Radna grupa
29. Carinska unija
Kada završimo proces pristupanja i postanemo članica EU srpski državljani će moći da kupe robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih dažbina, dopreme u Srbiju. Srbija će nakon pristupanja, kao i sve države članice EU, primenjivati istu carinsku stopu na robu koja se uvozi iz zemalja koje nisu članice EU.
Kada budemo deo unije naši carinici će raditi po visokim profesionalnim standardima koji važe u EU. Bićemo deo Zajedničke trgovinske politike i zajedničkog poljoprivrednog tržišta uz efikasnu koordinaciju ekonomskih i monetarnih politike među državama članicama. Sve to bez carinske unije ne bi bilo moguće.
Pojam carinska unija podrazumeva prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih zemalja primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote.
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Preporuke koje upućuje radna grupa
Imajući u vidu generalno dobar nivo opšte pripremljenosti Srbije u Poglavlju 29, ali uz to i znake ograničenog napredovanja u usvajanju podzakonskih akata, i imajući u vidu preporuke Evropske komisije u periodu 2019-2020. godine, potrebno je dalje zalaganje na planu dogradnje carinskih sistema, posebno kada je u pitanju integrisano upravljanja rizikom od strane carinske administracije.
Potrebno je, takođe, da Srbija ubrza pravnu harmonizaciju sa tekovinama EU u pitanjima kulturnih dobara, slobodnih zona i aspektima sigurnosti prilikom nadzora prelaska robe na carini.
Dalji razvoj carinskog sistema, i posebno harmonizacije sa Evropskom unijom, ne zavisi toliko od usklađivanja osnovnih carinskih propisa ili podzakonskih akata (koji su uglavnom u velikoj meri usklađeni), koliko od konkretne primene operativnih mera u oblasti IT / kompjuterizacije, posebno kada je u pitanju potreba za visokim finansijskim ulaganjima u IT opremu i programe, kao i stalno ulaganje u ljudske resurse
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu
Članovi
CENTAR ZA MEĐUNARODNE I BEZBEDNOSNE POSLOVE (ISAC)
Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) je nezavisan, neprofitan i nevladin tink-tank, registrovan kao fondacija, sa sedištem u Beogradu. ISAC fond nastavlja, proširuje i unapređuje rad Centra za proučavanje odbrane i bezbednosti, osnovanog u avgustu 2002. godine (u okviru G17 Instituta), iz kojeg se razvio u januaru 2006. godine. ISAC doprinosi i služi preobražaju Srbije na putu ka članstvu u EU i Evroatlantskim institucijama, suočavajući se sa izazovima koji stoje pred našom zemljom i regionom, utičući na politiku i donošenje odluka kroz istraživanja, predloge delovanja, političke analize i procene, kao i specijalističko obrazovanje, sa konačnim ciljem dostizanja naprednije budućnosti za sadašnje i dolazeće generacije. Tokom prethodnih sedam godina rada, ISAC je sproveo veći broj projekata, uključujući objavljivanje vodiča na teme evropske i evroatlantske integracije, treninge u saradnji sa Ministarstvom odbrane Srbije, treninge za studente, okrugle stolove, konferencije i radionice na različite teme, kao i objavljivanje većeg broja predloga praktične politike i analiza u vezi sa međunarodnim odnosima, bezbednosnom saradnjom i odbranom, te sa međunarodnom ekonomskom saradnjom Srbije.
KOORDINATOR RADNE GRUPE
Radnom grupom rukovodi Bojana Todorović
ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE
Aleksandar Zdravković – Institut ekonomskih nauka
Aleksandra Urošev – Centar za visoke ekonomske studije
Boško Živković – Beogradski uniterzitet
Dragan Filimonović MSc – Institut ekonomskih nauka
Dragana Gnjatović – Univerzitet u Kragujevcu
Goran Nikolić – Institutu za spolјnu trgovinu
Isidora Ljumović – Ekonomski institut
Ivan Marković – Univerzitet u Nišu
Ivan Nikolić – Ekonomski institut
Jelena Minović – Institut ekonomskih nauka
Ljudmila Bjelić – Unicredit banka
Mališa Đukić – Univerzitet Union
Milojko Arsić – Beogradski uniterzitet
Nikša Vušurović – Unicredit banka
Saša Ranđelović – Beogradski uniterzitet
Slađana Sredojević – Udruženje banaka Srbije
Spasoje Tuševljak – UIS
Srđan Marinković – Univerzitet u Nišu
Svetlana Popović – Beogradski uniterzitet
Vesna Aleksić – Institut ekonomskih nauka
Živojin Misić – Expobank CZ
Zoran Grubišić – Univerzitet Union