Slobodno kretanje radnika

Radna grupa

2. Slobodno kretanje radnika

Sloboda kretanja ljudi je tekovina modernog društva. Uskraćuje se retko, izuzetno i samo zbog opasnosti po život i zdravlje ljudi. Sloboda kretanja radnika je mlađa sloboda od opšte slobode kretanja, ali je jedna od osnovnih garantovanih pravom Evropske unije.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU i građani naše države će imati pravo da rade u nekoj drugoj državi članici EU, da rade i imaju jednak tretman kao i domaći radnici te države kada su u pitanju uslovi rada, socijalne i poreske olakšice.

Kada prođe prelazni period i Srbija postane punopravna članica EU naši radnici imaće pravo na rad bez radne dozvole, biće ravnopravni u procesu zapošljavanja sa državljanima članice u kojoj žele da rade, imaće zdravstveno i penzijsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti,  pravo da im se u toj državi pridruži porodica i da prima porodičnu naknadu. Našim radnicima će u svakoj državi članici EU biti priznate kvalifikacije.

Preporuke radne grupe za 2021. godinu

Preporuke radne grupe

Izvršiti usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti slobode kretanja radnika, a u skladu sa sadržajem i dinamikom navedenim u NPAA.

Radi jačanja administrativnih kapaciteta, organizovati različite vidove obuka zaposlenih u organima i organizacijama koje se bave pitanjima socijalnog osiguranja na temu upoznavanja i usvajanje pravnih tekovina i propisa EU.

Izraditi jedinstvenu bazu podataka i internet stranicu o slobodnim radnim mestima, kao i prijavama za posao i biografijama kandidata.

Celokupan prilog radne grupe možete naći ovde.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Preporuke radne grupe:

Izvršiti usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti slobode kretanja radnika, a u skladu sa sadržajem i dinamikom navedenim u NPAA.

Radi jačanja administrativnih kapaciteta, organizovati različite vidove obuka zaposlenih u organima i organizacijama koje se bave pitanjima socijalnog osiguranja na temu upoznavanja i usvajanja pravnih tekovina i propisa EU.

Izraditi jedinstvenu bazu podataka i internet stranicu o slobodnim radnim mestima, kao i prijavama za posao i biografijama kandidata.

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što  Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Imajući u vidu da nijedna preporuka Radne grupe Nacionalnog Konventa za EU nije realizovana u oblasti Slobode kretanja radnika, za 2020-u radna grupa ponavlja sve prošlogodišnje preporuke:

Potrebno je proceniti finansijske efekte Pregovaračke pozicije za Poglavlje 2, prema Zaključku kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji (Zaključak 05 Broj:337-5081/2016. od 31. maja 2016. godine).

Izmeniti Zakon o zapošljavanju stranaca brisanjem člana 5. stav 4, prema kome državljani EU ne smeju postati neprimereni teret sistemu socijalne zaštite Republike, odnosno prema kojoj moraju imati dovoljno sredstava da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.

Potrebno je uskladiti domaće zakonodavstvo sa Uredbom (EU) Evropskog parlamenta i Saveta od 5. aprila 2011. godine o slobodi kretanja radnika u Evropskoj uniji i Uredbom (EU) 2016/589 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. aprila 2016. godine o Evropskoj mreži službi za zapošljavanje (EURES), pristupu radnika uslugama mobilnosti i daljoj integraciji tržišta rada i izmeni uredbi (EU) br. 492/2011 i (EU) br. 1296/2013.

Potrebno je uskladiti evidencije o kvalifikacijama i zanimanjima koje vodi Nacionalna služba za zapošljavanje sa evropskom klasifikacijom za veštine/kompetencije, kvalifikacije i zanimanja. Navedeno podrazumeva izradu Nacionalnog okvira kvalifikacija (standarde kvalifikacija i zanimanja) koji će omogućiti interoperabilnost i automatizovano usklađivanje slobodnih radnih mesta (ponude) i profesionalnih biografija (potražnje).

Potrebno je unaprediti organizacione i tehničke kapacitete Nacionalne službe za zapošljavanje u odnosu na najmanje zajedničke kriterijume u pogledu pružanja usluga i učestvovanja u mreži EURES-a.

Potrebno je da Ministarstvo zdravlja pristupi pripremama za uvođenje Evropske kartice zdravstvenog osiguranja izradom studije opravdanosti, kao i unapređenjem administrativno-tehničkih kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, između ostalog, i kroz raspoložive IPA fondove.

19. Socijalna politika i politika zapošljavanja

Socijalna politika EU je bez premca u svetu. Sve države članice EU su, u skladu sa svojom ekonomskom snagom, dostigle najveći mogući nivo socijalne zaštite. Jedino u EU postoji sigurnost zapošljavanja usklađena sa socijalnom sigurnošću i celoživotnim učenjem.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU naši radnici će biti zaštićeni u slučaju kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovnog sedišta. Imaće pravo da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, o pravilima koja se odnose na radno vreme, bezbednost na radu i zaštituzdravlja. Biće zaštićeni od diskriminacije bilo koje vrste – po osnovu pola, rase, etničkog porekla,invaliditeta, seksualne orijentacije, starosti, vere ili uverenja. Borba protiv „rada na crno“ biće efikasna.

Srbija treba i pre nego što postane članica EU da teži ciljevima iz oblasti socijalne politike i zapošljavanja zacrtanim u Strategiji Evropa 2020 usvojenoj još 2010. godine. Ti ciljevi su: da 75% ljudi od 20-64 godine bude zaposleno, da procenat mladih koji napuštaju školu bude manji od 10%, da najmanje 40% lica starosti 30-34 godine ima diplomu visokoškolske ustanove, a da broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva bude smanjen za 25%.

Preporuke radne grupe za 2021. godinu

Ponavljamo određene preporuke iz prethodne godine i utvrđujemo nove:

Hitno pristupiti reviziji Akcionog plana za Poglavlje 19 na transparentan i inkluzivan način, u neposrednoj saradnji sa predstavnicima socijalnih partnera, organizacija civilnog društva i nezavisnim ekspertima, kako bi se otklonili svi nedostataci identifikovani u dosadašnjim komentarima na njegov nacrt i u ekspertskim analizama, a samim tim sprečilo da se evropski standardi u ovoj oblasti neadekvatno prenesu u naš pravni poredak;

Doneti strategije kojima je istekao rok (na primer, Strategiju za iskorenjivanje siromaštva, Strategiju socijalne zaštite), uz uključivanje u proces strateškog planiranja svih zainteresovanih strana, posebno civilnog sektora i socijalnih partnera;

Planom usvajanja evropskih tekovina u oblasti ovog pregovaračkog poglavlja, kao i prilikom planiranja zakonodavnih aktivnosti u 2022. i narednoj 2023. godini, neophodno je sprečiti dalju fragmentaciju radnog zakonodavstva tako što se veliki broj pitanja reguliše posebnim zakonima i time relativizuje i smanjuje značaj Zakona o radu, a istovremeno povećava pravna nesigurnost i smanjuje zaštita prava iz rada.

Intenzivirati normativne aktivnosti u 2022. godini u cilju usklađivanja domaćeg pravnog okvira sa standardima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada (MOR), kao i radi uređivanja novih oblika rada, posebno Zakona o radu, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o štrajku, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i izmene i dopune<br /> Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i da se rad radnih grupa na pripremi nacrta zakona učini transparentnijim, uz uključivanje socijalnih partnera i nevladinih organizacija;

Celokupan prilog radne grupe možete pronaći ovde.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Ponavljamo određene preporuke iz prethodne godine i utvrđujemo nove:

Hitno pristupiti reviziji Akcionog plana za Poglavlje 19 na transparentan i inkluzivan način, u neposrednoj saradnji sa predstavnicima socijalnih partnera, organizacija civilnog društva i nezavisnim ekspertima, kako bi se otklonili svi nedostataci identifikovani u dosadašnjim komentarima na njegov nacrt i u ekspertskim analizama, a samim tim sprečilo da se evropski standardi u ovoj oblasti neadekvatno prenesu u naš pravni poredak

Intenzivirati normativne aktivnosti u 2021. godini u cilju usklađivanja domaćeg pravnog okvira sa standardima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada, kao i radi uređivanja novih oblika rada, posebno Zakona o radu, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o štrajku, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i da se rad radnih grupa na pripremi nacrta zakona učini transparentnijim, uz uključivanje socijalnih partnera i nevladinih organizacija

Doneti strategije kojima je istekao rok (na primer, Strategiju rodne ravnopravnosti, Strategiju za iskorenjivanje siromaštva, Strategiju socijalne zaštite, Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije i druge), s obzirom na to da je većini strateških dokumenata koja uređuju pitanja iz Poglavlja 19 istekao rok, uz uključivanje u proces strateškog planiranja svih zainteresovanih strana, posebno civilnog sektora i socijalnih partnera

Ratifikovati Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2020. godinu

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Preporuke radne grupe:

Da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja hitno okonča proces izrade nacrta Akcionog plana za Poglavlje 19 i organizuje, uključujući i u okviru Konventa, javne konsultacije o Poglavlju 19, na osnovu blagovremeno dostavljenih materijala i da omogući organizacijama civilnog društva uvid i učešće u izradi Pregovaračke pozicije za ovo poglavlje na jednak i javan način.

Da se bez odlaganja formira radna grupa i da počne izrada nacrta Zakona o radu.

Da se održe javne konsultacije sa civilnim društvom i relevantnim međunarodnim institucijama o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i strategiji socijalne zaštite.

Da se hitno izrade nacrti, održe javne konsultacije sa civilnim društvom i važnim međunarodnim institucijama, utvrde i u redovnom postupku usvoje predlozi Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o zabrani diskriminacije, Socijalno-ekonomskom savetu i štrajku, Nacionalni akcioni plan za decu, Nacionalne strategije o starenju 2019-2025 sa Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Preostale preporuke pročitajte u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa za 2019. godinu

FONDACIJA CENTAR ZA DEMOKRATIJU

Fondacija Centar zademokratiju (FCD) je nevladina, nestranačka i neprofitna fondacija koja uSrbiji deluje od 1994. u oblasti obrazovanja za demokratiju, političkeedukacije, unapređenje rada demokratskih institucija, promociji proevropskih politika i prati ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. Najpozantiji projekti FCD su POLITEA – Škola za politiku i civilno društvo, Demokratskipolitički forum i kampanja za dostojanstven rad “Crno na belo”.

Misija FCD je da ohrabrujei pokreće građane na izgradnju demokratskog i solidarnog društva, unapređuje ekonomska,socijalna i kulturna prava i bori se za odgovorne i efikasne institucije krozistraživanje, obrazovanje i javni dijalog. FCD zastupa ravnopravnost,toleranciju, znanje, odgovornost, solidarnost i održivost.

Ciljevi FCD su da Srbija bude članica EU, da demokratske,građanske evropske vrednosti budu ukorenjene u srpskom društvu, da vladavina prava i demokratske procedure bitišu u institucijama Srbije, da građani Srbije efikasno ostvaruju i unapređuju svoja ekonomska i socijalna prava, da solidarnost bude vrednost naše zajednice, da se smanji siromaštvo, da civilnodruštvo učestvuje u kreiranju i sprovođenju reformi na evropskom putu Srbije,da se razvije kultura ljudskih i građanskih prava, da se razviju demokratskapolitička kultura, tolerancija i javni dijalog i da u Srbiji vlada tržišnakonkurencija, a da država bude socijalno odgovorna.

KOORDINATORKA RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Nataša Vučković. Diplomirala je pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. Advokat je od 1994. godine. Specijalizirala je evropsko pravo na Université Européen de Nancy II (DESE), a na francuskoj Nacionalnoj školi za administraciju (ENA) pohađala je program Organizacija parlamentarnog rada.

Jedan je od osnivača Fondacije „Centar za demokratiju“ i njen je Generalni sekretar od 1995-2019. Od 2019. je Izvršni direktor Fondacije, učestvovala u kreiranju i koordinaciji niza programa iz oblasti zaštite socio-ekonomskih prava i ljudskih prava:  Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija, Institut Politeia, Ka nezavisnom i nepristrasnom sudstvu, Evropske vrednosti i politike u lokalnoj zajednici, Demokratski politički forum, Kampanja Crno na belo, Zaustavimo partijsko zapošljavanje – doprinos definisanju pravnog okvira za zapošljavanje u javnom sektoru, Dijalog u Centru, Monitoring radnih prava u kontekstu ESRP, Demokratski do ustavne reforme. Govori engleski i francuski jezik.

Kao narodni poslanik, bila je predsednica Odbora za evropske integracije (2013-2014). Od 2007. do 2016. godine bila je članica Stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Godine 2012. bila je Potpredsednica Parlamentarne Skupštine SE, a 2013-2014. predsednica Komiteta za poslovnik, unutrašnja pitanja i budžet i potpredsednica Komiteta za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava (2015-2016). Od 2015-2016. bila je izvestilac PSSE za Tursku. Bila je član i Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Aleksandar Vranić – Samostalni sindikat poštanskih radnika

Aleksandra Lakić – Zajedničko

Ana Dešić – Partneri za demokratske promene

Ana Knežević Bojović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED

Andrijana Tomić – Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije

prof. dr Bojan Urdarević – Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije

Bojana Bjelović Bosanac – Savez samostalnih sindikata Srbije

Čedanka Andrić – Ujedinjeni gradski sindikati Nezavisnost

Darko Đurić – Gradska organizacija Beograd Sindikat lekara i farmaceuta

Marina Đorđević – Narodni parlament,

Dejan Škorić – Resurs centar Majdanpek

Dina Rakin – Evropski pokret u Srbiji EpuS

Gordana Rajkov – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

Gordana Savić – Užički centar za ljudska prava i demokratiju

Ivana Zonjić – Sindikat lekara i farmaceuta

Jasna Tesla – Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije

Jelena Bojović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED

Jelena Manić Radojičić/Bojan Velev – Beogradska otvorena škola

Jovan Protić – Međunarodna organizacija rada

Jovana Krivokuća Milovanović – Forum mladih sa invaliditetom

Kosa Džakula – Centar za istraživačke i razvojne projekte EcoDev

Ljiljana Pavlović – Udruženje poslodavaca

Ljiljana Tomašić – Gradska organizacija Beograd Sindikat lekara i farmaceuta

Ljubiša Čkovrlić – Centar za ljudska prava Čačak

Marija Martinić – Ujedinjeni gradski sindikati Nezavisnost

Marija Mijatović – Udruženje Centar Đorđe Vajfert,

Marijana Luković – PRAXIS,

Marijana Savić – NVO Atina,

Mario Reljanović – Centar za dostojanstven rad – Univerzitet Union,

Marko Milanović – Centar za istraživanje i razvoj društva Ideas,

Marko Vučenović – Institut za industrijske odnose,

Maša Pavlović – Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom

Mila Petrović – ekspert

Miljana Pejić – Krovna organizacija mladih Srbije KOMS

Miljana Stojšić Stojanovska – Unija poslodavaca Vojvodine

Miloš Vučković – Udruženje Radnik

Mirjana Pantelić – Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije,

Miroslava Mima Perišić – Udruženje Žene na prekretnici

Nada Novaković – Institut za ekonomska istraživanja

Nadežda Satarić – AMITY

Nebojša Đurasović – Udruženje “Prevent”

Neven Marinović – SMART kolektiv

Ognjen Gogić – Mreža organizacija za decu Srbije MODS

Osman Balić – Liga Roma

Sanja Evtimov – Centar za organizovano demokratsko okruženje

Snežana Milčić – Zajedno zajedno

Snežana Pavković – Timočki klub

Sonja Tošković – Beogradski centar za ljudska prava

Svetlana Kozić – Artesa Kikinda

Tanja Jakobi – Centar za istraživanje javnih politika

Uroš Delić – Fondacija Ana i Vlade Divac

Vidan Danković – Udruženje za reviziju pristupačnosti

Vladan Ivanović, Konrad Adenauer fondacija

Vladimir Petronijević – Grupa 484

Zora Veselinović – Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština

Žarko Šunderić – Centar za socijalnu politiku