Životna sredina

Radna grupa

27. Životna sredina

U EU građani Srbije živeće u sistemu koji promoviše održivi razvoj i čuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Živećemo u zajednici koja se bori protiv klimatskih promena, udisaćemo čist vazduh,  imaćemo sanitarne deponije, upravljaćemo otpadom na pravi način, čuvati naše vode i sprečavati sve vrste zagađenja.

Očuvanje životne sredine garantuje bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, uspešniju, konkurentniju privredu i bolji kvalitet života. Očuvanje životne sredine obezbeđuje kvalitetniji razvoj svih oblasti društva.

Kada budemo članica EU delovaćemo preventivno, pre nego što zagađenje nastane. Kad god bude moguće troškove zaštite životne sredine snosiće oni koji ugrožavaju životnu sredinu, a ne društvo u celini.

U borbi protiv klimatskih promena EU do 2030. godine ima tri ključna cilja: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 40%; povećanje udela obnovljive energije u ukupnim izvorima energije za najmanje 27% i povećanje energetske efikasnosti za najmanje 27%.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Glavne preporuke za 2020. godinu na koje je ukazala Radna grupa NKEU za Poglavlje 27, kao i Evropska komisija, ostaju iste i za 2021. godinu

Potrebno je da Vlada u svoje planiranje uvede instrument procena troškova zagađenja životne sredine, instrumente obezbeđenja poštivanja EU i domaćih standarda i zakona i instrumente osiguranja od budućih nastalih šteta kada su u pitanju investicije

Uspostaviti mreže (uređaje) za merenje zagađenja vazduha u svim lokalnim zajednicama a posebno u blizini najvećih zagađivača: rudnika, industrije, cementara, čeličana, hemisjke i druge industrije

Sprovesti reformu javnih komunalnih preduzeća, i uspostavljanje sistema prikupljanja otpada sa odvajanjem na izvoru nastanka

Strožije kontrolisati primenu primarnog prečišćavanja otpadnih voda kod industrije

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Glavne preporuke iz 2018. godine na koje je ukazala Radna grupa NKEU za Poglavlje 27, kao i Evropska komisija, su ostale iste i za 2019 godinu

Sistematski rešiti pitanje mesta procene uticaja u sistemu planiranja i izgradnje, tako da ovaj postupak mora ići pre izdavanja građevinske dozvole

Uspostaviti mreže (uređaje) za merenje zagađenja vazduha u svim lokalnim zajednicama, a posebno u blizini najvećih zagađivača: rudnika, industrije, cementara, čeličana, hemijske i druge industrije

Uz direktne subvencije, zemlje Zapadnog Balkana daju i indirektne subvencije termoelektranama na ugalj, jer još uvek nijedna država u regionu nije u obavezi da plati naknadu za emisije ugljen-dioksida, za razliku od članica EU. Međutim, ne treba zaboraviti da će sve termoelektrane morati da plate ovu naknadu za par godina, najkasnije po ulasku u EU, a vrlo verovatno i pre. Preporuka: usmeriti klimatsku strategiju prema EU 2030 okviru, a državnu pomoć što više usmeriti ka štednji energije, energetskoj efkasnosti i obnovljivim izvorima.

Sprovesti Strategiju upravljanju otpadom za period 2019-2024. tako da obuhvati reformu javnih komunalnih preduzeća i uspostaviti sistem prikupljanja otpada sa odvajanjem na izvoru nastanka

Članovi

CENTAR ZA EKOLOGIJU I ODRŽIVI RAZVOJ (CEKOR)

Udruženje Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, održive energetike i održivog transporta.

Misija CEKOR-a je da promoviše i primeni koncept održivog razvoja i učešća u javnosti u odlučivanju u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja kvaliteta života, smanjenja zagađenja, očuvanja biodiverziteta i održivog korišćenja resursa, kako bi se budućim generacijama ostavila zdrava životna sredina i dale jednake šanse za razvoj.

Ciljevi udruženja su: unapređivanje stanja životne sredine i demokratizacija društva, edukacija i podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, održivom razvoju i njegovom planiranju, održivoj energetici saobražaju, očuvanju biodiverziteta i aktivnostima međunarodnih finansijskih institucija i socijalnim i ekološkim uticajima istih, promena navika u pogledu proizvodnje i potrošnje i promovisanje transparentnosti i učešća javnosti u donošenju odluka.

KOORDINATORKA RADNE GRUPE

Radnom grupom rukovodi Nataša Đereg. Diplomirala je 1997. godine na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije na odseku zaštita od erozije. Jedna je od osnivača udruženja CEKOR, koje postoji od decembra 1999. godine. Završila je 4-nedeljnu obuku za mlade lidere u ekologiji u Sentandreji u okviru programa Regionalnog centra za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Europu (REC) 2000. godine i od tada se bavi pitanjima zaštite životne sredine i održivog razvoja u okviru civilnog sektora, kao aktivista, koordinator projekata, govornik, trener, ekspert i autor brojnih publikacija na srpskom i engleskom jeziku. Pohađala je kurs međunarodnog ekološkog prava pri Institutu UN za trening i istraživanje (UNITAR). Direktor je CEKOR-a od 2011. godine. Bila je član Izvršnog odbora međunarodne mreže CEE Bankwatch Network koja prati rad međunarodnih finansijskih institucija tri godine, a čiji je CEKOR punopravni član od 2005. Učestvovala je na brojnim projektima i seminarima za edukaciju i umrežavanje ekoloških organizacija u regionu jugoistočne Evrope, posvećeno temama: GMO, organska poljoprivreda, održivi saobraćaj, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, IPA fondovi, šumarstvo, otpad, vazduh, zaštita voda, klimatske promene, Poglavlje 27, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine. Bila je koordinator radne grupe „životna sredina i energetika“ tokom više godina u okviru SEKO mehanizma. Član je Programskog Saveta Nacionalnog Konventa o EU i koordinator radne grupe za Poglavlje 27 od 2014. godine. Volonter je u međunarodnoj fondaciji Art of Living u okviru koje u slobodno vreme drži seminare za odrasle za oslobađanje od stresa i trauma. Udata, majka ćerki od 21 i 12 godina.

ČLANOVI I ČLANICE RADNE GRUPE

Organizacije

Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine, Beograd

Arhus centar Kragujevac, Kragujevac

Aurora green d.o.o, Beograd

Beogradski fond za političku izuzetnost, Beograd

BIOGEN, Beograd

CEEE – Centar za energetsku efikasnost i primenjenu ekologiju, Beograd

Centar modernih veština, Beograd

Centar za evropske politike, Beograd

Centar za istraživanje u politici Argument, Prijepolje

Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA, Niš

Centar za slobodne izbore i demokratiju, Beograd

Centar za unapređenje životne sredine, Beograd

Društvo mladih istraživača Bor

Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina, Pirot

Ekostar Pak doo, Beograd

Evropski centar za regionalnu saradnju

Evropski pokret u Srbiji, Beograd

Fondacija Hajnrih Bel, Beograd

Fractal, Beograd, – Geoekološki centar, Beograd

GM Optimist, Gornji Milanovac

Građanska čitaonica Evropa, Bor

Mladi istraživači Srbije, Beograd

NIK ELIKSIR PLUS doo, Novi Sad

NVO Lokalna Agenda 21 za Kostolac

NVO Bio Alpe Adria Pannonia, Sremska Kamenica

ORSES doo, Beograd

Pokrajinski sekreatarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad

Regionalna razvojna agencija Bačka, Novi Sad

Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, Beograd

Sekopak, Beograd

Škola za opstanak, Beograd

SN-AGRAR Glavica, Paraćin

Udruženje “AgroLogistik”, Dolovo

Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad

Udruženje Protego, Subotica

Udruženje reciklera Srbije, Beograd

Udruženje TERRA’S i Regionalni Arhus centar Subotica

Udruženje zа očuvаnje i negovаnje vinčаnske kulture, Beograd

UNEKOOP, Paraćin

WWF Srbija, Beograd

Zeleni Srbije, Beograd.

Pojedinci

Aleksandar Kovačević, Beograd

Aleksandar Vukalović, Beograd

Dipl.ing. Rajko Pejović, Kikinda

Dr Dragan Čakmak, Beograd

Dr Momir Paunović, Beograd

Dragana Ðorđević, Beograd

Dušan Vasiljević

Maja Krunić-Lazić

Mladenka Ignjatić

Prof. Dr Vladimir Đurđević

profesor Dr. Ratko Kadović, Beograd

profesor Dragoljub Todić, Beograd

Slavica Petrović

Vesna Šabanović, Beograd

Vukica Popadić, Beograd