Održano treće zasedanje Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

2. septembar 2015. godine

Treće zasedanje Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije održano je u sredu, 2. septembra 2015. godine u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Sednica je bila posvećena razmatranju predloga Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

Otvarajući sednicu, prof. dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije istakla je da Srbija obavlja važan i dobar posao u pogledu zakonodavne regulative u oblasti energetike. Na planu implementacije, sektor energetike u Srbiji je imao, kako je naglasila Tomićeva, velikodušnu pomoć od strane GIZ-a, KfW-a i drugih inostranih partnera, a posebno u projektima koji su vezani sa unapređenje energetske efikasnosti. Ona je rekla kako su finansijska sredstva koja Srbija koristi na osnovu IPA2 regulative u iznosu od 125 miliona evra vrlo značajna, ali ipak mala u poređenju sa 190 milijardi evra koliko EU planira da uloži u oblast energetike do 2030. godine. Gđa Tomić je podsetila da je na inicijativu Srbije prvi put organizovano zasedanje članova nacionalnih parlamenata u okviru Energetske zajednice.

Gđa Mirjana Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike je dodala da je politika Srbije u oblasti energetike u potpunosti usklađena sa njenim zakonskim i međunarodnim obavezama. Ocenila je da su sprovođenje i rezultati Strategije daleko važniji od njenog narativa.

G. Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice pohvalio je Srbiju kao prvu zemlju koja je u celosti prenela energetski paket u svoje nacionalno zakonodavstvo. On je dodao da energetska politika nije statična kategorija i da se menja u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, kriza i državnih intervencija.

G. Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu istakao je da Srbija dobija čak 70% svoje energije sagorevanjem lignita, te da joj u budućnosti predstoji proces dekarbonizacije koji uključuje i gašenje nekih od postojećih termoelektrana u ovoj zemlji.

Gđa Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost ukazala je na značaj učešća civilnog društva u bavljenju energerskim poteškoćama, budući da energetika, prema njenom mišljenju, predstavlja oblast koja dotiče svakog građanina društva Srbije, ali i čitavog sveta. Upravo je to razlog zbog koga je neophodno obezbediti što širi dijalog i interakciju između različitih aktera u oblasti energetike, smatra ona.

Učesnici su, u okviru zasedanja, učestvovali u radu u pet radnih grupa: Poglavlja 15 i 21, i zaštita potrošača; Električna energiјa; Obnovljivi izvori energiјe i energetska efikasnost; Ugalj, prirodni gas i derivati nafte; Zaštita životne sredine i klimatske promene. Svaka radna grupa je analizirala odvojen segment Predloga Strategije i obezbedila određene preporuke za izmene teksta Strategije pre njenog ulaska u skupštinsku proceduru.

Radna grupa koja se bavila pitanjem električne energije je u svojim zaključcima istakla da predloženi tekst Strategije ne predstavlja strategiju EPS-a, već Srbije, kao i da je neophodno konstruisati projekcije najvažnijih indikatora energetike i strategije razvoja do 2050. Ili čak 2100. godine.

Radnu grupa „Obnovljivi izvori energiјe i energetska efikasnost” izlaganjem je otvorio g. Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Sektoru za energetsku efikasnost i obnovlјive izvore energije, Ministarstva rudarstva i energetike, naglasio je da su svi ciljevi koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti iz Prvog akcionog plana u potpunosti ispunjeni. G. Aleksandar Macura, stručnjak za energetiku postavio je pitanje učešća javnosti u procesima koji su povezani sa pitanjima zaštite životne sredine, a posebno u skladu sa Aarhuskom konvencijom. Predstavio je primer Velike Britanije usvajanja Strategije energetske efikasnosti koji je jedan od retkih gde obavljen veliki broj javnih rasprava i debatovatno u javnosti o strateškim ciljevima.

G. Radojko Obradović sa Instituta za javne finansije osvrnuo se na problem neujednačenosti i neusaglašenosti brojnih strategija u Srbiji, koje se usvajaju ali se u potpunosti ne primenjuju. Mišljenja je da Strategije treba da pripremaju stručni instituti, a da se tema svakako mora uključiti i u obrazovni sistem kroz koji će stasati informisani građani. Naglasio je da je Narodna skupština prepoznala važnost energetske efikasnosti i u prethodnom sazivu formirala Radnu grupu za energetsku efiksasnost koja je funkcionisala u okviru Odbora. U oblasti zgradarstva nažalost nije mnogo vođeno računa o energetskoj efikasnosti u prošlosti, u njenom unapređenu kod postojećih objekata mora da postoji privatna inicijativa, ali svakako se ne sme iskjlučiti uloga kako nacionalnog tako i lokalnog nivoa vlasti jer se pitanje i te kako tiče njih prvenstveno kroz pokrivanje troškova za struju i grenjanje u zgradama koje su u njihovoj nadležnosti.

Tokom debate otvoreno je nekoliko pitanja, od vremenskog perioda programskog ciklusa, preko pitanja ESCO kompanija i moguće transformacije toplana u ovakave kompanije. Imajući u vidu predstojeće izmene Zakona o komunalnim delatnostima ovakav prelazak toplana u ESCO kompanije bi mogao biti razmatran, jer u skladu sa postojećim zakonodavstvo to trenutno nije moguće. Dodatnan problem predstavljaju i procedure prilikom ulaska u javno-privatna partnerstva koje su ui pored prilično liberalnog zakona nedovoljne, prvenstveno zbog komplikovanih procedura.

Radna grupa pod nazivom „Ugalj, prirodni gas i derivati nafte” je u svom izveštaju podvukla potrebu da strategija ne ostane samo spisak lepih želja, kao i neophodnost da njen tekst bude u potpunosti usklađen sa Strategijom odživog razvoja. U okviru konkretnih preporuka za tekst strategije, ova grupa je izdvojila potrebu učešća obnovljivih izvora u proizvodnji energije od najmanje 15%, formiranje jedinstvenog Instituta za energetiku na nivou Srbije, kao i stvaranje kratkoročnog plana kapaciteta za korišćenje prirodnog gasa kojima ova zemlja raspolaže.

Radna grupa koja se bavila zaštitom životne sredine i klimatskim promenama je kao pozitivan presedan okarakterisala prvo pominjanje životne sredine i klimatskih promena u okviru jednog ovakvog teksta. Takođe, primećeno je da je ovo prva strategija u oblasti energetike koja u određenoj meri uvažava concept održivog razvoja. Učesnici radne grupe smatraju da je kao prioritet za životnu sredinu i klimu neophodno postaviti standard energetske efikasnosti. Radna grupa je ukazala i na potrebu čvršćih garancija za kontinuirano obezbeđivanje učešća javnosti u proces sprovođenja, a ne samo donošenja strategije.

Izveštaj pripremila Valentina Đureta, koordinatorka programa u BFPE