Održana Plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

20. jun 2014.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji održao je danas prvu plenarnu sednicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zasedanje je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, rečima da je Rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, iskazana potreba za redovnim konsultacijama sa organizacijama civilnog društva tokom pristupnih pregovora.

Prisutne je u ime sekretarijata Nacionalnog konventa o EU, pozdravio Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, najavljujući da će Nacionalni konvent davati svoj doprinos postižući saglasnost o zauzimanju pozicija u pregovorima.

U prvom panelu je bilo reči o potrebi i važnosti uključivanja civilnog društva i celokupne javnosti u rad na formulaciji pozicija u pregovorima koje vodi Vlada Srbije.

Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, osvrnula se na standarde ponašanja koji postoje u Evropskoj uniji kada je u pitanju javnost informacija i dostupnost dokumenata. „Mi ih kao zemlja kandidat moramo poštovati“, rekla je Joksimović i dodala da u tome nema namere da se nešto sakrije.

Nj.E. Majkl Davenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenio je da su transparentnost i otvorenost u procesu evropske integracije Srbije ključni za postizanje najšireg konsenzusa o pitanjima pristupanja EU. On je pohvalio pripremljenost i stručnost pregovaračkih timova, ali je dodao da u proces pregovora moraju biti uključene organizacije civilnog društva. Posebnu podršku Evropske unije, preneo je Davenport, ima mehanizam uključivanja civilnog društva kakav je Nacionalni konvent o EU.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima Srbije, izrazila je zadovoljstvo zbog početka rada Nacionalnog konventa, za čije se uspostavljanje i sama zalagala. Miščević je istakla da nema snažne države bez podele vlasti i uključenosti civilnog društva.

Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, definisao je tri zadatka ovog Odbora: da svi zakoni koji se donose u Skupštini budu u skladu sa tekovinama Evropske unije, obaveštavanje građana o procesu pregovora i šta ti pregovori donose, kao i uključivanje organizacija civilnog društva u proces kako bi se ostvarila prva dva zadatka. On je podsetio da je pre petnaest dana usvojena Odluka o postupku razmatranja predloga pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojoj se navodi da će Odbor pre razmatranja predloga pozicije obavezno razmatrati predloge, priloge i preporuke predstavnika civilnog društva, odnosno Nacionalnog konventa o evropskoj integraciji Srbije.

Koordinatori 21 Radne grupe Nacionalnog konventa o EU predstavili su svoje članstvo i planove rada na pripremi mišljenja i priloga formulacijama pregovaračkih pozicija. Najavljen je posebno intenzivan rad u okviru Radnih grupa koje prate poglavlja 32 Finansijska kontrola, 23 Pravosuđe i osnovna prava, i 24 Pravda, sloboda i bezbednost. Sve Radne grupe ostaju otvorene za prijem novih članova i članica koji mogu konstruktivno doprineti radu Konventa.

Treći panel bio je posvećen razmatranju buduće uloge organizacija civilnog društva i medija u procesu evropske integracije Srbije. Na panelu su učestvovali šefovi poslaničkih grupe, Zoran Babić iz SNS-a i Marko Đurišić iz Nove demokratske stranke, i predstavnici Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke, Branko Ružić i Nataša Vučković, koji su govorili o opredeljenosti svojih stranaka za evropsku integraciju Srbije uz otvorenu i kvalitetnu debatu o svim važnim pitanjima. Panel je moderirala Ljubica Gojgić, novinarka RTV B92.

Iz ugla civilnog društva, mišljenje o mestu organizacija civilnog društva u procesu pregovora, dali su Sonja Liht, Mihailo Crnobrnja iz FEFA Centra za evropske integracije i javnu upravu i Sonja Stojanović Gajić direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Oni su istakli da je uključivost procesa neophodna za dobre rezultate u pregovorima, da apsolutno jedinstvo mišljenja u društvu nije poželjno, već je korisno da postoji živa polemika, a da će eventualna zloupotreba odredaba o poverljivosti imati negativan uticaj na poverenje i podršku javnosti. Takođe, naglašeno je da je vrlo važno da se građanima približi proces evropskih integracija.

Na pitanje Gojgićeve o ulozi parlamenta, Branko Ružić je rekao da je parlament jedan od stubova zakonodavnog procesa pristupanja EU. On je ocenio da je upravo zato Nacionalni konvent dobar okvir, jer omogućava redovnu komunikaciju Vlade, Narodne skupštine i predstavnika civilnog sektora.

Sonja Liht je podsetila da Nacionalni konvent ne predstavlja samo nevladin sektor, već civilno društvo, što je širi pojam. Ovaj sektor može i hoće da bude partner i neko ko će doprineti uspehu pregovora, reformi i integracije. „Mi ne možemo da donosimo odluke, zato smo saradnici na istom poslu i savest koja će garantovati da će sve biti u redu“, objasnila je Liht.

Nataša Vučković je potvrdila da je neophodno uključivanje civilnog društva, ali je navela opasnost na koju se mora obratiti pažnja. „Prvo, organizacije civilnog društva su proevropske. U ovom procesu moramo biti otvoreni i razumeti i antievropske stavove. U Narodnoj skupštini sve partije su takođe proevropske. Ipak, u društvu postoji drugačije mišljenje. To može biti povod za jačanje radikalnih grupa.“

Sa njom su se složili Marko Đurišić i Zoran Babić, rekavši da „ukoliko bismo imali antievropski blok, mogli bismo da suočimo ideje i time ojačamo evropski blok.“ Mihailo Crnobrnja je dodao da je civilno društvo heterogeno i ima pravo da tu svoju heterogenost artikuliše. „Ono što predstavlja bogatstvo civilnog društva ulazi u bogatstvo Nacionalnog konventa. Mora postojati kritička distanca. To je pošteno iznošenje neslaganja.“

Sonja Stojanović Gajić otvorila je pitanje poverljivosti i dostupnosti dokumenta. On je naglasila da javnost mora biti upoznata kada se o nečemu razgovara, ko o tome razgovara, kao i da većina dokumenata o kojima je reč mora biti javna. Ono što može biti tek privremeno poverljivo su pregovaračke pozicije o osetljivim temama. Takođe, neophodno je da sve informacije budu dostupne Narodnoj skupštini da o njima raspravlja.

Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU prisustvovali su predstavnici organizacija civilnog društva, visoki zvaničnici Vlade Srbije, predstavnici najvećih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, šef Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici diplomatskog kora.

Nacionalni konvent o EU okuplja više od 250 organizacija i koalicija civilnog društva iz cele Srbije, koje su se organizovale u 21 radnu grupu, kako bi se pratio tok pregovora i sprovođenja reformi u oblastima iz 35 pregovaračkih poglavlja. Konvent i radne grupe će raditi na formulisanju mišljenja i preporuka za pregovaračke pozicije Vlade Srbije i pružaće ekspertizu državnim organima i telima uključenim u proces pregovora.

Konvent će, takođe, najširoj javnosti i medijima pružati sve neophodne informacije o pregovorima o pristupanju EU, čineći taj proces otvorenim i transparentnim, ujedno ga približavajući građanima.

Nacionalni konvent je mehanizam koji omogućava neposrednu saradnju civilnog društva Srbije sa državnim institucijama zaduženim za vođenje pregovora. Ovo je, takođe, način za postizanje najšireg društvenog konsenzusa o članstvu Srbije u EU i kvalitetu nužnih reformi, uz najbolje rezultate, za najkraće moguće vreme.