Radna grupa
20. Preduzetništvo i industrijska politika
Nakon okončanja procesa pristupanja EU naše nacionalno zakonodavstvo biće usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije i u oblasti industrijske politike i preduzetništva. Bićemo deo zajednice koja promoviše industriju baziranu na digitalizaciji, inovacijama i primeni novih tehnologija koje su efikasne u upotrebi resursa i nisu štetne po životnu sredinu.
Srbija će industrijsku politiku, kao i ostale članice, bazirati na konkurentnosti, stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u cilju podsticanja investicija i stalnom unapređenju preduzetništva i inovacija.
Kada budemo deo EU našim preduzetnicima biće dostupni brojni programi za podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. U razvoju preduzetništva poštovaćemo osnovne prioritete: unapređenje poslovnog okruženja, bolji pristup finansijama za mala i srednja preduzeća, unapređenje pristupa novim tržištima i promocija preduzetništva.
Preporuke radne grupe za 2021. godinu
Preispitati efekte zelene tranzicije, energetske krize i dešavanja u Ukrajini na poslovanje domaćih preduzeća. Imajući u vidu brojne promene u okruženju koje se direktno odražavaju na poslovanje domaćih preduzeća, neophodno je uraditi nekoliko ključnih analiza kako bi se utvrdila konkurentnost domaće privrede i mogućnosti da reaguje na promene koje dolaze iz okruženja. U tom smislu, neophodno je:
Uraditi cost-benefit analizu efekata uticaja zelene tranzicije za nacionalnu industriju i sektor malih i srednjih preduzeća. Kako se radi o dugoročnim i sistemskim promenama koje imaju za cilj dekarbonizaciju EU, zelena tranzicija je proces koji podrazumeva i usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa regulativom i standardima EU. Sve te promene se direktno održavaju na konkurentnost domaće privrede, te je neophodno uraditi analizu industrije tako da se na osnovu novih zahteva sagledaju efekti tih mera na poslovanje. Drugim rečima, to podrazumeva sagledavanje konkurentnosti domaće industrije u svetlu novih propisa;
Utvrditi efekte primene mehanizma prekogranične karbonske takse koja je predviđena prekograničnim mehanizmom za prilagođavanje ugljenika (Cross Border Adjustment Mechanism – CBAM) za šest sektora: čelik, gvožđe, aluminijum, cement, veštačka đubriva i električna energija. Kako je struktura domaće industrije takva da se na listi najvećih izvoznika nalaze preduzeća upravo iz navedenih sektora, neophodno je sagledati efekte primene CBAM mehanizma na nacionalnu industriju, kako bi se definisale adekvatni koraci za dalje poslovanje;
Uvrditi efekte energetske krize na poslovanje privrednih subjekata, odnosno sagledati moguće mere podrške i traženje rešenja za unapređenje energetske efikasnosti;
Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde
Preporuke radne grupe za 2020. godinu
Na osnovu analize stanja i preporuka relevantnih institucija, sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi, dajemo preporuke koje imaju za cilj: povećanje transparentnosti i predvidivosti uslova poslovanja za privrednike, definisanje politike razvoja MSP-a i preduzetništva, usvajanje regulative koja bi omogućila MSP-u i preduzetnicima bolji pristup finansijskim izvorima, stvaranje preduslova za primenu koncepta cirkularne ekonomije, pružanje institucionalne podrške i unapređenje saradnje između privrede i naučnoistraživačkih institucija, a sve u cilju podrške poslovnih ideja koje se baziraju na inovacijama, digitalizaciji i principima cirkularne ekonomije.
Povećati transparentnost poslovanja pivrednih subjekata i povećati njihovu uključenost u proces usvajanja regulative
Neophodno je definisati i usvojiti javnu politiku za razvoj MSP-a, preduzetništva i konkurentnosti sa pratećim akcionim planom. U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, neophodno je definisati prateći akcioni plan koji bi definisao finansijska sredstva i nadležne institucije za primenu definisanih mera.
Potrebno je razviti nove finansijske instrumente kako bi se bolje odgovorilo na potrebe privrednih društava, naročito onih najinovativnijih.
Preporuke radne grupe za 2019. godinu
Na osnovu analize stanja i preporuka relevantnih institucija, sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi, dajemo preporuke koje imaju za cilj: unapređenje primene politike razvoja MSP-a, preduzetništva i konkurentnosti privrede, defnisanje nove industrijske politike, usvajanje nove zakonske regulative koja bi omogućila MSP i preduzetnicima bolji pristup fnansijskim izvorima, institucionalnu podršku i unapređenje saradnje između privrede i naučnoistraživačkih institucija, promociju tema iz oblasti preduzetništva.
Usvojiti novu Strategiju za razvoj MSP-a, preduzetništva i konkurentnosti sa pratećim akcionim planom. Strategiju bi trebalo defnisati u skladu sa smernicama defnisanim u Zakonu o planskom sistemu. Posebnu pažnju treba posvetiti razradi akcionog plana i raspoloživim fnansijskim okvirom za primenu defnisanih mera.
Prilikom defnisanja nove strategije industrijske politike, naročitu pažnju obratiti na kriterijume vezane za konzistentnost, uticajnost, relevantnost i održivost strategije. Podrazumeva se da strategija mora biti defnisana u skladu sa Zakonom o planskom sistemu
Javno-privatni dijalog treba sprovoditi u kontinuitetu i tokom primene, a naročito u fazi ocene primene strategije.
Članovi
EKONOMSKI INSTITUT
Ekonomski institut je nezavisna naučno-istraživačka institucija akreditovana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Ekonomski institut je osnovan 1947. godine i nosilac je brojnih projekata i studija realizovanih u cilju sprovođenja reformskih procesa u Srbiji, uključujući i nekoliko strateških nacionalnih dokumenata i projekata koji se finansiraju od strane međunarodnih organizacija (Svetska banka, OECD, UN, EC, USAID, itd.).
Glavne oblasti ekspertize su: naučna istraživanja u ekonomskim i društvenim naukama, razvoj institucija i društveno – ekonomskog okruženja, poslovne i savetodavne usluge (finansijsko, poslovno i poresko savetovanje), izdavačka delatnost, organizacija konferencija, okruglih stolova, poslovnih foruma i specijalizovanih treninga i obuke. Ekonomski institut je izdavač naučnog časopisa “Industrija“ koji kontinuirano izlazi od 1973. godine.
Pored toga, Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije izdaje najuglednije časopis iz oblasti makroekonomskih istraživanja “Makroekonomske analize i trendovi-MAT” i do sada je objavio preko 130 naučnih monografija. Tim Instituta čini 46 stalno zaposlenih istraživača, savetnika i saradnika, sa domaćim i međunarodnim iskustvom iz različitih disciplina, kao i razgranata mreža spoljnih saradnika.
KOORDINATORKA RADNE GRUPE
Radnom grupom rukovodi prof. dr Sanja Filipović redovna profesorka Univerziteta Singidunum i naučna savetnica Instituta društvenih nauka. Doktorirala je 2008. godine, a magistrirala 2003. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Međunarodna ekonomija. Od 2002. godine bila je zaposlena u Ekonomskom institutu i od 2008. godine je bila rukovodilac projekata iz oblasti (makro)ekonomske politike, razvoja institucija i investicionog okruženja. Od 2008. godine je univerzitetska profesorka i izvodi nastavu na predmetima iz oblasti ekonomske politike, međunarodne ekonomije i finansija. Učestvovala je u izradi preko 80 projekata, od kojih su mnogi rađeni za potrebe Vlade RS i imaju strateški nacionalni značaj.
Pored toga, ima bogato iskustvo u radu sa međunarodnim organizacijama i bila je angažovana na sledećim međunarodnim projektima: HORIZON 2020-ENABLE.EU; European Energy Poverty Observatory (EC), Public Sector Development (GIZ), Competitiveness and New Industrial Policy (OECD&EC), CEFTA Trade Agreement: Elimination of Non-Tariff Barriers (OECD&EC), Investment Reform Index in SEE countries (OECD), Administarstive Barierss for Investment (World Bank), Improving the process of economic reform legislation in Western Balkan countries (OECD, GTZ), Financial Infrastructure and Financial Market in Serbia (GTZ), Sector study in the field of agriculture and food industry in AP Vojvodina (ADA), itd.(Ko)autor je pet knjiga i preko 100 naučnih radova od kojih je više od deset objavljeno u najznačajnijim svetskim naučnim časopisima.
Učestvovala je na brojnim naučnim skupovima i konferencijama u zemlji i inostranstvu i članica je nekoliko naučnih odbora. Od 2013. godine je urednica naučnog časopisa od međunarodnog značaja „Industrija“.
ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE
Aleksandar Gračanac – Univerzitet Nikola Tesla
Aleksandar Lojpur – Pokret akcionara radnika i sindikata Srbije PARISS
Aleksandra Jovanović – Narodna skupština Srbije
Ana Milićević – Privredna komora Beograd
Biljana Avramović – Građevinski klaster DUNDJER, Niš
Blagoje Paunović – Ekonomski fakultet Beograd
Bojan Krstić – Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu
Bojana Lanc – Regionalna razvojna agencija SREM
Bojana Milošević – Asocijacija MSP
Božidar Leković – Ekonomski fakultet Subotica
Damir Petrović – Advokatska kancelarija Petrovic Djordjevic
Dina Rakin – Evropski pokret u Srbiji
Donka Radović – POLUX klastera Kikinda
Dragan Pantić – Inovacioni centar naprednih tehnologija CNT doo Niš, Elektronski fakultet Niš
Dragiša Mijačić – Institut za teritorijalni ekonomski razvoj
Dražen Deranja – NVO BIO ALPE ADRIA PANNONIA
Dušica Dragin – Klaster kreativne industrije Vojvodine
Emilija Živković – Emi catering
Filip Čolaković – Akademija nacionalnog razvoja
Goran Mitrović – Narodni parlament
Goran Sečujski – Centra za razvoj preduzetništva i finansijsku edukaciju
Gordana Đurđević – Slovo
Igor Vijatov – Automobilski klaster Srbije
Ivan Bjelajac – Asocijacija MSP
Jasna Čordaš – Europski klaster Alpe Adria Pannonia
Jelena Stojanović – Privredna komora Novi Sad
Lidija Barjaktarović – Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet
Ljubodrag Crvkotić – Samostalni sindikat metalaca Srbije
Marina Blagojević – IKT Mreža
Marija Reljić – JP Beogradska Tvrđava
Marko Stojanović – Zapadnobalkanski institut
Mihailo Gajić – Institut za industrijske odnose
Milan Ristić – Privredna komora Srbije
Milan Šolaja – Vojvođanski IKT klaster
Milica Drinjaković – Privredna komora Beograda
Milivoje Jovanović – Economic Expert Community Association
Mirjana Kranjac – Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova
Milica Mišković -Smart kolektiv
Miroslava Jovanović – Novex
Momčilo Bikicki – Unija poslodavaca Srbije
Nebojša Bogdanović – Regionalna privredna komora Niš
Nenad Radujević – Belgrade fashion week
Njegoš Dragović – Građanska uprava
Radmila Milivojević – ISAC fond/Evropski pokret u Srbiji
Radovan Živković – Centar za obrazovno liderstvo
Ranka Miljenović – Centar za evropske politike
Ratko Filipović – Privredna komora Vojvodine
Sanja Popović Pantić – Udruženje poslovnih žena Srbije
Saša Ristić – Komora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika
Slađana Milojević – Cluster FACTS
Slobodan Knežević – Slobodna carinska zona Novi Sad
Slobodan Krstović – NALED
Slobodan Marić – Ekonomski fakultet Subotica
Slobodan Morača – Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu
Slobodan Stojanović – NVO Obzir
Snežana Simin – PRofessionGroup
Sofija Adžić – Ekonomski fakultet u Subotici
Srđan Dimitrijević – Evropski pokret u Srbiji – Leskovac
Srđan Jovanović – Santo d.o.o.
Srđan Vezmar – Regionalna razvojna agencija Bačka
Stanka Parać – Association of Local Democracy Agencies, SEE RegionalProgramme ALDA Office Subotica, Serbia
Stanko Krstin – Unija poslodavaca Vojvodine
Suzana Stefanović – Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu
Svetlana Kisić – Dostignuća mladih u Srbiji
Tatjana Kalezić – Klaster kreativnih industrija Vojvodine
Tatjana Maglić – Europski klaster Alpe Adria Pannonia
Velimir Vukadin – Srpska asocijacija malih i srednjih preduzeća (SAMSP)
Violeta Domanović – Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Vladimir Dodić – Regionalna komora Niš
Vladimir Mićić – Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Vladimir Pandurov – Vojvođanski metalski klaster
Zoran Pendić – Savez inženjera i tehničara Srbije
Zoran Stojanović – Gradska opština Medijana Niš
Zoran Trpkovski – Privredna komora Vojvodine
Zoran Vujović – Samostalni sindikat metalaca Srbije
Zorica Marić – Tehnološki park