Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Radna grupa

30. Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Nakon pristupanja EU, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences – GSP52)

Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, carinska unija Rusija–Belorusija–Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU.

Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom zemljom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na određene srpske poljoprivredne proizvode, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU).

Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i imaće obavezu da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume EU, iz kojih Srbija može da dobije mnogo koristi, pošto će joj biti otvorena nova tržišta.

Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini (pre svega Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji mora biti usklađen sa pravilima EU u toj oblasti, a što sada nije slučaj), kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim zemljama (pre svega sa Rusijom i Ukrajinom, budući da se ne pregovara sa svim zemljama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže). Srbija je u procesu pristupanja STO od 2006. godine.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Preporuke radne grupe

Vlada Republike Srbije treba ponovo da pokrene koordinisani međuresorski proces koji bi rezultovao jasnom političkom odlukom za donošenje novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima, baziranog na propisima EU u tom domenu

Potrebno je unaprediti napore kako bi se, u što kraćem roku, okončali bilateralni pregovori u okviru STO-a. Srbija, u tom smislu, treba da podigne pregovore sa pojedinim zemljama na viši nivo i da unapredi koordinaciju sa EU kako bi se bilateralni pregovori, pre svega sa Ukrajinom, Brazilom i svakako Rusijom, što efikasnije sprovodili i okončali.

Vlada Republike Srbije treba da, u što kraćem roku, imenuje stalnog predstavnika pri Generalnom sekretarijatu STO u Ženevi. Bez stalnog predstavnika (kojeg Srbija nema od 2013. godine), Srbija je uskraćena za informacije iz prve ruke i adekvatno i pravovremeno praćenje procesa koji se odvijaju u centrali STO-a, interesi Srbije se ne zastupaju na adekvatan način i istovremeno se urušava ugled naše zemlje, što značajno podriva kapacitete dela administracije koji se bavi ovim pitanjima, dok se istovremeno podriva ugled Srbije.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Preporuke radne grupe

Vlada Republike Srbije treba da ponovo pokrene koordinisani međuresorski proces koji bi rezultovao jasnom političkom odlukom za donošenje novog Zakona o genetički modifkovanim organizmima

Vlada Republike Srbije treba da se maksimalno angažuje na upoznavanju partnera u EU i državama članicama, kao i njihovim medijima, o tome šta je priroda Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom i da doprinese smanjivanju kontraverzi koje je njegovo stupanje na snagu izazvalo u javnosti pojedinih država članica.

Administrativni kapaciteti Srbije u oblasti spoljne trgovine su značajno podriveni, što je posledica ukupne politike prema kadrovima u svim oblastima.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu

31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Kao članica EU, Srbija će morati da usaglašava svoje spoljnopolitičke stavove sa drugim državama članicama i da se pridržava zajedničkog spoljnopolitičkog kursa EU, ali će takođe imati pravo glasa i moći će da utiče na utvrđivanje tog kursa, kao i druge članice EU.

Kroz pregovarački proces će se raditi na smanjenju ilegalnog posedovanja malog i lakog naoružanja, što će dovesti do veće bezbednosti građana. Srbija će učestvovati u zajedničkim akcijama EU za upravljanje krizama i sprečavanje konflikata. Radiće se na sprečavanju ilegalne trgovine oružjem, što će na globalnom nivou dovesti do sprečavanja upotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

Kada budemo deo EU usvojićemo prioritetne stavove i vrednosti oko kojih se kreira zajednički spoljnopolitički i bezbednosni pristup EU  – ljudska prava, demokratija i vladavina zakona; međunarodno pravo, prevencija konflikata, upravljanje krizama i izgradnja mira; zabrana proliferacije i kontrola oružja i izvoza oružja; borba protiv terorizma; podrška Međunarodnom krivičnom tribunalu itd.

U EU ćemo imati rešene bilateralne sporove sa susednim zemljama i unapređenu dobrosusedska saradnja.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Preporuke radne grupe

Vlada Republike Srbije mora jasno da stavi do znanja Evropskoj uniji i državama članicama da postoji dugoročni plan za usklađivanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama i da, u što kraćem roku, počne da se progresivno usaglašava.

U kontekstu nove metodologije za pretpristupne pregovore sa EU, Vlada Republike Srbije treba da prepozna momenat i da se aktivno zalaže za obnovljeni javni dijalog oko otvaranja celog klastera „Spoljni odnosi“. Pregovori oko otvaranja celog klastera predstavljaju idealan momenat za „novi početak“ oko usaglašavanja Srbije za ZSBP-om

Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa proaktivnim pristupom kada je reč o učešću u Zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, pre svega kada je reč o stvaranju sistema za učešće Srbije u civilnim misijama, kao i oko potencijalnog učešća u Stalnoj strukturnoj saradnji.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Preporuke radne grupe

Vlada Republike Srbije mora jasno da stavi do znanja Evropskoj uniji i državama članicama da postoji dugoročni plan za usklađivanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama i da, u što kraćem roku, počne da se progresivno usaglašava.

Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa proaktivnim pristupom kada je reč o učešću u Zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, pre svega kada je reč o stvaranju sistema za učešće Srbije u civilnim misijama, kao i oko potencijalnog učešća u Stalnoj strukturnoj saradnji.

Vlada Republike Srbije treba da formuliše strategiju spoljne politike ili bar principe na kojima ona počiva, u kojoj će cilj integracije u EU biti nedvosmisleno postavljen kao prioritetan.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu

Članovi

CENTAR ZA MEĐUNARODNE I BEZBEDNOSNE POSLOVE (ISAC)

Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) je nezavisan, neprofitan i nevladin tink-tank, registrovan kao fondacija, sa sedištem u Beogradu. ISAC fond nastavlja, proširuje i unapređuje rad Centra za proučavanje odbrane i bezbednosti, osnovanog u avgustu 2002. godine (u okviru G17 Instituta), iz kojeg se razvio u januaru 2006. godine. ISAC doprinosi i služi preobražaju Srbije na putu ka članstvu u EU i Evroatlantskim institucijama, suočavajući se sa izazovima koji stoje pred našom zemljom i regionom, utičući na politiku i donošenje odluka kroz istraživanja, predloge delovanja, političke analize i procene, kao i specijalističko obrazovanje, sa konačnim ciljem dostizanja naprednije budućnosti za sadašnje i dolazeće generacije. Tokom prethodnih  sedam godina rada, ISAC je sproveo veći broj projekata, uključujući objavljivanje vodiča na teme evropske i evroatlantske integracije, treninge u saradnji sa Ministarstvom odbrane Srbije, treninge za studente, okrugle stolove, konferencije i radionice na različite teme, kao i objavljivanje većeg broja predloga praktične politike i analiza u vezi sa međunarodnim odnosima, bezbednosnom saradnjom i odbranom, te sa međunarodnom ekonomskom saradnjom Srbije.

KOORDINATOR RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Igor Novaković. U Centru za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fondu obavlja funkciju direktora istraživanja. G. Novaković se bavi pitanjima iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosti, sa fokusom na procese evropskih i evroatlantskih integracija i saradnje, regionalnu saradnju i bilateralne odnose Srbije sa drugim državama, kao i na pitanja međuetničkog dijaloga u jugoistočnoj Evropi. G. Novaković je autor brojnih analiza, studija i predloga praktične politike. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, postdiplomske studije iz oblasti međunarodnih odnosa i evropskih studija završio na Univerzitetima u Bolonji i Novom Sadu, dok je osnovne studije iz istorije završio na Univerzitetu u Novom Sadu.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Adel Abusara, nezavisni ekspert za sajber bezbednost
Đorđe Popović, Beogradski fond za političku izuzetnost
Irina Rizmal, nezavisna ekspertkinja za sajber bezbednost
Jelica Minić, Evropski pokret u Srbiji i Forum za međunarodne odnose
Jovana Bogosavljević, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, ISAC Fond
Maja Divac, novinar
Marko Drajić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Marko Kovačević, Fakultet političkih nauka
Marko Savković, Beogradski fond za političku izuzetnost
Milan Igrutinović, Institut za evropske studije
Naim Leo Beširi, Institut za evropske poslove
Natan Albahari, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, ISAC Fond
Nemanja Todorović Štiplija, European Western Balkans
Nikola Burazer, Centar za savremene politike
Seška Stanojlović, Helsinški odbor za ljudska prava
Stefan Vladisavljev, Beogradski fond za političku izuzetnost
Strahinja Subotić, Centar za evropske politike
Vuk Vuksanović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku