Potrebna sveobuhvatna reforma saobraćajne politike Srbije

Dana 18. marta 2026. godine, u prostorijama Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, održana je sednica Radne grupe NKEU za poglavlja 14 (Transportna politika) i 21 (Transevropske mreže). Sednici su prisustvovali i u njenom radu aktivno učestvovali relevantni predstavnici akademske zajednice i privrede: prof. dr Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Slobodan Aćimović, profesor ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Goran Aleksić, predsednik Udruženja poslodavaca drumskog saobraćaja Srbije Srbijatransport; Nikola Tankosić, predsednik Poslovnog odbora drumskog teretnog transporta Srbijatransport; Mirko Vučinić, direktor Poslovnog udruženja drumskog transporta Panontransport Novi Sad; kao i predstavnici dela organizacija civilnog društva koje se bave temama saobraćaja: Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, udruženja „Jugo Cikling Kampanja“ i udruženja „E-sigurnost“ koje se bavi bezbednošću kritične infrastrukture.

Na sednici je konstatovano da Republika Srbija ulazi u ključnu fazu usklađivanja transportnog sistema sa pravnim tekovinama Evropske unije. U tom kontekstu je istaknuto da dosadašnji razvoj transportnog sistema, iako obeležen značajnim infrastrukturnim ulaganjima, nije u dovoljnoj meri praćen razvojem poslovnog ambijenta, institucionalnog okvira, tržišnih pravila i operativne funkcionalnosti sistema.

U izuzetno kvalitetnoj i relevantnoj diskusiji došlo se do većeg broja zaključaka i smernica među kojima su ključne da se Srbija trenutno suočava sa situacijom u kojoj postoji značajno unapređena infrastrukturna osnova, ali nedostaje sveobuhvatna, integrisana i ekonomski orijentisana saobraćajna politika.

Posebno je naglašeno da neusklađenost sa pravnim tekovinama EU direktno utiče na konkurentnost domaćih prevoznika. Srpski transportni operateri se često suočavaju sa administrativnim, bilateralnim i operativnim barijerama, dolazi do situacija nelojalne konkurencije i ograničenog pristupa tržištu EU. Ovo nije samo pravno pitanje, već ključno ekonomsko pitanje pozicije Srbije u evropskom transportnom prostoru.

Ukazano je da Srbiji nedostaje adekvatan institucionalni okvir, jer nema specijalizovano ministarstvo za saobraćaj, iako saobraćaj predstavlja oko 7% nacionalnog bruto dohotka i oko ili više od 10% ukupne zaposlenosti.

Posebno se naglašava da je neophodno puno usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU (Poglavlje 14), a ne delimična transpozicija. To podrazumeva potpunu transpoziciju regulativa EU, uspostavljanje mehanizama primene i nadzor, institucionalnu sposobnost za sprovođenje propisa, jedinstvenu i doslednu primenu na teritoriji cele države. Bez toga, formalno usklađivanje ostaje bez efekta, tržište ostaje nefunkcionalno, a privreda trpi direktne posledice.

Neophodan je poseban fokus na pristup tržištu i fer konkurenciju, socijalna pravila u transportu, prava putnika, multimodalnost, digitalizaciju, kontrolu i nadzor.

Jasno je naglašena potreba sveobuhvatnog integrisanja kako robne tako i putničke saobraćajne politike i stvaranja institucija koje će na stručan i usmeren način stvoriti podsticajni okvir za razvoj javnog putničkog prevoza na celoj teritoriji Srbije i stvoriti planski okvir za stvaranje preduslova modernizacije multimodalnog prevoza bez koga nema održivog dugoročnog ekonomskog razvoja i integracije u zajedničko evropsko tržište. Konstatovano je da razvoj saobraćaja nije moguć bez uređenog i predvidivog poslovnog okruženja. Neophodno je uspostaviti jasna, transparentna i stabilna tržišna pravila, eliminisati administrativne barijere za poslovanje, obezbediti jednake uslove za sve učesnike na tržištu, unaprediti sistem javnih nabavki i koncesija, omogućiti dugoročnu predvidivost za investicije u sektoru transporta.

Posebno je naglašeno da transport nije sam sebi cilj, već da je u funkciji robe i putnika, i direktno je povezan sa konkurentnošću privrede i kvalitetom života građana.

Jedan od ključnih zaključaka je da Srbiji nedostaje saobraćajna politika i strategija saobraćaja, odnosno jedinstven, integrisan, multimodalan i ekonomski orijentisan sistem strateškog upravljanja saobraćajem. To podrazumeva povezivanje svih vidova transporta u jedinstven sistem, definisanje jasnih razvojnih prioriteta, upravljanje na osnovu podataka i povezivanje transportne politike sa ekonomskom politikom.

Ogromne probleme u razvoju i funkcionisanju svih vidova saobraćaja predstavlja neusaglašenost sa evropskim pravnim tekovinama koja dovodi do situacije u kojoj se srpski operateri suočavaju sa problemom konkurentnosti i pojavljuju kao nelojalna konkurencija u EU, čime se stvaraju administrativne, bilateralne i fizičke barijere za slobodan i neometan transport, protok putnika i robe. Posledica su duge i komplikovane granične procedure, ograničenja šengenskih pravila, ograničenje broja bilateralnih dozvola za prevoznike, što stvara značajan trošak vremena i novca koji plaćaju privreda i putnici, čime se urušavaju konkurentnost i efikasnost.

Takođe je ukazano na potrebu jačanja institucionalnog okvira, mogućeg formiranja jasnije profilisanog resora transporta, uključivanja struke u donošenje ključnih odluka.

Posebno je naglašeno da Srbija mora razviti mrežu logističkih centara i intermodalnih terminala, jačati ulogu železnice i rečnog transporta, iskoristiti potencijal Dunava, integrisati drumski, železnički, rečni i vazdušni transport. Neophodno je razvijati intermodalne sisteme i tehnologije transporta koje podrazumevaju uključivanje železničkog, drumskog, rečnog i vazdušnog transporta, što bi obezbedilo ekonomična, energetski i ekološki efikasna logistička rešenja isporuke robe na lokalnim, regionalnim i globalnim tržištima. Neophodno je definisati i razvijati mrežu logističkih centara i intermodalnih terminala u kojima bi se povezivali različiti vidovi transporta i pružala intermodalnalogistička usluga. Poseban fokus je potrebno usmeriti na razvoj železnice kao ključnog sistema za masovan prevoz robe i putnika, ali i na rečni transport i potencijal koji ima Dunav kao plovni put. Prekogranične procedure predstavljaju značajne barijere za efikasno povezivanje i uključivanje našeg logističkog i transportnog sistema u regionalne, evropske i globalne tokove.

Bez toga nema efikasne logistike, nema konkurentne privrede, nema integracije u EU tržište.

Zbog toga je neophodno sistemsko uvođenje modela organizovanja javne usluge prevoza putnika, unapređenje multimodalnosti sistema i vidova transporta, jačanje uloge lokalnih samouprava i okruga uz kvalitetnu organizaciju i integraciju javnog prevoza.

Saobraćajni sistem Srbije mora preći iz faze infrastrukturnog razvoja u fazu sistemskog, funkcionalnog i ekonomski usmerenog razvoja. Potpuno usklađivanje sa Poglavljem 14 ne treba da bude formalni uslov u procesu pristupanja Evropskoj uniji. To je prvenstveni interes privrede i građana Republike Srbije, preduslov konkurentnosti privrede, preduslov funkcionalnog transportnog sistema i preduslov ekonomskog razvoja Srbije.

Naglašeno je da obrazovne institucije pariraju izazovima ekonomske i društvene transformacije koja se očekuje, ali da je u donošenju ključnih strateških odluka u sektorima drumskog, železničkog, multimodalnog, gradskog, rečnog neophodno uključenje struke zarad održivih, dugoročno društveno i ekonomski te ekološki korisnih projekata.

Radna grupa NKEU za poglavlja 14 i 21