Pravosuđe i osnovna prava

Radna grupa

23. Pravosuđe i osnovna prava

Kada budemo u EU svi ćemo pred nezavisnim sudijama biti jednaki. Suđenja neće trajati u nedogled. Borba protiv korupcije biće stvarna. Nezavisni sudovi će suditi svim korumpiranim građanima i neće biti zaštićenih pojedinaca bez obzira na kojoj su funkciji  i kojim se poslom bave. Ovo nam ne garantuju samo Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i Povelja osnovnih prava EU već praksa u državama članicama EU gde zbog korupcije i kršenja ljudskih prava odgovaraju predsednici, premijeri, ministri, poslanici … svi bez izuzetka.

Nezavisnost sudstva je uslov svih uslova za vladavinu prava. Bez nezavisnog sudstva nema demokratije i poštovanja ljudskih prava. Jedno od osnovnih prava je pravo na „pravično suđenje“ pred „nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona“.

Kada postanemo deo EU predstavnici vlasti neće moći da utiču na pravosuđe, da komentarišu istrage, sudske postupke niti odluke sudija i tužilaca. Pravosuđe će biti i finansijski nezavisno. Imovina funkcionera biće proveravana.

Kada Srbija bude članica EU neće biti političkih, ekonomskih i drugih pritisaka na medije i civilno društvo, neće biti ugrožavanja prava na slobodu izražavanja. Biće poštovana i sva druga osnovna prava i prava manjina, pravo na život, pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na slobodu i sigurnost, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na slobodu kretanja, pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pravo na slobodu okupljanja i udruživanja, pravo na zaštitu od gladi, pravo na imovinu, pravo na ravnopravnost naroda, pravo na mir, pravo na zdravu okolinu…

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Preporuke radne grupe:

Obustaviti pritiske na predstavnike pravosuđa, naročito one pritiske koji dolaze iz Narodne skupštine i obezbediti primenu Kodeksa ponašanja članova Vlade i poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka

Obezbediti uslove da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine pristupi izradi nacrta amandamana na Ustav, uzimajući u obzir već date komentare civilnog društva i međunarodnih institucija

Započeti sa izradom nove antikorupcijske strategije i adekvatnim sprovođenjem aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlja 23, iz potpoglavlja „Borba protiv korupcije“

Usvojiti izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana uz najšire konsultacije sa svim relevantnim društvenim akterima i uz puno poštovanje preporuka međunarodnih institucija i Pariskih principa, a radi sprečavanja daljeg urušavanja institucije Zaštitnika građana

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Preporuke radne grupe:

Proces revizije Akcionog plana za Poglavlje 23 – Nastaviti sa javnim, građanima vidljivim procesom revizije Akcionog plana koji podrazumeva uključivanje svih zainteresovanih i pristupiti izmeni dokumenta tako da aktivnosti zaista suštinski odgovaraju smislu prelazne mere. Voditi računa da rezultati aktivnosti budu formulisani tako da prikažu stvarni napredak u odnosu na početno stanje. Predvideti budžetske linije za svaku aktivnost, na osnovu prethodne procene potreba

Nezavisnost pravosuđa – Iskazati iskrenu nameru da se radi na unapređenju nezavisnosti pravosuđa, uz direktan osvrt na prelazna merila iz dela 1.1. Akcionog plana za Poglavlje 23. Predložene mere predstavljaju minimum neophodnih uslova za postizanje nezavisnosti pravosuđa, što treba uzeti u obzir prilikom sprovođenja aktivnosti.

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe – Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine RS bi trebalo bez daljeg odlaganja da nastavi izradu nacrta amandmana na Ustav uz osvrt na već date komentare civilnog društva i međunarodnih institucija.

Zakon o planskom sistemu – Pojasniti način na koji će se rešiti usklađivanje strateških dokumenata za koje neće biti predviđena izrada posebnih pratećih akcionih planova već će se prilagođavati Akcionom planu za Poglavlje 23, sa Zakonom o planskom sistemu. Navedeno učiniti u direktnoj komunikaciji sa Sekretarijatom za javne poslove.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu

Članovi

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA – YUCOM

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) osnovan je 1997. godine kao stručna, volonterska nevladina organizacija čiji su članovi pravni savetnici koji promovišu i zagovaraju vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, podizanje javne svesti, osnivaju i vode građanske inicijative, pružaju pravnu pomoć žrtvama čija su ljudska prava povređena, sarađuju sa domaćim i međunarodnim organizacijama uključenim u zaštitu i promociju ljudskih prava.

YUCOM je priznat kao organizacija koja promoviše participaciju građana u pravnim postupcima. YUCOM je član velikog broja ad hoc koalicija, ima dugoročno iskustvo u uspešnom vođenju kampanja o reformi zakonodavstva i pravnih praksi. YUCOM je često uključen u zastupanje drugih nevladinih organizacija u postupcima koji se protiv njih vode sa ciljem da doprinese razvoju jasnijih i efikasnijih mehanizama zaštite predstavnika civilnog društva u Srbiji.

Tokom 20 godina postojanja, YUCOM-ov pravni tim je konstantno i uspešno pružao pravnu pomoć žrtvama kojima su povređena ljudska prava pred domaćim telima i sudovima, uključujući i postupke pred Ustavnim sudom, Evropskim sudom za ljudska prava i Komisijom za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Na godišnjem nivou, YUCOM preko svog sistema pružanja besplatne pravne pomoći savetuje više od 1000 građana. Kao aktivna i efikasna organizacija u Srbiji i regionu, YUCOM zadržava fokus na daljem jačanju održivosti organizacije i promovisanju besplatne pravne pomoći građanima i na kampanji o pristupu Srbije Evropskoj Uniji kao primarne aktivnosti za modernizaciju i demokratizaciju zemlje u skladu sa standardima o zaštiti ljudskih prava i principa vladavine prava.

KOORDINATOR RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Jovana Spremo. Radi kao savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM. Završila je osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, smer Međunarodni odnosi, gde je stekla i zvanje master politikologa za međunarodne poslove pohađajući interdisciplinarni modul Međunarodno humanitarno pravo i prava ljudskih prava (master teza: „Kvalifikacija oružanog sukoba – testovi internacionalizacije“). Oblasti u kojima se profiliše su demokratizacija i vladavina prava, a tematski pokriva nekoliko tema vezanih za pravosuđe, antikorupciju i zaštitu osnovnih ljudskih prava, obuhvaćenih Poglavljem 23 pregovora o pristupanju EU. Jovana je alumnistkinja nekolicine međunarodnih i regionalnih organizacija, među kojima ističe da je bila polaznica OEBS-ove Akademije dijaloga mladih žena Beograda i Prištine i programa Izveštavanja o genocidu i drugih masovnih zločina u organizaciji Međunarodne akademije Nirnberskih principa i Wayamo fondacije. Njeno neformalno obrazovanje usavršeno je kroz nekolicinu treninga i seminara organizovanih od strane Misije OEBS-a u Srbiji i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OSCE/ODIHR) gde je 2016. stažirala u Odeljenju za ljudska prava radeći na programu u oblasti slobode vere i uverenja.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Aleksandar Milijašević – Dijalog Valjevo
Aleksandar Popov – Centar za regionalizam
Aleksandar Prica – Asocijacija Duga
Aleksandar Simurdić – Evropski pokret Novi Sad
Aleksandra Lozić – Udruženje građana Europius
Ana Toskić – Partneri za demokratske promene
Biljana Stanojević – Pravno dokumentaciona kancelarija PRADOK
Bobana Macanović – Autonomni ženski centar
Bojana Medenica – Transparentnost Srbija
Bojana Selaković – Građanske inicijative
Dane Pribić – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
Daniela Stojković Jovanović – NVO Svet i Dunav
Danilo Krivokapić – SHARE Fondacija
Dejan Marković – Forum Roma Srbije
Dragan Đorđević – CHRIS Mreža
Dragan Popović – Centar za praktičnu politiku
Dragana Boljević – Društvo sudija Srbije
Dušan Pokuševski – Beogradski centar za ljudska prava
Goran Mitrović – Narodni parlament Leskovac
Goran Sandić – Beogradski centar za ljudska prava
Gordana Stojanović – Udruženje multiple skleroze Vranje
Izabela Kisić – Helsinški odbor za ljudska prava
Jasmina Miković – Centar za prava deteta
Jasmina Radovanović – NALED
Jelena Gajić – Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika
Jelena Krstić – Helsinški odbor za ljudska prava
Jelena Pejić – Beogradski centar za ljudska prava
Jovana Krivokuća Milovanović – Forum mladih sa invaliditetom
Jovanka Todorovic – Gayten – LGBT
Katarina Golubović – Yucom
Lazar Stefanović – MDRI
Lidija Komlen Nikolić – Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Ljiljana Tekić Gavrilov – Zajedno Zajedno
Maja Stojanović – Građanske inicijative
Marija Demić – Centar za prava Romkinja Niš
Marija Kostić – Univerzitet Singidunum, UG Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC)
Marijana Luković – PRAXIS
Milan Antonijević – glavni ekspert radne grupe
Milan Janković – Udruženje sudenata sa hendikepom
Milandin Nešić – Udruženje lokalnih ombudsmana
Mirjana Bogdanović – Gej strejt alijansa – GSA
Mirjana Džuverović – Mreža organizacija za decu Srbije
Nataša Đereg – Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR
Nataša Vučković – Fondacija Centar za demokratiju
Nataša Vukmirović – LINK PLUS
Nedim Sejdinović – Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Nemanja Nenadić – Transparentnost Srbija
Omer Hadžiomerović – Društvo sudija Srbije
Pavle Dimitrijević – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA
Radovan Cicvarić – Užički centar za prava deteta
Sanja Ćopić – Viktimološko društvo Srbije
Sanja Živanović – Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije
Semiha Kačar – Sandžački odbor za ljudska prava
Sena Marić – Centar za evropske politike
Snežana Ilić – Centar za razvoj civilnog društva
Snežana Milčić – Zajedno Zajedno
Sofija Mandić – Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
Stefan Šparavalo – Da se zna
Strahinja Brajušković – NVO Civilnet
Tamara Filipović Stevanović – Nezavisno udruženje novinara Srbije
Tanja Ignjatović – Autonomni ženski centar
Teo Taraniš – Akademska inicijativa “Forum 10”, Alumni klub Pravosudne akademije
Vesna Nikolić-Ristanović – Viktimološko društvo Srbije
Vesna Zorić – Egal NVO
Vida Petrović Škero – Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
Višnja Šijačić – Fond za humanitarno pravo
Zoran Gavrilović – Biro za društvena istraživanja BIRODI