Aktuelno    Održana Konferencija NKEU Klaster 6 – Spoljni odnosi

Održana Konferencija NKEU Klaster 6 – Spoljni odnosi

Deset godina nakon otvaranja pretpristupnih pregovora Srbije sa EU potreban je jak strateški pristup spoljnopolitičkim odnosima, istaknuto je na konferenciji Nacionalnog konventa o EU “Klaster 6 – Spoljni odnosi (Poglavlja 30 i 31): Deset godina nakon otvaranja pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. 

Duško Lopandić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta naznačio je važnost članstva Srbije u Svetskoj trgovinskog organizaciji (STO) i naglasio probleme gubitka strateške vizije koja je ranije postojala za članstvo u ovoj organizaciji. 

“Činjenica da neka zemlja nije u STO prosto je pokazatelj njene suštinske marginalizacije, gubitka njene strategije, posebno zato što je to vezano za pitanje ulaska u EU. Kao što znamo, članstvo u STO je jedno od dva završna merila za članstvo”, objasnio je Lopandić. 

Naglasio je da i pored toga što je relevantnost STO u današnje vreme upitna, u njoj se nalazi 166 članica, od kojh su sve zemlje na evropskom kontinentu članice osim Bosne i Hercegovine, Srbije i Belorusije što pokazuje jasnu poruku.

“Nema sumnje da se radi o velikom klubu. Biti u STO znači biti među većinom, biti među državama koje drže do svojih spoljnih ekonomskih odnosa”, naglasio je Lopandić. 

Lopandić je objasnio i da se zbog krize globalizacije i multilateralizma STO nalazi u nekoj vrsti pregovaračke blokade. 

“Famozna Doha runda i do dana današnjeg nije završena i pored iskoraka u nekim pitanjima. Mehanizam funkcioniše i radi ali u velikom obimu samo upravno. Neka ključna pitanja još uvek nisu rešena”, rekao je Lopandić. 

O regionalnom tržištu i Planu rasta EU govorila je Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji i naglasila da pored značajnih rezultata koji su ostvareni u ovoj oblasti, oni imaju i drugo stranu koja ima implikacije na proces EU integracija.

“Ono na šta treba voditi računa u zajedničkom regionalnom tržištu je, pored toga da se procesi regionalnih dogovora, pregovora ubrzaju, budu ambiciozniji, da i budu što manje opterećeni bilateralnim političkim pitanjima jer to je nešto što utiče na ceo proces”, rekla je Đurica.

“Naša spoljna politika je potčinjena unutrašnjom politikom. Tendencija je vladajuće stranke da drži sve pod kontrolom i da ne učini neke korake koji nisu korisni za naredni izborni ciklus”, rekao je Milan Igrutinović iz Instituta za Evropske studije. 

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku predstavio je sliku spoljnopolitičkih odnosa Srbije. 

“Dva igrača se ističu kao dominantne velike sile kada su u pitanju spoljnopolitička partnerstva Srbije. Politika četiri stuba i dalje postoji ali se drugačije manifestuje. Od četiri stuba postoje dva koja se znatno ističu. U pitanju su SAD i Kina”, rekao je Vuksanović i dodao da će u 21. veku veliki izazov predstavljati pronalazak balansa između partnerstva sa SAD i Kinom. 

Vukasnović je objasnio da srpsko-rusko odbrambeno partnerstvo praktično ne postoji trenutno, ali da je Rusija i dalje vektor u srpskoj spoljnoj politici zbog popularnosti u srpskom javnom mnjenju ali i mogućnosti da se koristi od strane vladajućeg rukovodstva za prednost partijske utakmice u Srbiji.

“Dominantni odbrambeni i bezbednosni partneri Srbije trenutno su NATO i SAD”, rekla je Ivana Ranković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i dodala da je u 2023. primećeno znatno povećanje broja vojnih vežbi u svim balkanskim državama. 

Ranković je objasnila da je jedna od novosti učešće Srbije u međunarodnoj misiji u Sinaju pod vođstvom SAD u 2023. godini pokazujući bliskost saradnje sa NATO i SAD što se često ne može primetiti u srpskom javnom diskursu zbog dominacije antizapadnih narativa. 

Katarina Đokić, istraživačica iz SIPRI predstavila je novosti vezane za trendove u Evropskoj odbrani i objasnila da postoje četiri značajne promene u ovoj oblasti – uvećanje ulaganja u vojsku i nabavljanja naoružanja, slabljenje dostignutih posthladnoratovskih tekovina izgradnje poverenja i uzajamne kontrole, opredeljenje EU ka većoj strateškoj autonomiji nabavljanja naoružanja i vojne opreme i pružanje vojne pomoći. 

“Vojni izdaci EU za odbranu ove godine su 244 milijarde evra što je najviši nivo vojnih izdataka nakon završetka hladnog rata uz fokus na konvencionalno naoružanje”, zaključila je Đokić.