačanju institucija, smanjenju siromaštva i slabostima dijaloga i demokratskih procesa.

Dušan Protić koordinator poglavlja 1, 3 i 28, smatra da je izveštaj strog ali pravičan i da nedostaje još akrivnosti da bi se klaster 2 takođe otvorio. Konsultativni proces postoji ali ima prostora za napredak. Primer je poglavlje 28, gde je donet zakon o potrošačima ali je i dalje poglavlje ocenjeno kao poglavlje gde nema napretka. Ujedno on je najavio predstojeći dijalog sa predsednicom Vlade na temu javnog zdravlja.

Nemanja Nenadić, koordinator radne grupe za poglavlje 5 – Javne nabavke, on je naglasio da su preporuke u poglavlju 5 ostale iste kao prethodne godine. U delu za korupciju iz poglavlja 23 napomenuto je da je potrebno da se objave podaci o javnim nabavkama vezanim za Kovid-19. On je takođe  pitao  zašto se veliki infrastrukturni radovi u Srbiji sprovode kroz procedure koje nisu predviđene u zakonu o javnim nabavkama.

Velibor Tatić, koordinator radne grupe za poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika, ocenio je izveštaj Evropske komisije kao objektivan i podvukao neophodnost da se  dalje jačaju institucije. Naglasio je i potrebu da se dalje pruža podrška sektoru malih i srednjih preduzeća budući da su oni nosioci razvoja.

U delu posvećenom ispunjavanju političkih kriterijuma, bilo je reči o klasteru 1 – Osnove.

Koordinator klastera 1 – Nenad Vujić sa Pravosudne akademije, naglasio je da izveštaj Evropske komisije prepoznaje napore koje je Srbija preduzela u ispunjavanju standarda vezanih za vladavinu prava. U Klasteru 1 susreću se zakonodavna i izvršna grana vlasti što je specifično u odnosu za ostale klastere.

Srđan Majstorović koordinator međusektorske radne grupe za političke kriterijume Nacionalnog konventa, izjavio je da građani Srbije nemaju razloga da budu preterano zadovoljni izveštajem EK u Srbiji. On je istakao da kada su u pitanju politički kriterijumi Srbija ne napreduje brzinom kojom može i koja bi trebalo da odslikava iskrenu posvećenost evropskom putu. Po njegovom mišljenju nije dobro što su mnogi zakoni doneti  bez ozbiljnijih amandmana od strane narodnih poslanika, te da bi Skupština morala da ima snažniju kontrolu izvršne vlasti.

Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je da u Skupštini ima rasprave, ali da je trenutni sastav parlamenta takav da  se podnosi malo amandmana. Ona je ocenila da je Narodna skupština  ozbiljno pristupila preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštajnog perioda, a posebno  primedbama koje su se odnosila na rad Parlamenta.

Na sastanku je govorila i Maja Stojanović koordinatorka međusektorske radne grupe za slobodu izražavanja i slobodu medija, na temu okruženja za rad civilnog društva i medija. Naglasila je da ostaje problem primene usvojenih zakona što stvara probleme u praksi. Napadi na predstavnike medija su se nastavili u proteklih godinu dana. Osvrnula se i na slučajeve kada su organizacije civilnog društva napadane od strane tabloida.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić naglasila je da je obaveza države da stvori uslove za slobodan rad organizacija civilnog društva. U toku je priprema Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Planirano je da se Strategija nađe pred Narodnom skupštinom RS do kraja decembra 2021. godine.

Pitanje reforme policije u okviru Poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost pokrenuo je Bojan Elek. On je razmatrao kako da policija u Srbiji bude po meri građana.  Smatra da problemi u policiji ne dolaze iz nedostatka sposobnosti, već su posledica načina na kojim se upravlja odgovornošću a da je policija sama po sebi možda i jedna od najboljih i najbolje opremljenih u čitavom regionu.

Zoran Lazić državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, podsetio je pored reforme policije važno imati u vidu još dva reformska procesa koja su u toku, reforma migracione politike i reforma u borbi protiv organizacionog kriminala. Naveo je da je važan i rad na uvođenju jedinstvene dozvole za strance koja bi objedinila dozvolu za rad i dozvolu za boravak.

Čitavu Devetu plenarnu sednicu možete pogledati ovde.

Add Comment