Uncategorized    Spremni smo za otvaranje prvog poglavlja

Spremni smo za otvaranje prvog poglavlja

7. januar 2015. godine

Neotvaranje prvog poglavlja tokom 2014. godine ne vidim kao neuspeh, već kao propuštenu priliku, kaže Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

„Probali smo da nametnemo otvaranje poglavlja u ranoj fazi pregovora, jer smo osetili da smo spremni i da je to potrebno. No, to nam je dobra škola da nikako ne smemo zaboraviti da je odluka o otvaranju poglavlja uvek politička”, kaže Miščevićeva, upitana da li je Srbija, sa svoje strane, mogla više da uradi u prošloj godini i da li odluku da se u decembru ne otvori prvo poglavlje doživljava i kao sopstveni neuspeh.

Na konstataciju da Srbija već godinu dana, od januarskog otvaranja pregovora, ne napreduje, ona u intervjuu za naš list kaže da se ne slaže sa takvom ocenom, već da bi rekla „da smo uradili jako puno da postavimo dobre osnove uspešnog ubrzanja evropskih integracija”.

Naglasivši da se uspešno sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu čega je naša trgovina sa EU dostigla nivo od 64 odsto razmene, da je isprogramirana IPA za narednu godinu u nivou od 184 miliona evra, da su sredstva dostupna za prethodnu godinu iskorišćena čak 94 odsto, a svi ostaci za sve prethodne godine su vrlo uspešno prebačeni kao pomoć za poplavljena područja, i iznose 62 miliona evra, navodi da je godišnji izveštaj Evropske komisije više nego pozitivan u smislu preduzetih reformi i preporuka za dalje korake u svim ostalim oblastima, koje nisu trgovina koja je pokrivena SSP.

Kako tumačite stav Edgarsa Rinkevičsa, letonskog ministra spoljnih poslova, zemlje koja od 1. januara predsedava EU, da se očekuje aktivniji pristup sprovođenju Briselskog sporazuma, za otvaranje poglavlja 35?

Posle višemesečnog vakuuma i nepostojanja vlade u Prištini, neminovno je da dođe i do problema u razgovorima na tehničkom nivou. I sami znate da ovako kompleksan i težak proces razgovora o normalizaciji odnosa često mora imati političku legitimaciju. Poziv na aktivniji pristup je svakako upućen i Beogradu i Prištini. Pratim razgovore na tehničkom nivou i vrlo često sam iznenađena nivoom spremnosti na kompromis srpske strane, ali i nedostatkom istog sa strane Prištine.

Ministarka Joksimović zatražila je, pak, da se razjasni način otvaranja poglavlja 35. Na šta se tu misli i da li očekujete da će EU brzo izaći u susret srpskom zahtevu, imajući u vidu činjenica da ni u EK dugo nisu znali kako će to poglavlje izgledati?

Upravo tako – jako nam je važno da znamo kako će izgledati pregovarački proces u poglavlju 35, jer je apsolutna novina i nema drugih iskustava. Da li ćemo, kao u drugim poglavljima, pripremati pregovaračku poziciju, akcioni plan, da li će biti merila za otvaranje prelaznih merila i sl. Upravo zbog potreba pregovaračkog procesa i ministarka Joksimović i ja neprestano ponavljamo ista pitanja potrebe razjašnjenja tehničkih elemenata, i to svim našim sagovornicima iz Evrope.

Kako će biti merena saglasnost Srbije sa EU u spoljnoj politici, kada se zna da se i sve članice EU ne slažu sa spoljnopolitičkim potezima EU, da, recimo, pet članica ne podržava nezavisno Kosovo?

U obavezi smo da postepeno usaglašavamo našu spoljnu politiku sa evropskom, i da sa njom potpuno budemo usklađeni u momentu stupanja u članstvo. Trenutno se saglasnost meri statistički, u odnosu na broj odluka i rezolucija kojima se pridružujemo, ali i na osnovu drugih aktivnosti poput učešća i doprinosa Srbije misijama EU za upravljanje krizama.

Zbog čega se kasni sa izradom akcionih planova za poglavlja 23 i 24, koji su uslov otvaranje tih poglavlja?

Sa pripremom planova smo započeli letos odmah po dobijanju izveštaja sa skrininga. To je zaista veliki posao na kom rade naše kolege iz gotovo svakog ministarstva, institucije, agencije, regulatorne agencije, a koje koordiniraju ministarstva pravde i unutrašnjih poslova. Dovoljno je znati da Akcioni plan za poglavlje 23 sadrži u sebi 10 akcionih planova, dok Akcioni plan za poglavlje 24 sadrži šest posebnih planova. Ovde ne želimo da žurimo, jer želimo da dobro odredimo svoje obaveze za narednih nekoliko godina budući da je cilj ovih planova da EU predstavimo svaku meru koju ćemo preduzeti u oblastima kao što su reforma pravosuđa, državne uprave, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava manjina, politika azila, migracija, upravljanje granicama… Nigde ne kasnimo, radimo ozbiljno.

Mnogi misle da će Srbija imati posledice zbog toga što nije formirala uži pregovarački tim, koji su recimo Slovenci imali već na početku skrininga. Zašto još nema tog tima?

To nikada nije ni bila formalna zamerka EU, niti je bilo posledica, jer Srbija ima dovoljno ljudi koji su uključeni u proces pregovora. Upravo suprotno, gotovo na svakom skriningu je pohvaljen naš kapacitet. Nisu sve države u procesu pregovora iste – ono što je bila situacija u Sloveniji početkom devedesetih teško da se može porediti sa situacijom u Srbiji dve i po decenije kasnije.

Opoziciji smeta što vlada za godinu i po nije izabrala direktora Kancelarije za evropske integracije i tvrde da ste vi bili „hit sezone prva tri meseca”, a da ste onda potpuno zaboravljeni. Da li vama u radu nedostaje taj direktor i da li se osećate onako kako vas oni vide?

Kancelarija za evropske integracije radi u punom kapacitetu i odlično sarađujemo, oni su sekretarijat pregovaračkog procesa, moja i leva i desna ruka. Kancelariju vodi zamenik direktora Srđan Majstorović, i to radi više nego fantastično, odlično se razumemo i sve ovo što smo do sada uradili nikako ne bi moglo bez njega. Što se mene tiče, ja bih rekla da sam i previše u medijima i nikako nisam zaboravljena – mogu vam reći da bih volela da se što manje pojavljujem, ali shvatam da imam obavezu da ono što radim objašnjavam javnosti.

Da li vam se u Briselu dešava da čujete da evropski zvaničnici na formalnim sastancima govore jedno o Srbiji, a prilikom neformalnih susreta nešto sasvim drugo?

Ne, moram da priznam da nisam.

Izvor: Politika

Add Comment