Politika konkurencije

Radna grupa

8. Politika konkurencije

Kada Srbija postane članica EU postaće deo jedinstvenog tržišta. Naši privrednici  poslovaće po pravilima koja obezbeđuju i stalno unapređuju slobodnu i poštenu konkurenciju. Poštena konkurencija rezultira direktnim koristima za građane. Nižim cenama, većim kvalitetom i širim izborom proizvoda.

Konkurencija je jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije. Zato su u EU zabranjena udruživanja preduzeća koja mogu uticati na trgovinu između članica EU i koja mogu narušiti konkurenciju na unutrašnjim tržištima članica. Zabranjena je zloupotreba dominantnog položaja na unutrašnjem tržištu, ako on može uticati na trgovinu između država članica.

Nadgleda se i kontroliše državna pomoć  kako ne bi bila narušena konkurencija, kako neka preduzeća ili neki proizvodi ne bi bili povlašćeni na tržištu. Preventivno se nadgleda objedinjavanje preduzeća sa evropskom dimenzijom pa se i zabranjuje planirano povezivanje koje narušava konkurenciju.  EU insistira na liberalizaciji sektora gde su se javna i privatna preduzeća poput telekomunikacija, transporta ili energije monopolistički razvijala.

Na ovim principima zasnovana konkurencija utiče na privredni razvoj, otvara mogućnosti za inovacije, investiranje i podizanje kvaliteta robe i usluga i uz dobro osmišljenu državnu pomoć uspostavlja  savremenu tržišnu ekonomiju uključenu u tržište EU.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Na osnovu dosadašnjih aktivnosti, predočene analize stanja sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi i postavljena merila za otvaranje poglavlja, dajemo preporuke koje za cilj imaju dalje jačanje institucija sistema, poboljšanje zakonske regulative i dalju promociju tema zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći široj javnosti, privredi, lokalnim samoupravama i građanima na koje je kao krajnje potrošače, gotovo uvek „prevaljen“ uticaj nelojalne konkurencije, kroz plaćanje više cene proizvoda i usluga.

Jačanje institucija za kontrolu državne pomoći: Nakon uspostavljanja operativne nezavisnosti potrebno je dodatno uspostaviti jaču saradnju sa regulatornim telima (identifikovanje i definisanje načina saradnje) i ubrzati administrativne aktivnosti u cilju prevazilaženja merila koja su postavljena pred Republiku Srbiju.

Usvojiti podzakonske propise kako je to novim Zakonom o kontroli državne pomoći propisano. Modernizovati i usaglasiti kriterijume i principe za prijavu i dodelu državne pomoći i sprovesti dalja usaglašavanja navedena u merilima koja moraju biti ispunjena pre početka otvaranja poglavlja.

Nastaviti sa izradom novog Zakona o zaštiti konkurencije. Aktivnosti na izradi novog propisa su zaustavljene. Potrebno je nastaviti pripremu ovog propisa s obzirom da je namera da se novi instituti iz zemalja EU integrišu u nacionalno zakonodavstvo.

Nastaviti izradu ekonomskih sektorskih analiza u cilju jasne slike za određivanje relevantnog tržišta i stanja u pojedinačnim sektorima. Poseban osvrt za unapređenje u ovom delu je pitanje regionalizma i statistike u Republici Srbiji, usaglašenost i međusektorski pristup i kvalitet dostupnih podataka na koje Komisija za zaštitu konkurencije treba da ukaže i predloži potrebne izmene.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Na osnovu dosadašnjih aktivnosti, predočene analize stanja sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi i postavljena merila za otvaranje poglavlja, Radna grupa daje preporuke koje za cilj imaju dalje jačanje institucija sistema, poboljšanje zakonske regulative i  promociju tema zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći široj javnosti, privredi, lokalnim samoupravama i građanima na koje je kao krajnje potrošače, gotovo uvek „prevaljen“ uticaj nelojalne konkurencije, kroz plaćanje više cene proizvoda i usluga.

Usvajanjem Zakona o kontroli državne pomoći napravljen je prvi, ali svakako krupan korak u prevazilaženju izazova koji su pred nama u ovom poglavlju.

Preporuke radne grupe su sledeće:

Potrebno je jačanje institucija za kontrolu državne pomoći i uspostavljanje modela potpune nezavisnosti kroz povećanje broja zaposlenih i uključivanje ekonomista i pravnika u rad stručne službe, odnosno punu primenu novousvojenog Zakona o kontroli državne pomoći. Dodatno uspostaviti jaču saradnju sa regulatornim telima (identifikovanje i definisanje načina saradnje).

Potrebno je usvojiti podzakonske propise, kako je to novim Zakonom o kontroli državne pomoći propisano. Modernizovati i usaglasiti kriterijume i principe za prijavu i dodelu državne pomoći i sprovesti dalja usaglašavanja navedena u merilima koja moraju biti ispunjena pre početka otvaranja poglavlja.

Nastaviti izradu novog Zakona o zaštiti konkurencije. Aktivnosti na izradi novog propisa su zaustavljene. Potrebno je nastaviti pripremu ovog propisa s obzirom na to da je namera da se novi koncepti iz zemalja EU integrišu u nacionalno zakonodavstvo.

Nastaviti izradu ekonomskih sektorskih analiza u cilju jasne slike za određivanje relevantnog tržišta i stanja u pojedinačnim sektorima. Poseban osvrt za unapređenje u ovom delu je pitanje regionalizma i statistike u Republici Srbiji, usaglašenost i međusektorski pristup i kvalitet dostupnih podataka na koje Komisija za zaštitu konkurencije treba da ukaže i predloži potrebne izmene.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu

Članovi

NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ (NALED)

NALED je jedina poslovna asocijacija koja u svom članstvu okuplja predstavnike sva tri sektora društva – kompanije, opštine i NVO, koji zajedno rade na poboljšanju uslova za lokalni ekonomski razvoj i poslovanje u Srbiji. Jedinstvenost NALED-a ne ogleda se samo u raznovrsnoj strukturi članova, već i u činjenici da je, osim članskog udruženja, NALED i organizacija civilnog društva (NVO).

NALED sprovodi različite projekte i na taj način svojim članovima pruža dodatne vrednosti. Za sve što ulože u NALED članovi dobijaju dvostruko više, jer je prihod od članarine pokriven jednakom vrednošću donatorskih sredstava. Od osnivanja (2006. godine) do danas, NALED-u je pristupilo preko 280 članova, među kojima su najuspešnije kompanije, opštine i NVO u Srbiji. Institucije Vlade Republike Srbije i međunarodne organizacije čine preko 100 institucionalnih partnera koji podržavaju aktivnosti NALED-a.

Organizovanjem velikog broja događaja i poslovnih sastanaka, NALED je postao lider u promociji dijaloga između javnog, privatnogi civilnog sektora i pozicionirao se kao vodeći autoritet na polju monitoringazakonodavne aktivnosti i merenja performansi javne uprave.

NALED je jedina poslovna asocijacija koja u svom članstvu okuplja predstavnike sva tri sektora društva – kompanije, opštine i NVO, koji zajedno rade na poboljšanju uslova za lokalni ekonomski razvoj i poslovanje u Srbiji. Jedinstvenost NALED-a ne ogleda se samo u raznovrsnoj strukturi članova, već i u činjenici da je, osim članskog udruženja, NALED i organizacija civilnog društva (NVO).

NALED sprovodi različite projekte i na taj način svojim članovima pruža dodatne vrednosti. Za sve što ulože u NALED članovi dobijaju dvostruko više, jer je prihod od članarine pokriven jednakom vrednošću donatorskih sredstava. Od osnivanja (2006. godine) do danas, NALED-u je pristupilo preko 280 članova, među kojima su najuspešnije kompanije, opštine i NVO u Srbiji. Institucije Vlade Republike Srbije i međunarodne organizacije čine preko 100 institucionalnih partnera koji podržavaju aktivnosti NALED-a.

Organizovanjem velikog broja događaja i poslovnih sastanaka, NALED je postao lider u promociji dijaloga između javnog, privatnogi civilnog sektora i pozicionirao se kao vodeći autoritet na polju monitoringazakonodavne aktivnosti i merenja performansi javne uprave.

KOORDINATOR RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Slobodan Krstović. Krstović je osnovne studije završio na Ekonomskom fakultetu univerziteta u Beogradu, na smeru „Finansije, bankarstvo i osiguranje“. Uspešno је odbranio Master rad na temu “Dozvoljeni oblici državne pomoći u pravu konkurencije Srbije i Evropske unije” na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2012. godine. Dodatne obuke prošao u okviru seminara o trgovini i izazovima iz okruženja zemalja u razvoju, održanog u Pekingu 2011. godine i seminara o održivom razvoju održanog u Veneciji 2013. godine. Od 2010. član tima NALED-a na pozicijama projektnog menadžera i saradnika za ekonomske analize i Šefa tima za životnu sredinu. Koordinirao i učestvovao u implementaciji velikog broja projekata na temu javnih finansija, fiskalne politike, politike konkurencije, zaštite životne sredine, javnih politika na lokalnom i republičkom nivou. Koautor i saradnik u izradi velikog broja studija i analiza u oblasti regulatorne reforme i oceni kvaliteta poslovnog okruženja pripremljenih u okviru tima za regulatornu reformu NALED-a, među kojima su  Siva Knjiga, Regulatorni indeks Srbije, Kvartalni izveštaji o statusu regulatorne reforme i dr.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Biljana Kitić – Samardžić, Oreški, Gecić & Grbović
Biljana Trifunović – International Financial Agency d.o.o. – IFA d.o.o.
Bogdan Gecić – Samardžić, Oreški, Gecić & Grbović
Damir Petrović – Advokatska kancelarija Petrović Đorđević
Dane Pribić – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
Danijel Stevanović – Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i partneri
Dragan Milutinović – Opština Knjaževac Agencija za razvoj opštine Knjaževac – ARK
Dragica Božinović – Udruženje poslovnih žena Srbije
Dragiša Mijačić – Institut za teritorijalni ekonomski razvoj
Dragomir Vasić – Evropska Vojvodina
Dušan Popović – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Dušan Protić – Centar za evropske politike
Goran Papović – Nacionalna organizacija potrošača Srbije
Hadži Zoran Jovanović – NVO Grupa za razvojne projekte – GDP
Jana Zabunov – Akademija ženskog preduzetništva
Jasminko Hadžisalihović – Pokret za toleranciju
Jovan Beara – Poslovno udruženje UVRA Novi Sad
Marija Tasić – BT Legal
Milan Kostić – Ekonomski fakultet Kragujevac
Milica Subotić – Janković, Popović & Mitić ortačko društvo – Advokatska kancelarija
Milivoje Jovanović – Economic Expert Community Association – ENECA
Mirjana Kranjac – Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova
Radica Gligorić – Centar za toleranciju i održivi razvoj Krčedin CENTOR
Radmila Milivojević – Evropski pokret u Srbiji
Rodoljub Živadinović – Savez pčelarskih organizacija Srbije
Slađana Sredojević – Udruženje banaka Srbije
Sofija Adžić – Ekonomski fakultet Subotica
Srđan Dimitrijević – Evropski pokret u Srbiji – Leskovac
Srđana Petronijević – Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i partneri
Vera Vida – Centar potrošača Srbije
Zoran Pendić – Savez inženjera i tehničara Srbije
Zoran Škobić – Savez računovođa i revizora Srbije
Zoran Vujović – Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije – Udruženje poslodavaca Srbije