Radna grupa
16. Oporezivanje
Cilj harmonizacije propisa u ovoj oblasti je obezbeđenje fer i pravičnog oporezivanja građana i privrede, eliminisanje fiskalne diskriminacije između poreskih obveznika iste ekonomske snage, borba protiv poreske evazije. Pored usklađivanja zakonodavnog okvira, tokom procesa pristupanja EU potrebno dodatno ojačati administrativne kapacitete pre svega PU ali i ostalih organa koji utvrđuju i vrše naplatu javnih prihoda.
Obaveza usklađivanja zakonodavstva sa EU postoji u oblasti posrednih (indirektnih) poreza, i to poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza, koji su propisani posebnim Direktivama EU. Obe Direktive definišu predmet oporezivanja, momenat nastanka poreske obaveze, poreskog obveznika, načine i rokove plaćanja, oslobođenja, olakšice i refundacije. Takođe Direktive propisuju minimalne iznose, odnosno poreske stope, a svaka država članica ima potpunu slobodu da svojim nacionimalnim zakonima propiše veće iznose. Tako je Direktivom propisana minimalna standardna stopa PDV-a (15%) i minimalna snižena stopa (5%). Sa druge strane, Direktiva koja uređuje akcize propisuje minimalne iznose za tri velike grupe proizvoda, a to su energenti, duvanski proizvodi i alkoholna pića.
Preporuke radne grupe za 2021. godinu
Tokom proteklog perioda je bilo dosta inicijativa i predloga vezanih za poreze, ali i neporeske dažbine i parafiskale. Najveći broj predloga je usmeren, pre svega, na administrativno rasterećenje privrede, te sa svoje strane doprinosi smanjenju nelojalne konkurencije između privrednih subjekata, kao i eliminisanju bilo kakvog vida poreske diskriminacije. U tom smislu, preporuke nisu u suprotnosti sa odgovarajućim direktivama EU, a direktno ili indirektno doprinose smanjenju poreske evazije i sive ekonomije. Predlozi koje ovde navodimo sadržani su i u Sivoj knjizi NALED-a, a odnose se prvenstveno na Ministarstvo finansija (u čijoj je nadležnosti srpski poreski sistem – direktni i indirektni porezi) i, u manjoj meri, na druga resorna ministarstva Vlade RS.
Smanjenje poreskog opterećenja najnižih zarada, uspostavljanje veće progresivnosti oporezivanja rada i reforma postojećeg sistema doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sa ciljem stimulisanja poslodavaca da (legalno) angažuju radnike, potrebno je značajnije smanjiti poresko opterećenje najnižih zarada i sprovesti reformu postojećeg sistema doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje (prelazak na finansiranje iz opštih poreza, umesto iz doprinosa za zdravstvo)
Ukinuti obavezu sačinjavanja POPDV obrasca i njegovog dostavljanja zajedno sa poreskom prijavom za PDV (PPPDV). S obzirom da će novi fiskalni uređaji (koji zamenjuju stare fiskalne kase) i obaveza evidentiranja faktura preko sistema e-fakture obezbediti sve podatke za generisanje obrasca POPDV i PPPDV, predlažemo da se Pravilnik koji propisuje izradu POPDV obrasca ukine, čime će se administrativno rasteretiti privreda
Propisati kraći rok za povraćaj više plaćenog PDV-a. Zbog činjenice da je u poslednjih nekoliko godina Poreska uprava značajno skratila rokove u kojima vrši povraćaj PDV-a poreskim obveznicima, preporuka je da se zakonom propiše rok od 15 dana za sve poreske obveznike, ne samo za pretežne izvoznike kako je predviđeno važećim Zakonom o PDV-u. Alternativno, predlažemo da ostane rok od 15 dana za pretežne izvoznike, a da se za ostale poreske obveznike zakonski rok skrati sa 45 na 25 dana.
Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Na osnovu izrađenih analiza i utvrđenih merila za otvaranje ovog poglavlja, ključne preporuke Radne grupe NKEU su:
da se izmeni Zakon o akcizama u delu koji se odnosi na jaka alkoholna pića, tako da se visina akcize utvrđuje prema procentu alkohola, a ne prema vrsti pića, kako bi se eliminisala fiskalna diskriminacija koja je duži niz godina prisutna kod akciza na jaka alkoholna pića
da se intenzivira proces transformacije i modernizacije Poreske uprave, posebno sa aspekta jačanja administrativnih kapaciteta (analiza i procena), unapređenja IT sistema i ustanovljavanja jednoznačnog tumačenja poreskih propisa
da se ukine Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u, kojim je propisano dostavljanje obrasca pregleda obračuna PDV-a (POPDV) uz svaku poresku prijavu (PPPDV), sa ciljem daljeg adminsitrativnog rasterećenja privrede.
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu
Preporuke radne grupe za 2019. godinu
Na osnovu izrađenih analiza i utvrđenih merila za otvaranje ovog poglavlja, ključne preporuke Radne grupe NKEU su:
kod akciza na alkoholna pića, biće neophodno promeniti način iskazivanja akciza, tako da visina akciza zavisi od procenta alkohola koji je sadržan u određenom piću, a ne od vrste pića, budući da postojeći sistem akciznog oporezivanja u Srbiji više opterećuje uvozna od domaćih alkoholnih pića
biće potrebno u sistem akciza uvesti i alkoholna pića proizvedena u domaćoj radinosti, pri čemu je EU direktivom propisana mogućnost primene nižih stopa akciza na alkoholna pića proizvedena od strane malih proizvođača
Preporuke iz prethodnog izveštaja (2018) su ostale na snazi, prvenstveno eliminacija fiskalne diskriminacije kod akciza na jaka alkoholna pića i ubrzanje sprovođenja Programa reforme Poreske uprave
Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu
Članovi
NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ (NALED)
NALED je prva i jedina privatno-javna asocijacija u našoj zemlji čija je misija da uskladi stavove sva tri sektora društva – privatnog, javnog i civilnog i zastupa njihove interese kako bi se efikasnije došlo do najboljih i sveobuhvatnih rešenja za podsticanje ekonomskog razvoja kroz reforme u cilju unapređenja privrednog okruženja.
NALED sprovodi različite projekte i na taj način svojim članovima pruža dodatne vrednosti. Za sve što ulože u NALED članovi dobijaju dvostruko više, jer je prihod od članarine pokriven jednakom vrednošću donatorskih sredstava. Od osnivanja (2006. godine) do danas, NALED-u je pristupilo preko 300 članova, među kojima su najuspešnije kompanije, opštine i NVO u Srbiji i uspešno realizovao 140 projekata ekonomskog razvoja. Institucije Vlade Republike Srbije i međunarodne organizacije čine preko 100 institucionalnih partnera koji podržavaju aktivnosti NALED-a.
Misija NALED-a je unapređenje privrednog ambijenta Srbije kroz institucionalne reforme uz aktivno učešće i saradnju privrede, opština i građana.
Sve aktivnosti NALED-a usmerene su na realizaciju konkretnih ciljeva koji proizilaze iz misije:
1. Unapređenje regulatornog okvira za poslovanje
2. Jačanje kapaciteta i odgovornosti javne uprave
Organizovanjem velikog broja događaja i poslovnih sastanaka, NALED je postao lider u promociji dijaloga između javnog, privatnog i civilnog sektora i pozicionirao se kao vodeći autoritet na polju monitoringa zakonodavne aktivnosti i merenja performansi javne uprave.
KOORDINATORKA RADNE GRUPE
Radnom grupom rukovodi Jelena Rančić, koordinatorka za kvantitativnu analitiku. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine, smer statistika i informatika.
Karijeru je započela u Ministarstvu finansija gde je radila punih sedamnaest godina, u sektoru za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije. Usavršavala se na brojnim seminarima i obukama u zemlji i inostranstvu, pretežno u organizaciji Međunarodnog monetarnog fonda.
Od septembra 2007. do marta 2016. godine bila je pomoćnica ministra finansija. Aktivno je učestvovala u pripremi i izradi strateških dokumenata, poput Fiskalne strategije, Programa ekonomskih reformi, Zakona o budžetu Republike Srbije, Zakona o budžetskom sistemu. Radila je na uvođenju principa fiskalne odgovornosti, fiskalnih pravila, predlaganju i kvantifikaciji fiskalnih mera za Program konsolidacije javnih finansija, unapređenju procesa statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji zemlje u skladu sa međunarodnim standardima. Bila je aktivna članica radnih grupa u vezi sa pregovaračkim poglavljima 17 i 33. Sarađivala je sa mnogobrojnim domaćim institucijama i međunarodnim organizacijama, poput MMF, Svetske banke, Evropske komisije, Rejting agencija.
Od marta 2017. godine radila je u sektoru na mestu rukovodioca grupe za koordinaciju i upravljanje sopstvenim sredstvima EU, koji se odnose na pregovaračko poglavlje 33. NALED-ovom timu se pridružila u septembru 2019. godine, na poziciji savetnice za regulatornu reformu.
ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE
Biljana Bujić – KPMG
prof. dr. Boban Stojanović – Društvo ekonomista Niša
Dragan Penezić – BAT
Irena Mraković – Coca Cola HBC
Janko Guzijan – PMI
Jovan Krivokapić – JTI
Milica Bisić – KPMG
Miloš Đajić – Fiskal PRO – Poreski konstalting i knjigovodstvo
Mirko Vinćetić – CASH BACK IMO
Nemanja Šormaz – CEVES
Olivera Došlić – MK GROUP
Siniša Šobot – Apatinska pivara
Dr. Zorana Kostić – Društvo ekonomista Niša