Uncategorized    Predstavnici NKEU na sastanku radne grupe za izradu novog nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Predstavnici NKEU na sastanku radne grupe za izradu novog nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

U skladu sa ponudom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da Nacionalni konvent odredi do dva predstavnika koji će učestvovati na sednicama radne grupe za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – ZoSPIJZ, sastanku koji je održan u petak, 20.3.2021, učestvovali su Ana Toskić – Cvetinović iz organizacije Partneri za demokratske promene i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost – Srbija. U pitanju su organizacije koje su i tokom ranijih faza pripreme nacrta izmena i dopuna (2018/2019) davale niz predloga i komentara.

Radna grupa je kao polazište za izradu novog nacrta uzela poslednji objavljeni prethodni nacrt (iz novembra 2019), koji je izmenjena (i delimično poboljšana) verzija nacrta iz 2018. O nacrtu iz 2019, za razliku od onog iz 2018, nije bila vođena javna rasprava. Aktuelna radna grupa je na taj nacrt unosila dopune, ali one još uvek nisu javno dostupne.

Predstavnici NKEU su na ovom sastanku dobili priliku da izlože svoje predloge i komentare, što su na najbolji način i iskoristili, govoreći o promenama u dva člana Zakona, koja su među ključnima za ostvarivanje prava na pristup informacijama u celini.

U vezi sa članom 3, kojim se određuje krug organa vlasti, to jest obveznika ovog zakona, pozdravili smo nameru, koja postoji od početka rada na izmenama zakona da se proširi krug obveznika i na pojedina lica koja trenutno nisu obuhvaćena (npr. javni beležnici), kao i da se prošire pojedine obaveze na sve organe vlasti, brisanjem razlike koja se sada pravi između „državnih organa“ i „organa vlasti u širem smislu“.

S druge strane, ukazali smo na to da postojeća definicija isključuje iz obuhvata pravna lica u kojima je država posredno vlasnik sa više od 50%, na primer, tako što javno preduzeće osnuje „ćerku – firmu“. Ovaj izuzetak nema opravdanje sa stanovišta korišćenja javnih sredstava, a pored kritika domaće javnosti, na njega je ukazala u svom ekspertskom mišljenju i SIGMA. Nasuprot tome, predložili smo da se krug obveznika zakona proširi i na pojedina pravna lica koja su u manjinskom vlasništvu države, u slučajevima kada je tim preduzećima preneta na korišćenje javna imovina velike vrednosti ili je država garantovala za ispunjavanje njihovih kreditnih obaveza, tako da javna imovina kojom raspolažu na taj način ima veću vrednost od imovine privrednog društva koja potiče iz privatnih izvora.

U vezi sa ovim članom ukazali smo ponovo na neodrživost obrazloženja koje se sada navodi kao osnov za isključenje verskih zajednica i političkih stranaka kao organa vlasti. Ukazali smo i na nepreciznost odredaba na osnovu kojih bi se utvrđivalo da li neko jeste ili nije organ vlasti po osnovu „pretežnog finansiranja“ (šta znači „finansiranje“, u kojem periodu se posmatra i slično).

U vezi sa članom 9. Zakona, gde se propisuju neki od mogućih osnova za ograničavanje prava na pristup informacijama, naše osnovno polazište je bilo da Ustav ne pruža mogućnost da se dostignuti nivo prava javnosti da zna sužava kroz izmene Zakona, i da je u tom smislu neprihvatljivo uvođenje novih mogućih izuzetaka, a da bi pogotovo bilo neprihvatljivo stvaranje apsolutnih izuzetaka (to jest, isključenje pojedinih informacija od mogućnosti da se pruže na osnovu zahteva za pristup informacijama) i da je upravo nepostojanje apsolutnih izuzetaka bio jedan od razloga da srpski Zakon bude dobro ocenjen u međunarodnim rangiranjima ovih propisa.

Imajući to u vidu, naš načelni odgovor na svaki predlog kojim se predviđa uvođenje novih osnova ograničavanja prava jeste to da ih ne treba uvoditi, jer su oni već obuhvaćeni kroz osnove koji su već propisani. Na primer, nema potrebe da se stvara novi osnov ograničavanja za privredna društva koja posluju na tržištu, jer se on može štititi uz pozivanje na već postojeći osnov (poslovna tajna), nema razloga da se propisuje poseban osnov u oblasti monetarne politike, jer se on može podvesti pod postojeću mogućnost ograničavanja pristupa na osnovu određene tajnosti podataka i slično.

U članu 9. je naročito neprihvatljiv predlog (koji figurira još iz novembra 2019), da se briše deo iza zareza u članu 9. t. 5). (Boldovano u tekstu)

5) учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна ТАЈНИ ПОДАТАК ИЛИ ПРЕДСТАВЉА ПОСЛОВНУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНУ ТАЈНУ, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији;

Eventualno brisanje ovih odredaba bi oslobodilo organ vlasti dužnosti, koja nesumnjivo postoji od 2004. godine, kada je Zakon donet, da u situacijama kada dobiju zahtev za pristup informacijama, a deo traženih podataka se nalazi u dokumentu koji je označen kao tajan, razmotre da li je takvu tajnost i dalje potrebno čuvati (u celosti ili u vezi sa pojedinim delovima dokumenta).

Add Comment