Carinska unija

Radna grupa

29. Carinska unija

Kada završimo proces pristupanja i postanemo članica EU srpski državljani će moći da kupe robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih dažbina, dopreme u Srbiju. Srbija će nakon pristupanja, kao i sve države članice EU, primenjivati istu carinsku stopu na robu koja se uvozi iz zemalja koje nisu članice EU.

Kada budemo deo unije naši carinici će raditi po visokim profesionalnim standardima koji važe u EU. Bićemo deo Zajedničke trgovinske politike i zajedničkog poljoprivrednog tržišta uz efikasnu koordinaciju ekonomskih i monetarnih politike među državama članicama. Sve to bez carinske unije ne bi bilo moguće.

Pojam carinska unija podrazumeva prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih zemalja primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Preporuke koje upućuje radna grupa

Imajući u vidu generalno dobar nivo opšte pripremljenosti Srbije u Poglavlju 29, ali uz to i znake ograničenog napredovanja u usvajanju podzakonskih akata, i imajući u vidu preporuke Evropske komisije u periodu 2019-2020. godine, potrebno je dalje zalaganje na planu dogradnje carinskih sistema, posebno kada je u pitanju integrisano upravljanja rizikom od strane carinske administracije.

Potrebno je, takođe, da Srbija ubrza pravnu harmonizaciju sa tekovinama EU u pitanjima kulturnih dobara, slobodnih zona i aspektima sigurnosti prilikom nadzora prelaska robe na carini.

Dalji razvoj carinskog sistema, i posebno harmonizacije sa Evropskom unijom, ne zavisi toliko od usklađivanja osnovnih carinskih propisa ili podzakonskih akata (koji su uglavnom u velikoj meri usklađeni), koliko od konkretne primene operativnih mera u oblasti IT / kompjuterizacije, posebno kada je u pitanju potreba za visokim finansijskim ulaganjima u IT opremu i programe, kao i stalno ulaganje u ljudske resurse

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Članovi

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA (IEN)

Institut ekonomskih nauka – IEN je neprofitna naučnoistraživačka institucija u vlasništvu Republike Srbije koja se već 54 godina uspešno bavi istraživanja i analizama iz različitih oblasti ekonomskih nauka.

Područje delatnosti IEN je veoma široko, počev od izrade makroekonomskih studija, projekcija i predvidjanja, preko analiza međunarodnih ekonomskih odnosa, stanja svetske privrede i međunarodne trgovine, izrade studija i strategija privrednog, regionalnog i održivog razvoja, sektorskih ekonomskih politika do velikog broja projekata za potrebe privrednih subjekata u gotovo svim privrednim oblastima.

Takođe, značajna delatnost IEN se odnosi na pružanje seta vrhunskih usluga iz domena konsaltinga, inoviranja znanja, kontinuelni trening i obrazovanje u oblastima savremene poslovne ekonomije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, finansija i drugih oblasti. Preko svoje “ćerke” Beogradske bankarske akademije (BBA) – Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije IEN daje pun doprinos edukaciji ljudskih resursa po najvišim akademskim i profesionalnim resursima.

KOORDINATOR RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Prof. dr Marko Malović (1975) diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1997, magistrirao 2001. a doktorirao 2004. tezom iz oblasti međunarodnih finansija. Docent je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radi na Institutu ekonomskih nauka, Beograd, Srbija, kao glavni koordinator časopisa MAP (Makroekonomske analize i prognoze, 9 poslednjih brojeva) i naučni istraživač. Na UDG Fakultet za međunarodnu ekonomiju, finansije i poslovanje – Vanredni profesor (od 2010.), Podgorica, CG – predaje međunarodnu ekonomiju, a na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, FPE vanredni je profesor na Fakultetu poslovne ekonomije (od 2010.). U Bijeljini, RS, Bosna i Hercegovina, nastavnik je monetarne i međunarodne ekonomije na dodiplomskim studijama i evropskih ekonomskih integracija za postdiplomce. Bio je gostujući profesor na London School of Economics, Velika Britanija. Angažovan je na predmetima: Međunarodna ekonomija, Ekonomika EU, Međunarodno bankarstvo (na postdiplomskim studijama).  Govori engleski, nemački, grčki i ima osnovno znanje japanskog jezika.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Aleksandar Zdravković – Institut ekonomskih nauka

Aleksandra Urošev – Centar za visoke ekonomske studije

Boško Živković – Beogradski uniterzitet

Dragan Filimonović MSc – Institut ekonomskih nauka

Dragana Gnjatović – Univerzitet u Kragujevcu

Goran Nikolić – Institutu za spolјnu trgovinu

Isidora Ljumović – Ekonomski institut

Ivan Marković – Univerzitet u Nišu

Ivan Nikolić Ekonomski institut

Jelena Minović – Institut ekonomskih nauka

Ljudmila Bjelić – Unicredit banka

Mališa Đukić – Univerzitet Union

Milojko Arsić – Beogradski uniterzitet

Nikša Vušurović – Unicredit banka

Saša Ranđelović – Beogradski uniterzitet

Slađana Sredojević – Udruženje banaka Srbije

Spasoje Tuševljak – UIS

Srđan Marinković – Univerzitet u Nišu

Svetlana Popović – Beogradski uniterzitet

Vesna Aleksić – Institut ekonomskih nauka

Živojin Misić – Expobank CZ

Zoran Grubišić – Univerzitet Union